Novinari u Srbiji više koriste veštačku inteligenciju za multimediju nego za tekstove

Rezultati istraživanja „Veštačka inteligencija u medijima u Srbiji 2025.” pokazuju da je više od 43% novinara veštačku inteligenciju (VI) koristilo za kreiranje grafika, 38% za fotografije, svaki peti za animacije, 12% za video sadržaje, a za kreiranje audio sadržaja 6,4% . Za pisanje tekstova veštačku inteligenciju koristilo je više od četvrtine ispitanika iz medija.

Redakcija novosadskog medija 021 primer je kako mediji u Srbiji na kreativan način koriste alate veštačke inteligencije za multimedijalne sadržaje, dok im je, kako kažu, zabranjeno da koriste za pisanje autorskih tekstova i priča. Međutim, uz pomoć AI kreiraju kvizove, ilustracije, a od nedavno i audio podkaste. Sve što rade na taj način naznače sa „021.rs (AI)”.

Asistent i inspiracija

„Ne može se koristiti bilo šta, kao što su sadržaji u kojima je vidljiva halucinacija. U svakom slučaju, trudimo se da ne forsiramo bilo šta i da ilustracije koje kreira VI ne budu kao crtani likovi”, naglašava zamenik glavnog urednika 021 Zoran Strika.

On dodaje da koristi NotebookLM i ChatGPT za kreiranje kvizova, odnosno za davanje predloga i ideja. Služi mu kao neka vrsta asistenta koji ga inspiriše, a nekada i direktno pomogne.

„Kada sam krenuo da radim kvizove i napravio strukturu jednog kviza, uz ChatGPT sam mogao da smislim, odnosno uzmem šest do sedam od ukupno deset pitanja. Pošto kviz objavljujemo svakog dana, vremenom se to preokrenulo, morao sam da se oslonim uglavnom na sebe, pa je od ChatGPT dolazilo možda tri, četiri pitanja. Onda sam otkrio NotebookLM, pa mi je to pomoglo kod smišljanja”, objašnjava Strika.

Napravili su i pesmu o Novom Sadu za koju su mnogi poverovali da je izvodi neki stvarni bend iz Novog Sada, a nedavno su testirali VI i za stvaranje audio podkasta i to će, kako kaže, definitivno koristiti i u budućnosti.

„Ono što vidim kao značajnu vrednost, a nije čak ni pitanje vremena, jesu ilustracije koje možemo da napravimo. Ranije bih imao neke ideje, ali ne bih imao tehnička znanja, a nemaju ni drugi u redakciji, pa bih se oslanjao na dobru volju prijatelja i njihovo vreme da naprave nešto što je prihvatljivo. Sada, u suštini, uz jedan dobar prompt mogu da dobijem približno onome što sam zamislio, a tu je i ušteda vremena jer dobiješ za minut ili dva nešto na šta bi bez VI potrošio mnogo više vremena i opet ne bi bio siguran da li je to zaista ono što si hteo”, napominje Strika.

Šta je (ne)prihvaljivo?

Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje da korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu. Dodaje se i da u izveštavanju o aktuelnim događajima sadržaj mora biti označen tako da se jasno razlikuje sintetički od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja.

Kada je reč o označavanju sadržaja nastalog uz pomoć VI, u okviru istraživanja CEPROM-a na pitanje da li biste podržali uvođenje univerzalnog simbola koji bi označavao takav sadržaj 64% je odgovorilo potvrdno jer bi to „doprinelo većoj transparentnosti i poverenju publike”.

Kodeks u Srbiji nema posebno odredbe o kreiranju fotografija i video formata, ali zato interni kodeksi svetskih medija to izričito zabranjuju, posebno za prikaze autentičnih događaja. Primera radi, u dokumentu „Paris Chapter” koji su usvojili Reporteri bez granica zajedno sa više organizacija naglašava se da bi mediji „posebno trebalo da se uzdrže od stvaranja ili korišćenja sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom koji oponaša stvarne snimke i zapise iz stvarnog sveta ili koji na realističan način predstavlja stvarne osobe”.

To se nedavno desilo na portalu televizije N1 prilikom ilustracije vesti da je beogradska policija uhapsila osobu iz Nigerije zbog sumnje da je izvršila krivično delo (prevara). Vest je ilustrovana realističnom fotografijom na kojoj je prikazan Nigerijac u narodnoj nošnji u pratnji dvojice policajaca. Iako je bila potpisana kao sadržaj nastao uz pomoć vetačke inteligencije, fotografija je izazvala negativne reakcije.

Na N1 priznaju da je to bila greška, zbog čega je fotografija uklonjena i objavljena napomena: „Prethodno objavljena fotografija, generisana uz pomoć veštačke inteligencije, zamenjena je, jer je, iako je jasno naznačeno da je nastala upotrebom VI, mogla da dovede ili dovela u zabludu čitaoce da se radi o uhapšenom iz teksta i da je u pitanju realna osoba, što nije bio slučaj”.

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović navodi da je to bila greška.

„Da, ovo jeste greška. Iako je jasno naznačeno da je u pitanju VI generisana fotografija, nije trebalo ovako ilustrovati, s obzirom na to da se radi o konkretnim osobama u vesti i čitaoce smo ovim doveli u zabludu da je uhapšeni čije smo inicijale naveli – na slici. Dakle, nismo se za to odlučili, ovo je previd urednika. Ne bih rekla da ima još ovakvih primera, uglavnom koristimo alate VI za ilustrovanje opštih tema, vrlo često karikaturama, nekad mislimo da je nešto simpatično, pa možda igramo na toj granici. Svakako, povešćemo računa, jer se zaista trudimo da poštujemo profesionalne standarde”, ističe Petrović.
Ona napominje da VI prilično štedi vreme, naročito s obzirom na to da za neke uopštene teme ne mogu da pronađu ilustrativnu fotografiju u foto-servisima agencija na koje su pretplaćeni.

„Desi nam se i da potrošimo mesečni limit za fotografije sa stock-servisa koji plaćamo, pa je onda VI dragocena alternativa. Naročito što vrlo brzo, uz dobar prompt, možemo da dobijemo rešenje”, objašnjava Petrović.

„VI je potpuni amater”

Glavni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić kaže da su oni za dve godine objavili svega dvadesetak ilustracija koje je napravila veštačka inteligencija. Ni to nije bilo, kako kaže, sa bilo kakvim entuzijazmom oko korišćenja VI, osim radoznalosti na početku.

„Na VI i posle tog malo iskustva u Cenzolovki gledamo sa velikim podozrenjem. Ne samo što joj ne možeš verovati u gotovo bilo kakvim novinarskim poslovima, nego i zbog same činjenice da svaka upotreba oduzima posao nekom fotografu ili ilustratoru. Gotovo isključivi razlog je bio taj što nismo imali drugi način da neku apstraktnu temu ilustrujemo, recimo iz novinarske etike, iz oblasti dezinformacija na internetu, projektnog sufinansiranja medija i sličnih tema za koje nemamo naše fotografije, a nemamo ni novca za honorare ili vremena da čekamo da neko napravi neku ilustraciju i fotografiju kad su neke aktuelne priče u pitanju”, napominje urednik Cenzolovke.

Prema njegovim rečima, mnogo je to kvalitetnije bilo kada su mogli da angažuju neke kreativce za ilustratore.
„VI je potpuni amater, i to se vidi iz aviona, čak i plaćene verzije. Imaginacija mu je otprilike na nivou stripova za osnovnu školu”, ocenjuje Gunjić.

Dodaje da nisu objavljivali fotografije na osnovu kojih bi neko mogao da pomisli da odražavaju stvarnost. Nisu objavljivali ni video generisan uz pomoć VI, niti nameravaju da to rade. Nemoguće je, smatra Gunjić, ne dovesti gledaoca u zabludu, čak i kada postoji potpis da je u pitanju video nastao uz pomoć VI pošto na to mnogo ljudi ne obraća pažnju.

„Medijima i novinarima će biti sve teže da odole tom iskušenju. Za početak vlasnicima medija. Novinari nisu mogli ništa ni protiv toga koliko je pomama za Instagramom, TikTokom ili Fejsbukom na loš način preobrazila čitavu profesiju, koja je na ivici opstanka. Još teže će biti sa VI. Mislim da mediji treba da je u potpunosti odbace, ili da je zadrže na minimalnom nivou, pošto dosta pomaže kada su vizuelizacije u pitanju, audio, kvizovi i slično”, navodi Gunjić.

Budućnost ili pakao?

Slično misli i novinar Nemanja Rujević. On kaže da su „novinari majstori samoubistva svog zanata i ne prestaju ni sada, kada je novinarstvo skoro umrlo”.
„Mi ne možemo da proizvedemo više, raznovrsnije, zabavnije od milijardi korisnika društvenih mreža, ali jedino možemo da proizvedemo proverenije. Kad se nešto objavi, da to bude čvsrto kao stena. Ali se toga odričemo u ime klika, brzine, štancanja i time postajemo izlišni, a publiku prepuštamo haosu društvenih mreža”, ocenjuje Rujević.

Tako će, bez sumnje, prema njegovom mišljenju, biti i sa fotografijama i video-materijalom.

„Kažu mi kolege da je to budućnost, da ne vredi opirati se. Ja kažem da je to pakao – već vidimo da je internet preplavljen snimcima i fotografijama koje i stručnjaci teško prepoznaju kao delo VI, pa umesto da tome suprotstavimo ljudski rad, da se držimo čvrste valute poverenje čoveka u čoveka, mi ćemo pohrliti da radimo brže, jače, bolje na propasti informisanja. U kapitalističkom okviru, jasno je kao dan – VI je jeftiniji i brži, štedi trud i zaobilazi zamorna autorska prava, posebno za fotografije i snimke. To je nama naša borba dala”, kaže Rujević.

Pošto nije iz kamenog doba, a ni asketa, kako navodi, može da zamisli i odgovornu upotrebu VI za vizuelne sadržaje, ukoliko recimo pomogne pri montaži – da poređa kadrove, da automatski potpiše sagovornike ili proizvede titl. Ali, ističe da na kraju sama suština mora biti ljudska i da za sve mora garantovati čovek.
„Ko se odrekne toga da se novinarstvo bavi onime što jeste, taj više i nije novinar”, naglašava Rujević.