13. nov 2017.

Istraživanje: Ekstremni govor u svakoj četvrtoj vesti

Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti, zaključak je istraživanja "Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji".

Foto: Screenshot iz emisije „Pravo na medije“

Navodeći da su analizirani tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra, direktorka Centra za nove medije „Liber“ Tatjana Vohovec je kazala da su ekstremne vesti irelevantne, a da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo političke propagande.

„Prikupljeno je 36.960 medijskih objava od kojih je 9.436 tekstova sadržalo neki element ekstremnog govora. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika, koju sledi rubrika Zabava i što je posebno interesantno, Vremenska prognoza“, kazala je Tatjana Vehovec.

Povezane priče

Prema njenim rečima, ekstremni govor u rubrici „Hronika“ karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje i senzacionalistički narativi.

„Noseće reči u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika“, navela je direktorka centra „Liber“.

Ona je dodala da je od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhvaćenih analizom.

„U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi ‘Ustaše’ i ‘Šiptari’ kojima se kroz šovinističko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima“, kazala je Tatjana Vehovec.

Kišjuhas: „Šuma vrlo alarmantnih izveštaja“

Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u srpskim medijima postoji „šuma vrlo alarmantnih izveštaja“.

„To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah medju građanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku“, naveo je Kišjuhas.

Prema njegovim rečima, u analiziranim tekstovima dominira narativ o Srbima kao moralno ispravnom narodu koga su zapadne sile nepravedno kaznile dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.

„Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti koja se graniči sa govorom mržnje. To je nastavak vođenja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipičan primer posleratne propagande koja ima značajne društvene posledice“, kazao je Kišjuhas.

On je dodao da je raskorak između ekstremnog opisivanja i objektivnog izveštavanja najvidljiviji u vremenskoj prognozi u medijima.

„Neprimereno se dramatizuju kiša, grmljavina, visoke letnje temperature, a dominiraju reči kao što su pakao, katastrofa, opasno, preživljavanje“, kazao je Kišjuhas.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend