27. feb 2019.

Pretplata – najneomiljenija reč u Srbiji

Procene su bile da će do kraja prošle godine u svetu biti oko 20 miliona digitalnih pretplatnika na medije. Udeo Srbije u tom kolaču je, prema istraživanju SHARE fondacije, zanemarljiv.

Nezadovoljan kritičkim izveštavanjem Njujork tajmsa, Donald Tramp već pune dve godine uporno u svojim tvitovima „tvrdi“ da je taj list „propao“ („failing New York Times“), ali je list, čak i u krajnje nepovoljnoj svetskoj klimi za štampane medije, u prošloj godini ipak pokazao zavidne rezultate.

Kompanija koja izdaje Njujork tajms nedavno je objavila da je u 2018. zaradila oko 1,8 milijardi dolara, od čega 709 miliona (40 odsto) potiče od digitala – oglašavanja i pretplate, piše Niemanlab.

Povezane priče

Tim zadovoljavajućim rezultatima kumovala je činjenica da je Tajms prošlu godinu završio sa 4,3 miliona pretplatnika na digitalno izdanje i printana izdanja, uključujući i ukrštenicu i pretplatu na NYT Cooking, što je za pola miliona više nego na kraj juna prošle godine. Na sredini 2018. Tajms je imao 3,8 miliona pretplatnika, među kojima čak 2,9 miliona digitalnih.

Inače, najveći rast broja digitalnih pretplatnika do sada Tajms je imao u prvom kvartalu 2017. godine – upravo u periodu inauguracije Donalda Trampa i njegovih prvih kontroverznih poteza – kada je čak 300.000 ljudi odlučilo da plati čitanje njujorškog dnevnika u digitalnom formatu.

Prihodi od ditigala pokrivaju troškove redakcije

Cilj Njujork tajmsa je, prema rečima njegovog direktora Marka Tompsona, da do 2025. ukupan broj pretplatnika naraste na više od 10 miliona.

Pri sadašnjim trendovima, procenjuje se da bi već u drugom kvartalu iduće godine digital mogao da čini polovinu zarade Njujork tajmsa, a rast prihoda od digitala dodatno bi, kako se još pre nekoliko godina tiho priželjkivalo, osigurao opstanak štampanog izdanja s tradicijom od 168 godina, ali i nesmetan rad redakcije lista. Upravo su dobri poslovni rezultati kompanije, uprkos stalnim Trampovim prozivkama, ključni razlog zašto redakcija Tajmsa ne samo da se ne osipa, kao što to je slučaj u drugim američkim medijima, već stalno raste – u listu trenutno radi 1.600 novinara, što je najveći broj u istoriji.

Njujork tajms je prošle godine zaradio 1,8 milijardi dolara, od čega 709 miliona potiče od digitalnog oglašavanja i pretplate

Finansijska kuća Dilojt u svojoj analizi iz 2017. godine predvidela je da će do kraja 2018. godine širom sveta biti oko 20 miliona digitalnih pretplatnika na medije. Povećanje broja pretplatnika, navode u toj kući, koincidira sa rastućom svešću među čitaocima o promenljivosti kvaliteta vesti. Upravo je tržište SAD u 2017. godini pokazivalo najviše spremnosti za plaćanje vesti, a među demografskim grupama takvu spremnost najviše su pokazivali tzv. milenijalci (18–34 godine starosti).

U poređenju, istina, sa pretplatama na druge servise – televizijske, filmske i druge, u kategoriji informativnih sadržaja predviđa se umereni rast, a kao razlog navodi se to da je pretplata na informativne servise ipak među najskupljim u ponudi.

I pored toga, u Dilojtu očekuju da će u budućnosti ostvarivanje prihoda od digitalne pretplate biti u fokusu medijskih kompanija, te da će oni sve uspešnije parirati prihodima od oglasa. Do 2020. godine odnos prihoda od pretplate i reklama mogao bi da bude 50:50, dok je pre sedam godina taj odnos bio 10:90.

Zar na internetu nije sve besplatno?!

Gde je u svemu tome Srbija? Prema istraživanju SHARE fondacije, koje je rađeno krajem 2018. godine na uzorku od 70 onlajn medija u Srbiji, mediji koji se oslanjaju na pretplatu kao osnovni biznis model su u manjini – najzastupljeniji su oni koji imaju prihode od oglašavanja (oko 80 odsto) kao osnovu biznis modela.

„Od tih 80 odsto, najveći deo njih oslanja se na targetirano oglašavanje, npr. koriste kolačiće (cookies) trećih strana. Svega nekih 13 odsto medija obuhvaćenih istraživanjem SHARE fondacije oslanja se na pretplatu, donacije ili ostale biznis modele, dok kod sedam odsto nismo mogli da utvrdimo koji model koriste jer je sadržaj dostupan u potpunosti dok se na sajtu ne vide reklame, kao ni način za doniranje ili pretplatu – u ovu grupu spadaju pretežno mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom te je pretpostavka da se projektno finansiraju“, kaže za Cenzolovku istraživač u ovoj fondaciji Bojan Perkov.

Sadržaji i usluge na internetu nisu besplatni – plaćamo ih našim podacima o ličnosti, što je daleko vredniji resurs u digitalnoj ekonomiji (Bojan Perkov)

Perkov ocenjuje da su u Srbiji problemi i u navici da se sadržaj na internetu ne plaća, iako je, tvrdi, posredi klasična zabluda, ali i u lošem pozicioniranju informisanosti na listi prioriteta građana.

„Ono što ja vidim kao jedan od problema jeste to da smo navikli da sadržaj na internetu ne plaćamo novcem. Međutim, naravno da ti sadržaji i usluge nisu besplatni – plaćamo ih našim podacima o ličnosti, što je daleko vredniji resurs u digitalnoj ekonomiji“, navodi naš sagovornik. „Sa tim je povezan problem koji globalno pogađa medijski biznis, a to je duopol Fejsbuka i Gugla u digitalnom oglašavanju. Dakle, mediji kroz ’kolačiće’ trećih strana, a to su najčešće globalni IT giganti, podatke svojih posetilaca ustupaju nekom drugom, ko zapravo najviše profitira. Kada je reč o Srbiji, još jedan problem je slaba kupovna moć stanovništva koje stavlja informisanje nisko na listu prioriteta u svakodnevnoj borbi za egzistenciju.“

Razvoju i unapređenju pretplate kao modela finansiranja medijskih sadržaja moglo bi da doprinese, smatra sagovornik Cenzolovke, stvaranje zajednice čitalaca, na primer kroz članstvo, i u tom smeru valjalo bi razvijati biznis model. Za to je, dodaje, neophodno postaviti realistične ciljeve u pogledu broja pretplatnika u određenom periodu (recimo u toku jedne godine) i napraviti finansijsku računicu. „To je naročito dobra prilika za medije koji se bave novinarstvom od javnog interesa i istraživačkim novinarstvom, jer se tako kod čitalaca podstiče osećaj da neko zaista radi u njihovom interesu, a ne za oglašivače ili druge strukture“, navodi istraživač SHARE fondacije Bojan Perkov.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend