Imam utisak da se reči strašno zloupotrebljavaju. Šta je to fašizam? Nešto fuj? Pa, to nije dovoljno. Fašizam je Musolinijev pogled na svet koji je on veoma detaljno objasnio. Za razliku od Hitlera, on je imao ideje i bio je pismen. Fašizam je staleška država. I nikakve veze sa nacizmom nema. Tek oko anšlusa, oni su se našli. Ne upotrebljavajmo krive reči. Ni genocid kad to nije. Naravno da Srebrenica nije genocid. Sad će mnogi reći da sam na pogrešnoj strani. Ali za mene je reći za Srebrenicu da je genocid, skoro uvreda za pravi genocid. To je užasan ratni zločin, ali nije genocid, za ime božije. I reč holokaust je postala neupotrebljiva. Sreo sam sveštenika koji je bio vegetarijanac, pa je za piliće govorio holokaust. To se ne dešava samo kod nas,“ kaže Ivanji, koji je još kao dečak bio zatočenik u Aušvicu i Buhenvaldu.
Sagovornik Bermudskog trougla svedoči kako se zahvaljujući medijima menjalo pravo na abortus i osvajalo pravo da se sluša džez, kako je izveštavao o mađarskoj revoluciji, zašto je „Mladost“ dobila mogućnost da bude „bezobraznija“ od ostalih, svojim prvim danima u listu „Omladina“, kako je tek mnogo godina kasnije shvatio koliko je blesavo nazivati jedan medij „organom“ i koristiti tadašnji rečnik u tekstovima.
„Jug Grizelj i Stanko Vrzić , koji je radio fotografiju, došli su sa mermera, s tim da im je bilo zabranjeno da se potpisuju. Jug je preuzeo da radi arhivu koju do tada nismo ni imali. Svi smo se jako trudili da prema njima budemo posebno fini i nikada ga ništa nismo pitali o tome. Pod A, znamo da je zabranjeno, a pod B, otkud smo mogli da znamo na šta je pristao kad su ga pustili. Tako da je on tiho radio, malo po malo, a mi smo svi učili od njega, barem ja zasigurno.“
Ivanji odgovara na pitanja o saradnji s Titom, zašto ga zabavlja da i u 95-oj godini života nastavlja da piše svaki dan, pa i na aktuelne teme, zašto veruje da su glave nekad radile brže i da je, suprotno uvreženom stavu, modernost usporila informacije, kako bira o čemu će se danas javno izjašnjavati i da li se sada kaje što o Golom otoku nije govorio više. Čest sagovornik nemačkih medija objašnjava kako je u vreme bombardovanja SRJ i sam bio cenzurisan na tim kanalima i šta misli o savremenim cenzurama ruskih umetnika.
„To je totalni idiotizam. Ozbiljni ljudi to ne rade. Sad, kad pati, ne bi trebalo da kažem šta mislim o ukrajinskom društvu koje je bilo najviše antisemitsko. Bilo je nekih gužvi, ali ne mislim da su ozbiljne ideje da se zabranjuju ruski pisci i umetnici… Ne treba pratiti samo naše medije. Važno je pratiti i druge. Ponekad mi uopšte nismo tema, kad nam se odavde čini da smo glavna vest.“
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Zar i ti, sine Bobe?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.