18. mar 2019.

Za robo-novinare nema monotonih i dosadnih poslova

Robo-novinari rade posao koji su do juče radili ljudi, ali o potpunoj zameni novinara od krvi i mesa robotima još se ne razmišlja

Zasad sve funkcioniše u skladu sa Kraftverkovim stihom „Ja tvoj sluga, ja tvoj rabotnik“. Takozvane robo-novinare, u stvari programe veštačke inteligencije (VI), još niko ne smatra pretnjom – štaviše, i u samim redakcijama širom sveta pozdravljaju njihovo angažovanje.

Koriste ih, između ostalih, Rojters, Asošijeted pres, Blumberg, Vašington post, Los Anđeles tajms i Mond. Programi su razvijeni još pre desetak godina, a mediji ih poslednjih godina sve više koriste za, kako kaže jedan od urednika, svakodnevne monotone poslove koji su novinarima postali dosadni. Živi novinari, ergo, sada mogu da se bave produktivnijim i kreativnijim poslovima.

Uglavnom je u pitanju priređivanje vesti o sportskim i izbornim rezultatima, kao i vesti iz sveta finansija, mada se u nekim slučajevima veštačka inteligencija pokazala dragocenom kada je u pitanju „češljanje“ baza podataka.

Robo-novinari samo rade posao koji su do juče radili ljudi, jer drugačije nije moglo, ali o potpunoj zameni novinara od krvi i mesa robotima još se ne razmišlja. Onima koji se bave veštačkom inteligencijom ovim je bačena rukavica u lice.

„Za mene je bilo iznenađenje kada mi je dosta novinara došlo i reklo: ’Radim na ovome svake nedelje, da li postoji način da se to automatizuje?’, kaže Džeremi Džilbert, direktor strateških inicijativa u Vašington postu. „U pitanju su poslovi koje više niko ne želi da radi.“

Program koji koristi Post, Heliograf, uveden je 2014. godine za dnevno praćenje preko 500 izbornih trka, kao i za prikupljanje lokalnih sportskih rezultata te informacija iz sveta biznisa.

Njegova uloga je, kako kažu, da pomaže uredničkom timu lista – konkretno, sposoban je da brže ažurira vesti – i na tome se, zasad, završava upotreba veštačke inteligencije. To istovremeno omogućava novinarima da se fokusiraju na ostale poslove, a reakcije su generalno pozitivne.

„Vašington post ima neverovatan tim novinara i urednika i niko ne želi da ih zamenjuje“, napominje Džilbert.

40.000 dvojezičnih vesti za pet minuta

Damjan Redklif sa Univerziteta Oregon ističe da je u redakcijama širom sveta primetan veliki stepen prihvatanja potencijala veštačke inteligencije, iliti robo-novinarstva.

„Ti programi su u stanju da ponude brzinu i tačnost, kao i da budu značajna podrška malim redakcijama i novinarima koji su izloženi pritisku rokova“, navodi profesor Redklif koji se bavi biznis modelima u novinarstvu.

Na prošlogodišnjim izborima u Švajcarskoj za potrebe medijske grupe Tamedija program nazvan Tobi proizveo je oko 40.000 vesti, na francuskom i nemačkom, o rezultatima iz svake od 2.222 švajcarske opštine, i to za svega pet minuta.

Norveška novinska agencija NTB koristi program za ažuriranje sportskih rezultata na svakih 30 sekundi.

Los Anđeles tajms ima program Kvejkbot koji emituje vesti o zemljotresima u tom regionu, ali se delom koristi i za ažuriranje baze podataka o ubistvima.

Podaci o zaradama svega nekoliko stotina kompanija agencija AP je zahvaljujući programu veštačke inteligencije sada povećala na 3.000 kompanija, a ove godine iz te agencije su najavili da će uz pomoć kompanije Automejted insajt lansirati kompjuterski generisane najave utakmica američke koledž košarke.

Agencija Rojters je prošle godine pak najavila pokretanje programa Links insajt koji koristi automatizovanu analizu podataka kako bi identifikovao trendove i razne anomalije, te na osnovu toga sugerisao novinarima na kojim bi pričama trebalo da rade.

U redakcijama su svesni ograničenosti ovakvih kompjuterskih programa, ali priznaju da se ponekad dešava da ti programi uspeju tamo gde čovek nije.

Uz pomoć takvog programa istraživački tim Atlanta džornal konstitušn otkrio je 450 slučajeva u kojima su lekari izvedeni pred regulatorna tela ili sudove zbog nedozvoljenog seksualnog ponašanja, ali je skoro polovina njih zadržala svoje dozvole za obavljanje lekarske prakse.

Janjić: Em skupo, em ne donosi uštede

Šira upotreba veštačke inteligencije u medijima u Srbiji zahteva, za početak, ozbiljna ulaganja, za šta je malo koji mediji trenutno platežno sposoban.

To je jedan od razloga zašto Agencije Beta ne razmišlja o nabavci programa veštačke inteligencije. Drugi je, kako navodi njen glavni i odgovorni urednik Dragan Janjić, uverenje da tako nešto ne donosi mnogo ušteda.

Za razliku od kolega iz svetskih agencija, Janjić za Cenzolovku kaže da ne veruje u široku upotrebu veštačke inteligencije u novinarstvu, ali dodaje i da prema robotima gaji specifičnu odbojnost.

„Lično ne verujem u široku primenu VI u novinarstvu jer smatram da je svaka vest posebna priča. Primena VI u novinarstvu pomalo vuče celu priču na takozvane botove, što kod mene izaziva odbojnost“, navodi glavni i odgovorni urednik Bete.

Slaže se, ipak, da je razne kompjuterske program moguće upotrebiti za emitovanje sportskih, političkih i drugih kampanja, „gde se rutinski ponavljaju neke stvari“. Ali, kako napominje, za njega kampanje nisu novinarstvo, već propaganda, dok je prenošenje sportskih rezultata „tek numeričko beleženje ishoda nekog takmičenja“.

„Iako ne koristimo programe veštačke inteligencije, Beta ima neka softverska prilagođavanja koja olakšavaju rad. Na primer, softver automatski unosi datum i mesto na tekst koji se emituje, stavlja potpis autora i urednika i tome slično. Moguće je označiti vest tako da za određenu platformu budu prerađena samo, recimo, prva dva pasusa. Ali i tada ’ljudski faktor’ mora da pročita završnu verziju kako se ne bi dogodilo da se preskoči nešto zaista bitno“, navodi Dragan Janjić.

NJUZ PREZENTERI KOJI NE ZNAJU ZA UMOR

Kineska novinska agencija Sinhua predstavila je u novembru prošle godine dvojicu njuz prezentera koji se nikad neće požaliti na umor i preopterećenost poslom.

U saradnji sa kineskom kompanijom Sogou, Sinhua je razvila program veštačke inteligencije koji omogućava kreiranje digitalnih njuz prezentera sposobnih da nauče da simuliraju glas, mimiku i gestikulaciju stvarnih TV njuz prezentera.

Kao rezultat, gledaocima se na engleskom jeziku obratio duplikat voditelja Žang Žaoa, dok je za program na kineskom jeziku predstavljena kopija voditelja Ki Haoa.

„Ne samo da mogu da  budem sa vama 24 časa svih 365 dana u godini nego mogu da se beskrajno kopiram i donosim vam vesti sa različitih mesta“, poručio je gledaocima klon Ki Haoa.

I dok kritičari na ovakve programe gledaju s velikom dozom skepse, ukazujući na postojeća nastojanja kineskih vlasti da uz pomoć naprednih tehnologija kontrolišu svoje građane, digitalni njuz prezenteri ipak se suočavaju s granicama.

„Sve dok sam opskrbljen tekstom koji treba da izgovaram, mogu da zvučim i govorim kao pravi njuz prezenter“, poručio je gledaocima klon Ki Haoa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend