Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Ministarku Jadranku Joksimović, koja smatra da medijska strategija treba da razdvoji blogere i tviteraše od novinara, kao i da definiše istraživačko novinarstvo, koje naziva „izvitoperenim“, direktor CINS-a podseća na to koliko su njene ideje opasne
Verujem da nisam jedini koji razume ozbiljnost eksperimenta Facebook. Verujem da postoji dosta njih, ali… Setim se svog uprošćavanja, setim se uprošćavanja drugih. Setim se tog civilizacijskog rikverca dok su oni koji razumeju ćutali.
„Promet“ na slovenačkim stranicama opao do 80 odsto. Guardian: Loša vest za male nezavisne medije
Srpski jezik ponekad može zvučati tako apsurdno, upravo poštujući standardizaciju koju preporučuje SANU, prema kojoj nedostatak ženskog roda predstavlja – prirodan put jezika. Rodna ravnopravnost sada izgleda kao prepreka na tom „prirodnom putu“, koji ponekad deluje modernije nego što bi i tradicionalisti želeli. „Oženio sam se pilotom“, reklo bi se u duhu „tradicionalnih srpskih jezičkih vrednosti“ i onda kada je pilot žena
Sajt Danasa istražuje: Pad dosega postova na stranicama u Srbiji i do 90 odsto.
Ako ste se jutros probudili u Srbiji i zatekli malu sivu raketu na svom Fejsbuk njuzfidu - znajte da niste samo korisnik. Vi ste zamorče. Deo eksperimenta koji se upravo sprovodi u Slovačkoj, Gvatemali, Kambodži i - Srbiji. Sa razlogom.
Tokom prethodne sedmice kompanija Fejsbuk je pokrenula nove promene na društvenoj mreži koju kontroliše.
List Danas poslao je primedbu juče Fejsbuku zbog novih pravila koja su uvedena pre nekoliko dana. Time se samo još dodatno smanjuje sloboda medija u Srbiji i doprinosi medijskom mraku, smatra onlajn redakcija Danasa.
Sve stranice koje volite i pratite su se iz vašeg News Feed-a premestile u novi Explore feed. Po ovom nepopularnom potezu najveće društvene mreže Srbija se, uz još nekoliko zemalja, izdvaja od ostatka sveta.
Facebook u Srbiji i još pet zemalja definitivno sprovodi poseban eksperiment a sada su objavljene i zvanične informacije da će ovaj eksperiment trajati mesecima.
Najpopularnija društvena mreža i fact-checkeri u raskrinkavanju lažnih vijesti.
"I dalje želim da znam. I da znam ko to zna. I kažem studentima da ću se njima baviti onoliko koliko se oni budu bavili sobom. I neku zeru više... Oni biraju da li će biti ribari ljudskih duša ili graditelji novinarskog Vavilona. I uvek ćete kao i u životu sresti i prepoznati: zalutale, one koji se traže, uplašene, apatične ili kako oni kažu - 'smorene'... Ali i one druge: talentovane, srčane, probojne, željne znanja a pogotovo iskustva...", rekao je profesor Kljajić sa FPN
Sve je više takozvanih "lažnih vesti" na internetu. One, po mišljenju nekih, donose mnogo novca. Borba protiv ovakvih vesti biće dugotrajna i u nju će države morati da se uključe, ali ne uvođenjem cenzure, nego obrazovanjem građana kako da prepoznaju ove vesti, ocenili su gosti u emisiji N1 direktno.
Ne treba čitati, gledati i slušati vesti. Kako vesti u novinama, tako i vesti na radiju, televiziji i internetu. Ovo deluje kao jeretički i vanumni stav, posebno za jednu kolumnu u dnevnoj novini, ali tako je.
Mada po važećem zakonu republike Srbije društvene mreže (Blogovi, Jutjub, Tviter i Fejsbuk nalozi i drugi) nisu mediji, njihov značaj u sferi informisanja i uopšte medijskoj sceni Srbije postaje sve više izražen.
Medijska i novinarska profesija, u ovom trenutku, stvarno ima povod da se objedini i obrati javnosti, kao svom prvom, jedinom i stalnom savezniku, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević i ocenila da je nastupila "nova faza" u položaju medija u Srbiji.
Političke i medijske tenzije oko Katara dovele su do toga da nije više bilo važno šta je kazao katarski emir, nego šta su objavili mediji.
Jedan od najboljih jugoslovenskih dokumentarista Želimir Žilnik objašnjava kako su filmaši više slobode imali u bivšoj SFRJ nego danas.
Četrnaest tekstova objašnjavaju najvažnije aspekte istraživačkog novinarstva i pokazuju praktične primere rada istraživačkih novinara
