Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Istaknut niz problema u odnosu države prema medijima 
O utešnim nadrilekarskim i zaveraškim pričama u medijima i na društvenim mrežama, o epidemiji lažnih informacija opasnih po zdravlje i pojedinaca i društva, o mentalnim zarazama, kao i o šatro uravnoteženom novinarstvu
Medijski stručnjaci predviđaju kako će razvoj tehnologije i društva utjecati na trendove u medijima i novinarstvu u ovoj godini.
Divovska video-paltforma u februaru slavi petnaesti rođendan. Kako je od mesta za dokone i kreativne Jutjub došao do najuticajnije platforme sveta: Nikada više posetilaca, nikada veća zarada i nikada više kritike.
Podkasti u Srbiji niču na svakom koraku, ali je zanimljivo da su tom fenomenu, koji je prošle godine obeležio svetsku medijsku scenu, kod nas opreznije pristupili – mediji. Prošlog meseca, međutim, u razmaku od nedelju dana, podkaste su predstavili KRIK i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozivaju vas da ukoliko ste u prilici u svom mediju, onlajn izdanju vašeg medija i na profilima medija na društvenim mrežama objavite animaciju Postupanje u vanrednim situacijama prema osobama sa invaliditetom koju je izradila Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije.
SHARE fondacija i istraživačka mreža BIRN nedavno su predstavili bazu povreda digitalnih prava i sloboda u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sjevernoj Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji. Baza prati stanje digitalnih prava i sloboda u šest zemalja jugoistočne Evrope i dokumentuje slučajeve kršenja digitalnih prava i sloboda, među kojima su brojni i slučajevi kršenja digitalnih prava novinara.
Od 22 izabrana medija nacionalnih manjina u Srbiji, koji medijske sadržaje objavljuju na jednom ili dva jezika, 16 svakodnevno objavljuje sadržaje na društvenoj mreži Fejsbuk, pokazalo je istraživanje Komšijskih novosti (www.komsijskenovosti.rs).
Maštarija je svake autokratije da proizvede pristojne i moralne građane koji uredno plaćaju porez, ne švrljaju u braku, nikada ne gaze travu i uredno čekaju zeleno na pešačkom... i nikad ne kritikuju vlast. Kinezi su otišli korak dalje uz pomoć veštačke inteligencije, koristeći logiku Fejsbuka. Jer, ako već toliko lajkujemo jedni druge, zašto to ne bi činile država i partija?
Poljska i Srbija su vodeće zemlje u južnoj i centralnoj Evropi po broju zahteva upućenih Tviteru za informacije o nalozima na toj društvenoj mreži, pokazuju podaci iz njenog najnovijeg izveštaja.
Uskoro ćete moći da odredite ko može, a ko ne može da se svojim komentarima uključi u raspravu na Tviteru
Mediji se menjaju, a vreme provedeno u korišćenju medija se produžava.
Poznati, priznati i lajkovani - ko to ne želi? U internetu se lako i jeftino mogu kupiti lajkovi za postove. To je međutim prevara koja krije mnoge opasnosti.
Danas, internet koristi više od četiri milijarde korisnika širom svijeta, koji naprave preko četiri milijarde pretraga na dnevnoj bazi. Andrew Keen, poduzetnik iz Silicijske doline i najveći kritičar njene ideologije, navodi da korisnici interneta dnevno stvaraju „2,5 trilijuna bajta podataka“. World Wide Web, kojeg je 1990-ih patentirao Tim Berners-Lee, danas povezuje ne samo vojne i znanstvene institucije nego i sve kompanije, privatne web i blog stranice, te korisnike širom svijeta. Već 2014. godine broj sajtova dostigao je prvu milijardu, a danas ih ima preko milijardu i po.
Prepolovljen broj siromašnih. Ljudi nikad nisu bili pametniji niti tolerantniji. Nikad manje ratova i njihovih žrtava. Sve manje bluda i nemorala... Lažne vesti!? Ma daj!? Bolje nego ikad??? Odgovore potražite u šokantnoj novogodišnjoj analizi Alekseja Kišjuhasa
"Mi svakom uzbunjivaču kažemo: Spremi se, biće odmazde" - kažu urednici Pištaljke za VICE.
Internet je danas „pokvaren“ i njegovi ogromni potencijali koriste se i za veoma štetne stvari, kao što su širenje mržnje i dezinformacija, krađa identiteta, maltretiranje ljudi ili podrivanje demokratije, kaže engleski inženjer i informatičar koji je krajem osamdesetih stvorio veb
Emisija „Kako novinari istražuju?“ govori o metodama i tehnikama koje novinari koriste u potrazi za kredibilnim informacijama.
Uvek me je više zanimala sadašnjost nego prošlost. Zato sam i izabrala da se bavim medijima koji su u našem svetu glavni kreatori zajedničkog sada -i- ovde.
Srednjoškolci koriste tradicionalne medije i svesni su njihovih dobrih i loših strana, ali smatraju da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja i programa za decu.
Ko je to mogao da očekuje? Fejsbuk, Gugl i Amazon štampaju magazine. Svuda po svetu niču primeri omladinskih magazina koji koriste popularnu kulturu da mladima objasne političku situaciju ili društvene vrednosti. Istraživanja govore da sve to nije prolazni trend pripadnika generacije koja se ne seća sveta bez kompjutera
