29. dec 2018.

Medijske kooperative: Model za opstanak malih i nezavisnih lokalnih medija

Pitanje je da li su kooperative, čiji su vlasnici novinari i čitaoci, primenjive u Srbiji, ali one na drugim mestima nude potencijalno rešenje za goruće medijske probleme - sve manje nezavisnosti u novinarstvu i nestanak lokalnih medija. 

Foto: Melissa Romero / Flickr.com

Medijske kooperative su u Evropi i svetu postale neočekivano popularan način da se u životu održe lokalni i drugi „mali“ mediji pred naletom krupnog kapitala i sužavanja mogućnosti za prihode od reklama. 

Kooperativa znači kontrolu „malih“ vlasnika (velikih nema) nad poslovanjem, nezavisnost u radu i novi biznis model koji možda i reši već dugo nerešiv problem održivosti malih i lokalnih medija.

Pitanje je da li su kooperative primenjive u Srbiji, ali one na drugim mestima nude potencijalno rešenje za goruće medijske probleme – sve manje nezavisnosti u novinarstvu i nestanak lokalnih medija. 

Ovaj model je idealan za lokalne medije, a njegov način finansiranja i odlučivanja predstavlja prilično radikalnu alternativu postojećim – a to znači i novcu od reklama, koji je povezan sa interesima krupnog kapitala i, kao što je kod nas slučaj, vladajuće političke nomenklature.

Suvlasnicima se kooperativa isplati

Postoji više modela medijske kooperative, ali su na krajevima spektra dva osnovna. U jednom, mali akcionari, koji su, u stvari, novinari i ostali zaposleni i korisnici (čitaoci, gledaoci, slušaoci) medija postaju vlasnici malih udela u kapitalu. Dok novinari ulažu rad, korisnici ulažu novac kao investiciju za revitalizaciju medija. 

Isto tako, lokalni korisnici obezbeđuju lokalne reklame jednom kada investicija donese veću vidljivost medija – to im se kao suvlasnicima direktno isplati. 

Ovaj model je idealan za lokalne medije, a njegov način finansiranja i odlučivanja predstavlja prilično radikalnu alternativu postojećim – a to znači i novcu od reklama, koji je povezan sa interesima krupnog kapitala i vladajuće političke nomenklature

Drugi model je vlasničko/pretplatnički – mali akcionari plaćaju mesečnu članarinu na osnovu koje imaju svoj glas u vezi sa strategijom razvoja, uređivačkom politikom i tome slično. Naravno, ovaj drugi model ima smisla samo ako akcionara/pretplatnika ima dovoljno.

U oba slučaja, akcionari čine skupštinu koja bira upravni odbor. Odbor postavlja glavnog urednika i direktora. Direktor odgovara za poslovne i pravne odluke u okviru strategije koju donosi skupština. Glavni urednik je u svojim odlukama nezavisan, a odgovara odboru za profesionalne standarde i kretanje uređivačke politike u okvirima strategije koju donosi skupština. 

Osim što predstavlja poslovni model koji je prilično fleksibilan i prilagodljiv poslovnim prilikama, medijska kooperativa donosi uređivačku slobodu oslobađanjem od potrebe prilagođavanja interesima izvora novca, pošto tu slobodu štiti skupština kao kolektivni organ upravljanja. 

S druge strane, međutim, želje akcionara najčešće se kreću ka sopstvenim društvenim, često i političkim stavovima, i kritičari modela tvrde da se kooperative neminovno pretvaraju u navijačke, čak i neobjektivne medije, nastojeći da udovolje svojoj skupštini. 

Sadržaj za unapred odabrane ciljne grupe

Odsustvo želje za suvim činjenicama, bez jasnog redakcijskog stava o njima, međutim, neporeciv je svetski trend koji se ne vidi samo u istraživanjima potreba korisnika medija, već poodavno i u promenama u uređivačkim politikama samih medija, koji se sve češće odlučuju da biraju ciljne grupe i za njih stvaraju sadržaj i okruženje koje im prija (CNN vs. FOX, na primer). 

Tako su kooperative, koje postoje još od četrdesetih godina prošlog veka, dočekale da najveća zamerka ovom vlasničkom modelu postane mejnstrim uređivačka politika kakvu korisnici žele i očekuju, samo što su u ovom slučaju korisnici ujedno i vlasnici, pa imaju priliku da utiču na poslovnu i uređivačku politiku.

Mnoge kooperative nisu uspele da prežive, ali neke opstaju baš dugo, kao nemački Junge Welt, koji izlazi još od 1947. godine, ili italijanski Il Manifesto, koji će 2019. godine proslaviti pola veka postojanja. 

Švajcarski WOZ Die Wochenzeitung osnovan je nedavno, 2012. godine, i postigao je pristojnu popularnost i održivost. Fantastičnu gipkost ovog poslovnog modela simbolizuje Le Monde diplomatique, koji nije kooperativa, ali neke kooperative štampaju u saradnji sa matičnom redakcijom – lokalne verzije „velikog“ Monda. 

Nije, naravno, izvesno da su kooperative izvodljive u Srbiji, posebno što je za njih vrlo bitno da ostvaruju i komercijalne prihode, a to je u Srbiji veliki problem. Ipak, model nudi rešenja za neke probleme za koje ni jedan drugi to nije uspeo. Vredi razmisliti i, možda – pokušati.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend