19. mar 2020.

Planetarna zaraza lažima: Kako se Fejsbuk i Gugl bore protiv pandemije dezinformacija i teorija zavere

Koronavirus će ostati zapamćen i po masovnoj proizvodnji netačnih informacija koje se dele po društvenim mrežama. Do sada je registrovano 4.000 sajtova koji se bave zarazom sa ciljem da dođu do privatnih podataka ili da podmetnu čudotvorne lekove. Istovremeno se plasiraju lažne teorije koje imaju političke ciljeve. Fejsbuk je objavio rat lažima o koroni, ali su u toj borbi stradale i mnoge tačne informacije

Foto: Pixabay

Da li se vernici na Tviteru u Srbiji šale kad citiraju vladike tvrdeći da je pričešće „sveto“, pa je posle njega – uprkos bliskim kontaktima sa bolesnim osobama – nemoguće zaraziti se virusom?

Da li je Njujorčanima stvarno bilo potrebno da od gradonačelnika Bila de Blazija na redovnoj konferenciji za medije čuju da se dezinfekciono sredstvo za ruke ne stavlja u oči ili u nozdrve, budući da ne predstavlja odbranu od koronavirusa? I pored toga što se u ogromnom broju postova koji su preplavili društvene mreže tvrdi suprotno.

Da li se ceo svet okrenuo naglavačke, pa više niko ne kupuje korona pivo?

Nagrađivani sajt za proveru činjenica FactCheck.org tvrdi da to nije tačno, ali ko će to raskrinkavanje laži koje su otišle na milione adresa uopšte primetiti?

Sve su ovo informacije koje smo proteklih dana dobili i razmenili putem društvenih mreža. Da li je to što smo ih pročitali na Fejsbuku ili Tviteru, videli na Jutjubu, čuli od naših najbližih, od influensera ili poznatih ličnosti kojima verujemo – ikakav dokaz da one moraju biti tačne?

Gugl neće spasiti Ameriku

Od velikih tehnoloških kompanija, kao što su Gugl, Fejsbuk, Tviter i njihove podružnice, oduvek se mnogo očekivalo, pre svega da će milionima korisnika pomoći da brže stignu do istine.

Jedna od prvih stvari koje ćete čuti od zaposlenih u Guglu jeste da je upravo taj pretraživač zaslužan za široku dostupnost informacija.

Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka, verovao je da je njegova platforma omogućavala demokratske promene na globalnom nivou. Na početku „Arapskog proleća“ čak je i izgledalo da je u pravu.

Fejsbukov algoritam je počeo da briše i postove koji nemaju nikakve veze sa izveštavanjem o koronavirusu ili one koji promovišu tekstove kredibilnih medija. Iz Fejsbuka tvrde da su ti postovi kasnije vraćeni. Objasnili su da se to dogodilo zbog greške algoritma zaduženog da uklanja netačne vesti

Tviter je pomogao da se čuju grupe koje nisu deo mejnstrima. Što je bilo odlično u eri BlackLivessMatter (pokret protiv nasilja nad crncima i rasizma u SAD), ali nam je istovremeno podario i Donalda Trampa.

I danas, u vreme globalne pandemije koronavirusa, mnogi gledaju ka ovim velikim kompanijama, ne samo da bi tražili i razmenjivali informacije nego i u potrazi za rešenjem krize.

Ispostavilo se da ni predsednik Sjedinjenih Država nije izuzetak. Tramp je, naime, obraćajući se javnosti pre manje od nedelju dana, rekao kako Gugl sprema veb-sajt koji će značajno doprineti smanjenju epidemije.

Oduševljenje time što su se najveće tehnološke kompanije uključile u borbu protiv virusa trajalo je sve dok se krajem dana nije oglasila Guglova neprofitna podružnica Alfabet, rekavši kako je u pitanju tek pilot-projekat za područje San Franciska.

Pa se potvrdilo ono što smo već znali. Predsednik SAD širi neproverene informacije i – Gugl neće spasiti Ameriku.

Šta, dakle, velike kompanije zapravo rade u vreme pandemije?

Pre svega, ono što im je u opisu posla a što je danas najpotrebnije – na različite načine pokušavaju da suzbiju lažne informacije. Velike platforme poput Tvitera i Fejsbuka su od pre desetak dana u stalnom kontaktu sa predstavnicima Svetske zdravstvene organizacije i zajednički rade na tome da se, koliko je to moguće, ljudi istinito informišu.

Dva su osnovna načina na koja to pokušavaju da postignu: promovisanjem istinitih sadržaja i suzbijanjem onoga što platforme okarakterišu kao lažne informacije.

Pokušajte i sami sa Guglom, Tviterom ili Eplom – kad ukucate ključne reči kojima se pretražuje koronavirus, gotovo uvek se prvo pojave informacije koje dolaze od Svetske zdravstvene organizacije, a potom sledi dugačak niz proverenih medija.

Pored široko rasprostranjene teorije kako su virus Kinezima, a onda i celom svetu – pa i samima sebi – podmetnule Sjedinjene Države, zabeleženo je i da Tajvan krivi Kinu za virus, a Saudijska Arabija – Iran

Fejsbuk informacije iz neproverenih izvora označava kao nepouzdane. Ukoliko nameravate da ih podelite, pojavljuje se pop-up prozor koji vas pita da li ste sigurni da to želite da uradite.

U tom smislu, najveći problem predstavljaju privatne FB grupe unutar kojih platforma ne sme da reaguje. I Fejsbuk je, slično Tviteru i ostalima, počeo masovno da ukida mnoge postove, šaljući poruku da su suprotni njihovim standardima.

Algoritam, koji procenjuje koje su informacije u vezi sa koronavirusom tačne a koje ne, međutim, kao što to sa Fejsbukom povremeno biva, počeo je da zabranjuje i postove koji su donosili proverene informacije nekih od najpoznatijih svetskih medija.

Mnogi su se korisnici ove društvene mreže žalili, ali su njihovi postovi svejedno uklonjeni. Algoritam je, međutim, počeo da briše i postove koji nemaju nikakve veze sa izveštavanjem o koronavirusu ili one koji promovišu tekstove kredibilnih medija.

Iz Fejsbuka tvrde da su ti postovi kasnije vraćeni. Objašnjavaju da se to dogodilo zbog greške algoritma upravo zaduženog da uklanja netačne vesti, odnosno postove koji stvaraju paniku, dezinformišu ili promovišu teorije zavere.

Fejsbuk je u pokušaju da obezbedi tačne informacije organizovao Koronavirus informativni centar, podržava zdravstvene stručnjake i fektčekere, zaustavlja postove koji sadrže dezinformacije ili druge štetne sadržaje…

Nek cveta hiljadu cvetova teorija zavere

Na društvenim mrežama se dezinformacije šire brže nego i sam virus, pa su teoretičari medija već skovali nove izraze poput infodemija, corona-thruther i preporučuju da se čitaoci okrenu medijima čije je izveštavanje zasnovano na proverenim informacijama.

U nedostatku pravih informacija, u vreme velike neizvesnosti, mnogi su iskoristili priliku da na epidemiju odgovore teorijama zavere koje mogu da odgovaraju i političkim ciljevima pojedinih država.

Tramp je, obraćajući se javnosti pre manje od nedelju dana, rekao kako Gugl sprema veb-sajt koji će značajno doprineti smanjenju epidemije

Pored široko rasprostranjene teorije kako su virus Kinezima, a onda i celom svetu – pa i samima sebi – podmetnule Sjedinjene Države, zabeleženo je i da Tajvan krivi Kinu za virus, a Saudijska Arabija – Iran.

Sudeći prema Njujork tajmsu, koji se nedavno pozabavio prevarama i koronavirusom, do sada je registrovano preko 4.000 veb-sajtova koji su nazivom ili na neki drugi način povezani sa novim virusom.

Istraživanja su pokazala, navodi Njujork tajms, da je većini tih sajtova cilj da ukradu podatke posetilaca, dok manji broj prodaje čudotvorne lekove protiv virusa.

Slično je i sa mejlovima, koji ovih dana kruže planetom i koji „objašnjavaju“ poreklo virusa i dele savete – samo da bi došli do podataka o onima kojima su mejlove uputili.

Zbog svega toga su u celom svetu izuzetno važne medijske organizacije koje se bave proverom podataka. To kod nas rade Raskrikavanje i FakeNews tragač, koji svakog dana iznose dokaze o masi dezinformacija koje objavljuju mediji i društvene mreže.

1 komentar za: “Planetarna zaraza lažima: Kako se Fejsbuk i Gugl bore protiv pandemije dezinformacija i teorija zavere

  1. Rade Tomić

    A recite cenzolovka, kad smo mi obični gradjani dobili informacije o tome gde su oboleli,makar bez imena ali iz kojih su gradova, starosna struktura,stanje bolesti, samo se štancuju panični brojevi, obolelo ukupno toliko i toliko i ništa više.Imamo li mi gradjani pravo an informisanost i jesu li vojna tajna ti podaci? Ima pitanja do sutra,a onda teorije,a ko kaže da teorije nisu tačne? Dajte onda sve činjenice…

    21. mar 2020. at 09:21

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend