12. dec 2016.

Pravo na medije: Koja je uloga javnih medijskih servisa?

Koje standarde je svaki javni medijski servis dužan da poštuje? Zašto je važno da postoji uređivački i finansijski nezavisan javni medijski servis i u čemu se njegova uloga razlikuje od komercijalnih televizija? Koji su dobri modeli finansiranja i na koji način javni servis treba da komunicira sa svojom publikom? Da li je završena transformacija RTS? Šta BBC čini najpoznatijim javnim medijskim servisom na svetu?

 Odgovore na ova pitanja nudi nova epizoda PG Mreže iz serijala „Pravo na medije” čiji je cilj da unapredi znanja gledalaca o tome kako mediji funkcionišu i koja ljudska prava su mediji dužni da poštuju u svom radu.

U emisiji govore: Jovanka Matić, Rade Veljanovski, Olivera Kovačević, Zoran Stanojević, Đorđe Vlajić, Rasel Pisgud, Tamara Srijemac, Aleksandra Đurić Bosnić, Vladimir Vuletić, Patrik Peninks.


Uloga javnih medijskih servisa

Javni medijski servis ima posebnu ulogu u informisanju javnosti. Za razliku od komercijalnih medija koji su orijentisani ka zaradi, dužnost javnog servisa je da publici obezbedi kvalitetne medijske usluge koje uključuju raznovrsne informativne, kulturne, obrazovne i zabavne programe.

U Srbiji postoje dva javna medijska servisa Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine. RTS je početkom novog milenijuma započeo transformaciju iz državne televizije u javni medijski servis. Šta je od tada urađeno?

Dokle se stiglo sa transformacijom RTS-a iz državne televizije u javni servis?

Zadatak javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno, da u svojim programima poštuje osnovna ljudska prava i slobode,  pluralizam ideja i mišljenja, da unapređuje obrazovanje, kulturu i medijsku pismenost stanovništva. Programi javnog servisa moraju da budu dostupni za sve i da se tiču svih društvenih grupa, uključujući i one osetljive.

Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka:

“Da li on neguje demokratske vrednosti, da li neguje ljudsko dostojanstvo, da vaspitava publiku da vrednuje pluralizam mišljenja kao osnovu demokratskog života, kao nešto bez čega ne može da postoji demokratski život. Da neguje princip  aktivnog građanstva – građanina kao pojedinca koji aktivno učestvuje u donošenju odluka od značaja za život cele zajednice, da doprinosi  razvoju jedinstva društva kroz odražavanje različitosti.”

Osnovno merilo uspešnosti transformacije RTS-aiz državne u javnu medijsku ustanovu jeste kvalitet informativnog programa od koga zavisi i poverenje gledalaca.

Rade Veljanovski, profesor FPN-a

“Moje verovanje u sve te sadržaje nije na visokom nivou. Ima sadržaja kojima verujem. Ali svi oni koji dolazi iz sfere naglašene politike sa ideološkim primesama, na žalost vrlo često imaju primese promocije određene ideje politike i nosilaca funkcija  i politike, imaju primese propagande.”

Obaveza svih medija, a posebno javnog servisa jeste da građanima ponudi raznovrsne informacije kako bi oni sami mogli da prosuđuju i formiraju sopstveno mišljenje o društvenim zbivanjima. U tom smislu, ključnu ulogu imaju debatne emisije, u kojima se predstavljaju i sučeljavaju različite ideje i stavovi.

Autorka političkog magazina „Da možda ne“, Olivera Kovačević,  potvrđuje da zbog različitih interesa i pritisaka nije uvek lako okupiti sagovornike u studiju.

