10. feb 2022.

Međunarodni institut za štampu: Lokalni mediji da se prilagode trendovima i da razmišljaju kao internet portali

Lokalni mediji, suočeni sa ogromnom krizom koja u Srbiji dovodi do gašenja medija u mnogim gradovima, treba da urade naizgled nemoguće – da pronađu pravi biznis model, koji bi im obezbedio finansijsku stabilnost dok se paralelno bore sa dezinformacijama, napadima i narastajućim pritiskom autoritarnih režima

Foto: Ilustracija preuzeta iz vodiča koji je objavio IPI

U izveštaju Međunarodnog instituta za štampu (International Press Institute – IPI), lokalni mediji u Aziji, Africi, Južnoj Americi i Istočnoj Evropi označeni su kao deo medijske sfere koja je „pretrpela najviše poremećaja”.

Dok je u pojedinim državama potreba za pouzdanim lokalnim vestima porasla, u drugim se građani i dalje oslanjaju na centralizovane vesti iz velikih gradova.

Pojedine lokalne zajednice, one koje su van ekonomskih i političkih centara, veoma su loše informisane ili čak nemaju svoje medije. Lokalni mediji su u nekim zemljama pod kontrolom države ili bogatih moćnika.

Nedostatak informacija često ide ruku pod ruku sa ekonomskim siromaštvom, pa su tako bogati, edukovani pojedinci, koji žive u gradskim sredinama, tradicionalno bolje informisani od ljudi u ruralnim i siromašnijim krajevima. Takva nedovoljna informisanost često dovodi i do socijalne nejednakosti.

Spas od pritiska vlasti pojedini mediji pronašli su u otvaranju Jutjub kanala, u slanju vesti SMS-om, dok je grupa novinara u Venecueli izašla na ulicu sa megafonima. U Indiji reportere angažuju u lokalnim selima

Razlozi za loše stanje lokalnih medija su različiti – od činjenice da lokalne zajednice nemaju sredstva ili neće da podrže rad nezavisnih medija, preko gubitka poverenja u novinarstvo koje je uslovljeno dezinformacijama i lažnim vestima, pa do rastućeg autoritarizma koji u tim sredinama dovodi do cenzure i gušenja medijskih sloboda.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je u nekim oblastima građanima ograničena dostupnost digitalnih tehnologija, da nemaju svi ni kompjutere niti stabilne internet veze. U pitanju su siromašniji slojevi stanovništva, pa su mediji u takvim sredinama manje atraktivni za oglašivače.

Čak i ovako ozbiljni problemi sa kojima se mediji i novinari suočavaju, ipak mogu da stvore priliku za nove lokalne medije, koji treba da se povežu sa publikom i ponovo zadobiju njihovo poverenje.

IPI preporučuje da lokalni mediji počnu da razmišljaju kao onlajn mediji, jer su i nove generacije čitalaca i gledalaca odrastale u digitalnom dobu.

Upoznati i uključiti publiku

Istraživanje IPI pokazuje da prvi korak koji lokalni mediji treba da učine jeste da identifikuju svoju publiku. Ključno pitanje je na koji način mediji prepoznaju i rešavaju probleme u svojoj zajednici.

Od medija se traži da pozivaju na odgovornost lokalne institucije i da dođu do informacija koje nisu lako dostupne građanima. Mediji, takođe, treba da nacionalne i globalne trendove učine relevantnim za lokalnu sredinu.

Kako bi angažovali publiku, novinari su počeli da organizuju live forume na WhatsAppu i na taj način obezbeđuju da im čitaoci istovremeno budu i kreatori sadržaja.

Pojedini lokalni mediji u Aziji shvatili su da svoj sadržaj moraju da prilagode određenim grupacijama, pa su počeli da ga objavljuju na regionalnim jezicima. Mediji iz Indije reportere angažuju u lokalnim selima i tako su prekinuli tabu o tome ko i o čemu može da izveštava.

Smanjiti uticaj autoritarnih vlasti

Jedan od najvećih izazova u 2022. godini za lokalne medije biće borba protiv gušenja medijskih sloboda i pritisaka autoritarnih režima. Vlast nezavisnim medijima ukida finansiranje iz državnog i lokalnih budžeta. Kompanije bliske tom režimu prestaju da se u njima oglašavaju.

Drugi oblici pritiska javljaju se u vidu poreskih revizija i targetiranja nezavisnih medija i novinara koji u njima rade.

Čak i ovako ozbiljni problemi medija i novinara, ipak mogu da stvore priliku za nove lokalne medije, koji treba da se povežu sa publikom i ponovo zadobiju njihovo poverenje. IPI preporučuje da lokalni mediji počnu da razmišljaju kao onlajn mediji

Najznačajniji primer ovakvog odnosa vlasti prema medijima IPI vidi u Mađarskoj, u kojoj su mediji ili u vlasništvu partije premijera Viktora Orbana ili su s njom blisko povezani. Novac iz državnih fondova Orban koristi da nagradi poslušne medije i da kazni one medije koji ga kritikuju.

U izveštaju se navodi i da se mnogi mediji na Balkanu oslanjaju na finansijske ugovore sa lokalnim vlastima, koji su često prerušeni u neki vid marketinga. U tim medijima novinari koji otvoreno kritikuju vlast bivaju cenzurisani ili otpušteni. Zbog toga zemlje Balkana moraju da pronađu model transparentnog finansiranja lokalnih medija koji bi im omogućio da budu nezavisni od onih o kojima izveštavaju.

Spas od pritiska vlasti pojedini mediji pronašli su u otvaranju Jutjub (YouTube) kanala, u slanju vesti SMS-om, dok je grupa novinara u Venecueli izašla na ulicu sa megafonima.

Sadržaj uvek mora da bude dostupan

Iako se mlađa publika uglavnom informiše putem društvenih mreža, ovaj izveštaj je pokazao da mediji u pojedinim regionima nisu mogli jednostavno da prenesu svoj sadržaj na internet. Publika u tim zemljama ima ograničen pristup internetu, a na snazi je i stroga državna kontrola nad digitalnom sferom.

Zbog toga su se mediji prilagodili i sadržaj prenose putem SMS-a i WhatsAppa (dele e-novine u grupama na ovoj aplikaciji). Mediji u zemljama u kojima je internet dostupniji shvatili su da je video-striming na Jutjubu i Fejsbuku relativno lak i jeftin način da svoj sadržaj distribuiraju publici.

Pronaći pravi biznis model

Mogućnost lokalnih medija da se finansiraju od oglašavanja je dvostruko smanjena. Digitalni sadržaji nacionalnih medija su svima dostupni, pa se i oglašivači okreću njima, dok, sa druge strane, društvene mreže nude jeftine načine da se targetira lokalna publika. Sposobnost lokalnih medija da preuzmu model pretplate takođe je ograničena – kako brojnošću njihove publike tako i njihovim finansijskim mogućnostima.

Zbog toga lokalni mediji u 2022. godini moraju dobro da procene koji je najbolji biznis model, koji bi im omogućio finansijsku održivost dok se istovremeno bore protiv nejednake dostupnosti informacija. Oni moraju da obezbede uslove novinarima da se bave temama od interesa za zajednicu umesto da budu u službi onih koji mogu da plate.

Nedostatak informacija ide ruku pod ruku sa ekonomskim siromaštvom. Bogati, edukovani pojedinci iz gradova bolje su informisani od ljudi u ruralnim i siromašnijim krajevima. Nedovoljna informisanost često dovodi i do socijalne nejednakosti

I novi i tradicionalni mediji pitaju se kako odnos dubokog poverenja koji su stvorili s publikom mogu da pretvore u profit. Odgovor je prost – nema jednog modela za sve lokalne medije.

Oglašavanje je za pojedine medije i dalje ostalo važno, dok su se drugi preorijentisali na zaradu preko Jutjuba i Fejsbuka. Neki su pokrenuli programe masovne pretplate, plaćenog premijum sadržaja, crowdfunding kampanje.

U pojedinim zemljama mediji su deo kapaciteta usmerili na kreiranje sadržaja za nevladine organizacije, institucije i fondacije. Pomoć stiže i od globalnih fondacija koje pomažu nezavisnim medijima u zemljama u kojima dolazi do gušenja medijskih sloboda.

Plan za podršku lokalnim medijima

U 2022. godini IPI će preduzeti konkretne korake za očuvanje lokalnih medija.

Planirano je:

– Povećati dostupnost informacija obukama, treninzima i finansijama;

– Stvoriti globalnu mrežu lokalnih medija;

– Ubediti donatore da je budućnost na lokalu;

– Ponovo izgraditi poverenje u medije kroz borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend