Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Da li novinar treba da bude neutralan i objektivan ili da jasno izrazi svoj stav? Da li da hladno iznese činjenice, ostane distanciran i prepusti čitaocu da sam shvati ko je kriv i šta dalje? Ili da aktivno zagovara politička gledišta i društvene vrednosti?
Vodeći AI asistenti pogrešno prikazuju sadržaj vesti u skoro polovini svojih odgovora, pokazalo je istraživanje objavljeno u sredu koje su sproveli Evropska radiodifuzna unija (EBU) i BBC.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Mediacentar Sarajevo objavio je priručnik za novinare i novinarke o izveštavanju o izborima u zemljama Zapadnog Balkana, dostupan na srpskom, crnogorskom, makedonskom, bosanskom i albanskom jeziku. Publikacija je namenjena redakcijama u Srbiji i regionu i kombinuje teorijske i praktične smernice kako bi u fokusu izveštavanja ostali javni interes i tačno, blagovremeno i verodostojno informisanje. Autor Priručnika za izveštavanje o izborima u Srbiji je novinar Nedim Sejdinović.
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama dostiglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom opadanju, a istovremeno ove platforme gube „društveni“ karakter kako ih ljudi sve manje koriste za komunikaciju sa drugima, a sve više da ispune slobodno vreme.
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 22. avgusta 2025. pozvao na dijalog učesnike višemesečnih protesta protiv korupcije nakon nekoliko noći nereda i sukoba između demonstranata koje predvode studenti sa jedne i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i policije sa druge strane. Istovremeno su pristalice SNS-a na društvenim mrežama podelile lažne skrinšotove navodnih članaka sa sajta N1 i Nove S uz netačne tvrdnje u vezi sa dijalogom i protestom.
Da li će internet jednom naprosto doživeti kolaps od količine fekalija koje proizvodi? Ima li spasa, ako su i klasični mediji podlegli "ctrl+c/ctrl+v" novinarstvu? Da li to znači da je bolje bataliti sve te internete kada je o vestima i informacijama reč? Izvući kablove, povući se u pećinu, žvakati korenje i osluškivati samo svoj (ne)zdravi razum? Nipošto. Samo treba bolje razumeti internet, i zatim ga koristiti na način koji je odgovorniji prema sebi i drugima. Samo to
Više čitalaca nam se tokom prethodne nedelje javilo kako bi nam ukazali na poplavu manipulativnih oglasa distribuiranih kroz takođe manipulativan sponzorisan sadržaj na društvenim mrežama. Ako ste prethodnih dana na Fejsbuku i Instagramu videli poznate novinare ili političare koji reklamiraju sumnjive preparate, obmanjujuće reklame su zagadile i vaš algoritam. U nastavku pročitajte na kakve sve manipulativne reklame su novinari i čitaoci Tragača naišli prethodnih dana.
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera. A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Nova digitalna era i napredak tehnologija umjetne inteligencije (AI) donose brojne benefite i olakšanja u svakodnevnom obavljanju novinarskih poslova. Nažalost, AI ima i svoje loše strane, a to je lakoća kreiranja lažnih, a istovremeno veoma realističnih sadržaja, vijesti, fotografija, videa, pa je teško razlikovati umjetno od stvarnog, istinu od laži.
Samo jedan posto medijskih redakcija u svijetu u potpunosti koristi umjetnu inteligenciju (AI) u svom radu, dok većina još uvijek eksperimentiše s njenom upotrebom, pokazalo je istraživanje o stanju AI u redakcijama koje su provele američke kompanije Arc XP i Digiday.
Sa medija i pogotovo društvenih mreža čeka nas baražna paljba loših vesti. Kako ne potonuti u njih, a ipak znati šta se dešava oko nas
Sumnja u kritičke medije se seje da se publika odbije i da se izbegne mogućnost polaganja odgovornosti nosilaca vlasti pred javnošću, čemu kritički mediji služe. To je smišljeni, dugogodišnji projekat da se poseje nepoverenje. Tako se širi apatija, kaže dr Snježana Milivojević za Cenzolovku
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Astrotravarstvo funkcioniše. Ljudi to gutaju. Niko više nema vremena da proverava ko stoji iza koje inicijative, stranice, pokreta. Svi žele brzu informaciju, lak utisak, gotovu emociju. Ako 100 botova tvrdi da je novi zakon odličan, to se prima kao istina. Ako 50 fejk naloga deli isti snimak s natpisom „Građani protiv opozicije!“, eto vesti na naslovnici prorežimskog tabloida
Kao naučnici, skeptici, ali i obični građani, valja da budemo oprezni i kritični prema pseudonauci. Naime, pseudonauku čini skup uverenja, tvrdnji i praksi koje se lažno predstavljaju kao naučna, ali im manjka dokaza, naučne metodologije, kao i otvorenosti za pobijanje i kritiku. U pitanju je lažna nauka u kostimu ili pod maskom prave nauke, jednostavno rečeno.
Za svakodnevno informisanje više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže, što je najviše među građanima 21 evropske zemlje. Po vesti se najviše odlazi na Fejsbuk, Jutjub i Instagram, dok izvikani Iks koristi samo 14%. Polovina mladih je na TikToku. Najpopularnija mreža je - Jutjub, dok je Viber izbio na treće mesto, iza Fejsbuka i ispred Instagrama
Objektivno mišljenje i javna sfera jesu u krizi u Srbiji, a samim tim je u krizi i demokratija. I to je zato što decenijama već imamo simulaciju kako javnih intelektualaca, tako i javnosti i javnog mnjenja u celini... Nama ne trebaju (ili ne fale – ima ih tušta i tma) ni režimski ni antirežimski pristrasni intelektualci. Nedostaju nam istinski intelektualci koji će da objasne naše društvo