Olivera Kovačević, voditelj i urednik Zabavnog programa RTS-a

“Vi vidite  interes koji se krije iza toga. Ja sam uvek imala problem  da neko iz vladajuće garniture dođe u moju emisiju. Meni Boris Tadić nikad nije bio gost dok je bio predsednik Republike. Nije ni Tomislav Nikolić. Mnogo puta nisam mogla da realizujem emisiju kako sam ja želela. Jedno je u pitanju da li smo u nekim spornim odnosima sa određenim ljudima, kao kuća mislim, drugo da li su neki politički pritisci, treće da niste mogli da obezbedite sagovornike što zbog tih pritisaka neko iz vlasti ne želi da se o tome govori.”

Za razliku od  drugih evropskih javnih servisa, RTS nema interne smernice koje bi novinarima i urednicima bile profesionalni vodič u zaštiti javnog interesa, a istovremeno i lična brana od eventualnih pritisaka.

Olivera Kovačević, voditelj i urednik Zabavnog programa RTS-a

“Ljudi koji su postavljeni na najodgovornija mesta, glavni urednici određenih programa, oni su ti koji na neki način, i taj čitavi kolegijum, diktiraju određenu politiku. Kada kažem politiku, recimo u odnosu na spoljnu politiku Srbije, RTS je taj koji prati državni stav. Sve ostalo, kada su unutrašnje teme pitanje i ostalo, novinar je taj koji bira teme, donosi odluke, uvek naravno u dogovoru sa redakcijom kojoj pripada. Mi nemamo spisak kao što imaju neki javni servisi. “

Zoran Stanojević, urednik Trećeg dnevnika RTS-a

“Planiramo da napravimo standardizaciju kojoj bi se čovek mogao obratiti kada se nađe u nedoumici. Ali, uglavnom sve funkcioniše na profesionalnosti. Onaj ko radi ovde mora da zna šta su moralni i etički principi novinarske profesije.”

U javnoj raspravi o programu, održanoj tokom 2015-e, RTS-u je zamereno što nema više analitičkih i debatnih emisija o društvenim problemima, a posebno što u njima ne učestvuje publika.

Za pravljenje debatnih emisija nije dovoljna samo spremnost emitera, potrebno je i da državni funkcioneri shvate da je to njihova obaveza.

Olivera Kovačević, voditelj i urednik Zabavnog programa RTS-a

“Vi nikada nećete doživeti da vas odbije državni funkcioner da dođe pet minuta u dnevnik i saopšti stav. To niko nije odbio. Odbiće samo ako treba da dođe u studio i da se suoči sa drugom stranom, kao što je moja emisija. I zbog toga je naš posao težak.”

Pored radijskih, televizijskih i satelitskog programa, interent izdanja, mreže dopisništava, ova medijska kuća, ima posebnu ulogu u promociji kulturnih vrednosti. U sastavu RTS-a, nalazi se i muzička produkcija, sa svojim orkestrima i horovima, zatim Produkcija gramofonskih ploča (PGP) i izdavačka delatnost, kao i dokumentacioni centar sa bogatom arhivom.

Olivera Kovačević, voditelj i urednik Zabavnog programa RTS-a

“Naša misija u okviru zabavnog programa je da ponudimo ljudima odmor, razonodu, zabavu i informaciju i kroz zabavni program. Da ne bude banalna, da ne bude mizerna, da ne potcenjuje ljude, da bodri njihove kvalitete, a ne da ističe njihove mane.”

Popularnost i kvalitet nekadašnjeg obrazovnog i dečijeg programa još uvek nije dostignuta. Neophodno je posvetiti i veću pažnju programima za nacionalne manjine, za omladinu, za osetljive društvene grupe. Takođe, važno je program učiniti dostupnim osobama sa oštećenim sluhom i vidom tj. obezbediti titlove i veću upotrebu znakovnog jezika.

Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka

“Obrazovni program je jako mali. Ima nekog dečijeg programa ali onog najjednostavnijeg, kupite crtane filmove, pustite dva sata svakog dana, pa to nije ono što deci treba, treba im domaći dečji program. Nema omladinskog programa. Nema programa za manjine. Razne manjine su zanemarne, etničke manjine pre svega.”

Kao važan deo sistema javnog servisa Radio Beograd je dugo bio tehnički i kadrovski zapostavljen. Takav odnos je promenjen, a Radio Beograd se sa svoja četiri programa danas izdvaja po kvalitetu svojih emisija koje pored informativnih i zabavnih neguju i naučne, kulturne i umetničke sadržaje.

Đorđe Vlajić, glavni urednik Prvog programa Radio Beograda 2010 – 2015

“To je jedini programski radio sa nacionalnom pokrivenošću, ostalo su muzičke kutije. Ali je zato program od velikog poverenja auditorijuma. Radio i televizija moraju da sadrže ta dva elementa. Onog časa ako RTS dođe u situaciju da televiziji padne gledanost a radio izgubi poverenje, onda će postati legitimno pitanje zašto mi to da plaćamo.”

Udar na Radio televiziju Vojvodine

Javni medijski servis Vojvodine, koji je proteklih godina ostvario visok kvalitet svojih programa i stekao poverenje građana, proleća 2016. pretpreo je ozbiljan udarac na svoju uređivačku nezavisnost i programsku koncepciju. To je dovelo i do protesta građana koji su pokazali da razumeju i cene ulogu medijskog servisa kada se on u svom radu vodi interesima javnosti. Šta se dogodilo u Radio televiziji Vojvodine i kakve su posledice?

Nakon pobede naprednjaka na pokrajinskim izborima 2016-e, regulatorno telo je na spornom glasanju izabralo nove  članove Upravnog odbora. Prva odluka nove uprave bila je smena direktora programa, a zatim i većine urednika informativnih emisija. Građani su zbog toga organizovali proteste i ustali u odbranu  nezavisnosti  Radio televizije Vojvodine.

Vojvođanska televizija je poslednjih godina uspela da dostigne visok kvalitet u svom radu – u objektivnom informisanju kroz vesti i svakodnevne debatne emisije, u obrazovnim i zabavnim emisijama. Napravila je program za sve građane, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina i osetljivih grupa.

Tamara Srijemac, smenjena urednica Jutarnjeg programa RTV-a

“To može čak da posvedoči i nagrada koju smo Kristina Šarić i ja dobile kao urednice jutarnjeg programa za borbu protiv diskriminacije. Što znači da smo zaista davale prostor marginalizovanim i diskriminisanim grupama, sve ono što bi javni servis trebalo da radi.  Tako da smo poslednjih pet godina stalno išli nekom uzlaznom putanjom.”

Članovi Programskog saveta  RTV-a, koji su izabrani od strane starog UO, potvrđuju da su smenjeni urednici poštovali visoke profesionalne standarde i osuđuju političku smenu urednika.

Aleksandra Đurić Bosnić, predsednica Programskog saveta RTV-a

“Negde je paradoksalna situacija, u principu se ovakvi rezovi do kakvih je došlo i kojih smo svedoci ovih dana, i preduzimaju u momentu kada je medijska kuća u krizi. Ali kada medijska kuća nije u krizi, pogotovo kada nije u programskoj krizi nego kada ona beleži uspehe, onda je to potpuno jedan iracionalni potez.”

Političkim imenovanjima i smenama, kao i ignorisanjem mišljenja Programskog saveta, koji je, po domaćem zakonu, uz Upravni odbor i generalnog direktora, ravnopravan organ javnog servisa, potkopani su temelji televizije čiji je koncept da radi u interesu svih građana.

Dodatno zabrinjava što su ovakvi nedozvoljeni uticaji na javni servis posledica spornih odluka regulatornog tela, kao i što je izostala reakcija nadležnog ministarstva.

Rade Veljanovski, profesor FPN-a

“Istim kanalima kojima je ugrožena nezavisnost i autonomija javnih servisa, ugrožena je, na isti način, i nezavisnost regulatornog tela.  I to o onda znači da dva osnovna stuba medijske nezavisnosti i autonomije u našem medijskom sistemu, pa ako hoćete u našoj zemlji,  su podrivena od strane onih koji pripadaju centrima moći.”

Vojvođanski istraživački analitički centar utvrdio je da je samo mesec dana nakon smene urednika zabeležen pad rejtinga i gledanost programa RTV-a.

Način finansiranja ne sme da utiče na uređivačku politiku

Da bi obezbedio nepristrasno i kvalitetno informisanje svih delova društva, javni medijski servis mora da bude nezavisan od bilo kakvog političkog i ekonomskog uticaja. To se može ostvariti samo ukoliko on ima i nezavisan izvor finansiranja. Najbolje je kada se finansira iz pretplate tj. od novca onih koji ga i gledaju, kao što je to slučaj sa BBC-ijem. Ključno je da izvor finansiranja ni na koji način ne utiče na programsku  politiku.

U procesu transformacije iz državne televizije u javni medijski servis menjao se i način finansiranja Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. 2005. je vraćena pretplata, koja će tokom 2014. i 2015. ponovo biti zamenjena finansiranjem iz budžeta. Od 2016-te gledaoci plaćaju taksu od 150 dinara iz koje nije moguće pokriti sve troškove poslovanja tako da rad javnog servisa i dalje zavisi od novca iz budžeta.

Jovanka Matić, Naučni saradnik Instituta društvenih nauka

“Oni su jako zadovoljni da kažu – to je dužnost države da nama obezbedi stabilno finanisranje, a nema iskoraka u smislu – mi ćemo sada  napaviti kampanju da ubedimo građane da bez njihovog učešća, bez njihove finansijske pomoći nema nezavisnog avnog servisa.  To je i krivica javnog servisa. A finansijska nezavisnost je kamen temeljac političke nezavisnosti.”

Evropska medijska regulativa insistira na finansijskoj stabilnosti javnog servisa, i od svojih članica očekuje da stvore uslove za njegovo održivo finansiranje. Međutim to ne znači da vlade zemalja smeju da utiču na njegov rad – javni servis mora da ima svoju uređivačku i upravljačku nezavisnost.

ĐorđeVlajić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2010-2015

“Dvostruko su uvezani javni servisi malom taksom i finansiranjem iz budžeta. Vlada ima dva ventila kojima može da zavrne dotok novca javnih servisa, samo da kaže ne plaćaj, ne prosleđuj novac. RTS može da se ugasi, RTV može da se ugasi, nema od čega da radi. O čemu pričamo, kakav javni servis, kakva nezavisnost?”

Predsednik Upravnog odbora RTS-a prihvata ocenu da budžetsko finansiranje predstavlja moćnu polugu vlasti, ali izdvaja i jednu prednost.

Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS-a

“Svaki oblik finansiranja ima svoje prednosti i svoje nedostatke. Neke od nedostataka budžetskog finansiranja ste pomenuli. Sa druge strane njegova velika prednost je stabilnost u finansiranju. Dakle, kada je reč o naplati, činjenica  jeste da je reč zaista o simboličnim sredstvima, ali prednost toga je što imate visoku naplatu.”

Savet Evrope, koji donosi praktične preporuke za rad javnih servisa, svojim  članicama savetuje da način finansiranja prilagode sopstvenim uslovima i potrebama. Retke su zemlje kao što je Velika Britanija koja svoj javni servis finansira najvećim delom iz pretplate. Najčešće se radi o kombinovanom modelu koji pored pretplate uključuje prihode od reklama i od prodaje usluga, kao i subvencije iz državne kase.

Patrik Peninks, Savet Evrope, Odeljenje za informaciono društvo

“Mi ne želimo da kažemo da postoji samo jedan način finansiranja koji želimo da promovišemo, već samo da kriterijumi na osnovu kojih se finansiranje obavlja moraju da budu objektivni, jasno utvrđeni, a takođe i merljivi.”

BBC – uzor emiterima širom sveta

BBC je najpoznatiji javni servis na svetu. BBC je počeo sa radom 1922. kao privatni emiter, da bi četiri godine kasnije britanska vlada otkupila deonice i transformisala ga u nekomercijalni javni servis. Od tada se njegov rad temelji u Kraljevskoj povelji kojom se garantuje uređivačka nezavisnost i definišu obaveze. Za filozofiju rada BBC-ija zaslužan je njegov prvi direktor, Džon Rit. Principi koje je on postavio važe i danas. Rit se zalagao da BBC-i bude nezavisna kuća, koja poštuje visoke uređivačke standarde i čije poslovanje nije motivisano profitom.

Džon Rit je i tvorac čuvene formulacije – da je misija BBC-ja da informiše, obrazuje i zabavlja.

Programi BBC-ja se proizvode po najvišim profesionalnim i etičkim standardima. U BBC-ju vole da kažu da je temelj njihove kuće izgrađen na poverenju – i da je BBC nezavisan, nepristrasan i odgovoran samo svojoj publici.

Rasel Pisgud, bivši urednik vesti na BBC-ju

“Reputacija BBC-ja je prvenstveno izgrađena na vestima i programima o aktuelnim zbivanjima. To je slučaj i u zemlji i u inostranstvu. Program Svetskog servisa je i dalje izuzetno dobro primljen u čitavom svetu. To je zbog toga što BBC ima reputaciju  nepristrasne kuće koja nije pod kontrolom vlade kao u drugim zemljama. Vesti i informativni program ne kontroliše vlada zato što postoji pretplata, što znači da pare ne dolaze iz državnog budžeta. Dolaze od pojedinaca koji gledaju televiziju.”

Da bi sačuvao svoju nezavisnost, BBC ne prodaje reklamno vreme, a pored novca od pretplate koji godišnje iznosi oko 4 milijarde funti, rad ove kuće se finansira i od zarade koji BBC ostvari iz svojih komercijalnih aktivnosti.

U Kraljevskoj povelji sprovođenje javnog interesa pretočeno je u šest konkretnih ciljeva. Pored proizvodnje kvalitetnih vesti i informativnog programa, britanski javni servis je posvećen promociji obrazovanja, kreativnosti i umetnosti, povezivanju Velike Britanije i sveta, kao i korišćenju modernih tehnologija.

Đorđe Vlajić, dopisnik srpske sekcije Svetske službe BBC-ja 1993-2009

“Prave se planovi rada. Ništa se tamo ne dešava slučajno ili zato što se nekom prohtelo da nešto radi. Vrlo se ozbiljno vodi računa o poslovanju i o programima koji se proizvedu – o programskim ciljevima. Postoje, naravno, kao i u svakoj ozbiljnoj firmi programski ciljevi koji se ostvaruju ili poslovni ciljevi koji se ostvaruju.  Time se meri uspešnost upravljačkog, uređivačkog i novinarskog kadra.”

Izveštavanje BBC-ija počiva na internim uređivačkim smernicama koje se inoviraju svakih pet godina i koje su dužni da poštuju svi koji učestvuju u proizvodnji programa. U uređivačke smernice utkane su profesionalne vrednosti koje ova kuća neguje od svog nastanka, kao i bogato iskustvo reportera i urednika. Odštampane na oko 350 strana, smernice nude odgovor na pitanja sa kojima se novinari sreću u svakodnevnom radu, a posebno u kriznim i osetljivim situacijama. Ujedno predstavljaju i odbranu novinara i kompanije od spoljnih pritisaka.

Đorđe Vlajić, dopisnik srpske sekcije Svetske službe BBC-ja 1993-2009

“Jako se drži do profesionalne slobode. Recimo, ono što je bitna razlika u odnosu na domaću praksu, tamo urednici ne čitaju, ili uglavnom ne čitaju, saradničke tekstove. Kada se prođe selekcija i kada se dobije posao u BBC-ju onda se radi na poverenje, na tu kvalifikaciju da radiš za BBC. Onda si samostalan i autonoman, dok se ne ogrešiš o pravila niko ne brlja po tekstovima i ne pravi od njih Politikin zabavnik ili insistira na nečemu. Dakle, novinari imaju apsolutnu slobodu  i odgovorni su svojoj savesti za ono što napišu.”

Nezavisnost BBC-ja pretrpela je jedan od najžešćih udara u vreme foklandskog rata. Konzervativna partija je smatrala da je izveštavanje izdajničko.

Kada je Margaret Tačer zagrmela što novinari vojsku nazivaju “britanske trupe” umesto “naši momci”, iz redakcije je stigao odgovor da je to u skladu sa uredničkim smernicama u kojima piše: ”Treba da izbegavamo izraz “naš” kada hoćemo da kažemo da je nešto britansko. Mi nismo Britanija, mi smo BBC.”

Nezadovoljna načinom izveštavanja o Foklandskom ratu, britanska Vlada je razmišljala da BBC stavi pod svoju kontrolu, što je zakon dozvoljavao samo u slučaju nuklearnog napada. Istoričari beleže da je ovakav scenario za dlaku izbegnut.

Rasel Pisgud, bivši urednik vesti na BBC-ju

“Na primer, jedni kažu da BBC malo naginje ka levici, a drugi da je BBC donekle proevropski orijentisan. Ali ove kritike obično dolaze iz dela štampe koja podržava desnicu.”

BBC postoji zbog svoje publike. Da bi joj ponudio najbolji mogući program konsultuje svoje korisnike oko svih važnih pitanja. Između BBC-ja i njegove publike postoji stalna otvorena komunikacija.

Rasel Pisgud, bivši urednik vesti na BBC-ju

“Radio sam u dve velike BBC-jeve redakcije na regionalnom nivou. Oduvek smo se veoma ozbiljno odnosili prema regionalnom nivou, kao i prema mišljenju publike. Na svako pismo mora da se pošalje odgovor, na svaki telefonski poziv mora da se odgovori. Takav odnos BBC ima prema svojoj publici.

Baš zbog svoje publike BBC je privržen nepristrasnom novinarstvu najvišeg kvaliteta. Na taj način stvara uslove za plodnu javnu debatu o svim aktuelnim pitanjima i podstiče građane da budu aktivni učesnici  društva u kome žive, čime ispunjava svoju najvažniju misiju i radi u najboljem interesu javnosti.

Javni medijski servis u službi građana

Javni medijski servis postoji da bi radio u interesu svojih gledalaca i slušalaca i zbog toga je dužan da ih konsultuje i uvažava njihovo mišljenje. Obaveza mu je i da svoje pretplatnike obaveštava o svim aspektima svog rada. Po našem zakonu, o programskim potrebama publike brine Programski savet, koji u tu svrhu organizuje i javne rasprave.

Poštujući prinicipe „javnog interesa“ i „javnosti rada“ uspešni evropski medijski servisi odlučuju o programskim sadržajima tek nakon široke javne rasprave u kojoj učestvuju brojni akteri  i organizacije koje zastupaju različite društvene interese. U Srbiji su 2015. prvi put organizovane konsultacije sa korisnicima javnog servisa,  ali su se one, prema mišljenju učesnika, svele na puku formalnost.

Jovanka Matić, Naučni saradnik Instituta društvenih nauka

“Jedna od mojih velikih zamerki za javni servis je upravo u tome da nije uspostavio komunikaciju sa javnošću i da nije uspeo da izgradi taj kredibilitet i imiž jedne institucije koja je u službi javnosti, a ne u službi vlasti. To može da se uradi kada bi u javnom servisu postojala želja i viđenje potrebe da se to uradi. Javne rasprave su jedna nametnuta obaveza javnom servisu koju im je nametnuo Zakon o Javnim medijskim servisima.”

Urednici  i novinari RTS-a kažu da imaju dobru komunikaciju sa publikom.

Zoran Stanojević, urednik Trećeg dnevnika RTS-a

„Od kontakt službe koja telefonski, i-mejlom i običnom poštom dobija poruke od gledališta, do društvenih mreža, pa do kontakta na ulici kada me neko zaustavi i kaže mi nešto. Dakle mi  sve što radimo radimo zbog građana, mi smo njihov servis.“

Jovanka Matić, Naučni saradnik Instituta društvenih nauka

“Znaju oni šta publika gleda a šta ne gleda, ali ne znaju zašto.  Jer takvo istraživanje ne govori zašto publika gleda to a ne gleda ovo, a to je u stvari najvažnije! I ne govore vam to šta publici nedostaje, šta bi publika htela.”

Za uključivanje publike u programske odluke javnog servisa zadužen je Programski savet. Članove Programskog saveta bira Upravni odbor. Profesor Rade Veljanovski upozorava da to nije dobro rešenje.

Rade Veljanovski, profesor FPN-a

“Ako organ upravljanja iznutra, iz javnog servisa, bira neki drugi organ koji treba da zastupa interese javnosti , onda se to neće dogoditi.”

U slučaju britanskog javnog servisa interese publike zastupa odbor koji je nezavisan od izvršnog tela koji upravlja BBC-jem. Da bi na najbolji način ispunio očekivanja publike BBC ima otvorenu platformu za komunikaciju sa korisinicima, kao i formulisane ciljeve za ostvarenje javnog interesa.

Domaćim zakonom iz 2014. javni interes koji ostvaraje medijski servis definiše u 19 tačaka – od istinitog i pravovremenog informisanja, preko poštovanja ljudskih prava i medijskog pluralizma, sve do unapređenja obrazovanja, kulture i medijske pismenosti.

Prof. Vladimir Vuletić, predsednik UO RTS-a

“Ono što moramo imati u vidu kad je reč o javnosti, to je da postoji nešto što jeste opšte dobro. To opšte dobro je definisano Ustavom pre svega i zakonima. U tom smislu, ukoliko javni servis radi u skladu sa zakonima on tada štiti javni interes.

Da bi se stepen zaštite javnog interesa podigao na viši nivo neophodno je da RTS i RTV iniciraju češću i kvalitetniju komunikaciju sa svojom publikom kako bi i mišljenje javnosti uticalo na kreiranje programskih sadržaja.

Javni medijski servis garant slobode izražavanja

Uređivačka nezavisnost javnih medijskih servisa jedna je od centralnih tema i evropske medijske politike koja podržava koncept javnog servisa kao garanta slobode izražavanja i demokratije.

Za Savet Evrope javni medijski servis predstavlja najvažniji garant slobode izražavanja i informisanja u javnoj sferi zahvaljujući kome se poštuje pravo građana da traže i primaju informacije. Ova evropska organizacija koja je posvećena zaštiti ljudskih prava svojim članicama preporučuje da obezbede sve potrebne pravne, političke i organizacione uslove kako bi javni medijski servisi mogli da ostanu nezavisni i da imaju adekvatna sredstva za rad.

U zemljama koje imaju jak javni medijski servis, ima manje ekstremizma i korupcije, a više medijskih sloboda i demokratije, pokazalo je nedavno istraživanje Evropske unije emitera – EBU, čiji je član i Srbija.

Proizvodnja: PG Mreža, 2016.
Režija: Miloš Petričić i Isidora Veselinović
Snimatelji: Slaven Miljuš, Vladimir Mićunović, Dejan Derajić, Milan Antić, Bojan Marjanović
Montaža: Irena Petričić Dimitrijević, Aleksandar Bursać
Grafička obrada: Nebojša Pavlović
Organizator: Suzana Sekulić
Narator: Vladan Radosavljević
Novinar: Vesna Vujić
Autor: Maja Divac

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend