28. feb 2015.

Fejsbuk, društvena mreža ili Orvelov Veliki brat

Fejs-1Cena korišćenja „Fejsbuka“ i drugih društvenih mreža oduvek je bila privatnost korisnika, koji su uslugu komunikacije plaćali ličnim podacima, istakao je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Sukob između EU i „Fejsbuka“ izbio zbog promena pravila privatnosti te društvene mreže, posebno zbog činjenice da je „greška“ na koju je bloger Nik Čubrilović upozorio pre četiri godine sada postala deo nove politike

Korišćenje ličnih podataka članova društvenih mreža oduvek je bio način finansiranjaFejsbuka i sličnih servisa na internetu. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić objašnjava da je Fejsbuk raniju „grešku“ o praćenju korisnika, čak i kada su izlogovani, sada uvrstio u nova pravila.

„Uveren sam da ne raspravljamo o novom fenomenu i da je cena korišćenja ove društvene mreže i drugih, brojnih, samo naizgled besplatnih platformi i servisa na internetu, oduvek bila privatnost korisnika, odnosno korišćenje njihovih podataka o ličnosti, u meri koja nam nije baš uvek poznata“, navodi Šabić za Internet portal Radio-televizije Srbije.

Šabić podseća da je još tokom septembra 2011. godine Fejsbuk potvrdio istinitost otkrića australijskog blogera srpskog porekla, Nika Čubrilovića, da prati aktivnost članova ove društvene mreže čak i kad su izlogovani.

Iako je Fejsbuk saopštio da je u pitanju „greška“, stručnjaci su još tada upozorili da je malo verovatno da ta kompanija nije znala šta se dešava i da su podaci prikupljani radi prodaje marketinškim kompanijama koje se bave „ciljanim merketingom“.

„Ono što je 2011. bila ‘greška’, 2015. godine postalo je deo zvanične politike Fejsbuka“, ističe Šabić.

Osim što prikuplja podatke koje korisnici i njihovi kontakti ostavljaju, kao i svega što rade na mreži, nova pravila omogućavaju Fejsbuku da koristi dži-pi-es, blutut i vaj-faj signale da prate gde se nalaze ukoliko im je aplikacija aktivna na telefonu ili uređaju koji nose.

Pomoću kolačića koje koristi, Fejsbuk i nakon toga što se ljudi odjave sa naloga prati određene korisničke aktivnosti na internetu. Čak može da prikuplja i informacije o korisničkim plaćanjima na internetu (uključujući detalje o naplati, pošiljci i kontaktnim podacima).

Konačno, Fejsbuk korisničke podatke može da deli i sa drugim internet medijima, što podrazumeva kompanije i njihove usluge koje su u vlasništvu internet džina (poputInstagrama i Whatsapp). Može da prikuplja i podatke sa sajtova i aplikacija koje koriste njihove usluge (poput sajtova koji nude korisnicima da nešto „lajkuju“ ili koriste svoj Fejsbuknalog da se prijave ili komentarišu članke).

Fejs-2Nametanjem novih uslova, Fejsbuk može da zna gde živite, radite, putujete, gde i šta kupujete, sa kim ste, a ukoliko se pozabave upoređivanjem i analizom podataka, i vašu kupovnu moć.

Osim toga, imaće informacije o navikama korisnika, onome što im se sviđa ili ne, političkim pogledima. Zavisno od toga kako njihovi članovi koriste internet i komuniciraju, Fejsbuk može da dođe i do veoma privatnih i osetljivih podataka, poput zdravstvenog stanja i seksualne orijentacije. Najblaže rečeno, znaće znatno više o korisnicima nego što bi trebalo.

Iz Fejsbuka kažu da sve ove podatke prikupljaju radi poboljšanja marketinških usluga, što je nesumnjivo za ovu kompaniju opravdano – od 3,85 milijardi dolara prihoda u četvrtom tromesečju prošle godine, internet džin je od oglašavanja zaradio 3,59 milijardi.

„Međutim, odnos Fejsbuka prema pitanjima privatnosti i zaštiti podataka o ličnosti svojih korisnika dobio je svoj pun izraz upravo u najnovijim izmenama pravila privatnosti o kojoj, čini se, više brinu nacionalne službe za zaštitu podataka, nego sami korisnici“, ističe Poverenik za informacije.

Evropa skeptična prema Fejsbuku

Činjenica da se radi o stranom internet servisu čiji se tehnički resursi nalaze fizički locirani na teritorijama stranih država, odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti srpskih državljana ne mogu se primenjivati na obradu podataka koja se vrši na teritoriji drugih zemalja.

Sa druge strane, Šabić objašnjava da zakonodavna rešenja nekih evropskih država, omogućavaju stranim službama za zaštitu podataka drugačiju poziciju. U skladu sa time Evropska služba za zaštitu podataka na internetu oformila je tim koji će se pozabaviti eventualnim kršenjem evropskog zakonodavstva i prava na privatnost. Tim je zvanično počeo sa radom pre nekoliko nedelja, a vodiće ga istražitelji i advokati iz Belgije, Holandije, i Nemačke.

Fejs-6Problematične su, prema njihovim rečima, odredbe koje se odnose na način na kojiFejsbuk obrađuje lične podatke, a posebno činjenica da Fejsbuk lične podatke do kojih dolazi deli sa kompanijama koje su u njihovom vlasništvu – Whatsapp, Instagram, Okulus i marketinškom firmom Atlas.

„Deljenje ovakvih informacija bez eksplicitnog pristanka korisnika je ilegalno“, ističe Moric Karg, pravni stručnjak u nemačkoj Agenciji za zaštitu podataka u Hamburgu.

Iz Fejsbuka objašnjavaju da su nove promene uslova privatnosti napravljene tako da budu jasnije i konciznije za članove, ali i da se korisnicima objasni kako mogu da povećaju kontrolu nad podacima koji se upotrebljavaju u marketingu.

Kako da blokirate deljenje vaših podataka sa marketinškim kompanijama

Potrebno je da kada se ulogujete na nalog otvorite „Podešavanja“ (Settings). Kada vam se otvori novi prozor, sa leve strane pri kraju menija kliknite na „Oglase“ (Adds).

Nakon toga, otvoriće se nova stranica koja je podeljena na tri dela. U prva dva – Sajtovi trećih lica i Oglasi i prijatelji – imate sa desne strane mogućnost „Izmeni“. Kada pritisnete otvoriće vam potprozor u kojem treba da obeležite „Niko“ (Nobody) i sačuvate izmene.

U trećem delu imaćete tri linka koja treba da pratite. Svaki će vas odvesti na listu marketinških kompanija sa kojima „Fejsbuk“ deli vaše podatke. Imajte u vidu da kada budete kliknuli na svaki link, trebaće nekoliko minuta da učita.

Kada završi učitavanje, imaćete liste kompanija, a ispod njih će se naći mogućnost „Choose all companies“, koja će vas izuzeti od daljeg deljenja vaših podataka sa tim kompanijama.

Međutim, najnoviji izveštaj akademika sa Univerziteta u Levenu, sastavljen na zahtev belgijskog ministarstva za zaštitu privatnosti, utvrdio je da Fejsbuk krši evropsko zakonodavstvo. Navodi se da ta kompanija previše opterećuje korisnike često im ne dozvoljavajući da se izuzmu iz sistema prikupljanja njihovih podataka. Problematična je i činjenica da se korisnicima ne objašnjava kako se tačno njihovi podaci koriste.

U izveštaju se takođe zaključuje da je nedopustivo da članovi te mreže ne mogu ni na koji način da spreče Fejsbuk od prikupljanja informacija o korisničkim lokacijama.

Obećanje ludom radovanje?

Jelena Jovanović, član Međunarodne piratske alijanske, ističe i da je problem u tome koliko možemo da verujemo Fejsbuku kada „čvrsto obeća“ da prikupljene podatke koristi samo u marketinške svrhe.

„Problem je u tome koliko možemo da verujemo časnoj reči koju su nam dali da svi ti podaci idu relativno bezopasnom marketingu, a ne obaveštajnim službama“, ističe Jovanovićeva.

„Fejsbuk je bio pred sudom u Dablinu zbog odavanja podataka o korisnicima. Nažalost, nije reč o marketinškim agencijama i komercijalnoj upotrebi, već o programuPrizma o kome smo saznali iz dokumenata koje je objavio Edvard Snouden“, podseća ona.

Fejs-8Naime, sumnja se da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) uspela da dođe do imejlova, snimaka, fotografija, govornih i video poziva, podataka sa društvenih mreža i drugih privatnih podataka kojima su raspolagale mnoge internet kompanije.

U njih spadaju Fejsbuk, Majkrosoft preko svog Skajp odeljenja, Gugl sa Jutjubom, Jahu, AOL, Epl i druge kompanije.

„Osnovna ljudska prava, kao što je pravo na privatnost komunikacije (ono se odnosi i na elektronsku isto kao što se odnosi i na nepovredivost pošte), prekršena su programima službi NSA, GHCQ i „Five Eyes“ alijanse. Fejsbuk je jedan od giganata koji je u tome učestvovao godinama unazad“, ističe Jovanovićeva.

Evropsko zakonodavstvo je i ranije (nevezano za učešće u špijunskim aktivnostima vezanim za NSA i GHCQ) dolazilo u sukob sa internet kompanijama oko kršenja zakona o privatnosti podataka. Guglu je izrečeno nekoliko kazni, a evropski parlament je marta prošle godine odobrio izmenu Zakona o zaštiti podataka, koji je još 2012. godine predložen.

Kazne u novom zakonu su znatno pooštrene. Prema prvom nacrtu, kompanije su mogle biti kažnjene sa milion evra ili dva odsto globalnog obrta firme (koji je iznos veći se naplaćuje), dok amandmanom kazna povećana na pet odsto.

Pre izglasavanja zakona, Francuska je kaznila Gugl sa 150.000 evra, što je tada bila rekordna cifra. Međutim, imajući u vidu veličinu Gugla kao kompanije to i nije bio preveliki udarac. Evropska komesarka Vivijen Reding rekla je tada da je američka kompanija trebala da bude kažnjena sa milijardu evra, što je bilo oko dva odsto globalnog obrta.

Logika profita u sukobu sa ljudskim pravima

Fejsbuku je konačan cilj zarada, a glavni način njenog ostvarivanja je iskorišćavanje korisničkih podataka u marketinške svrhe. Fejsbuk želi da proda više reklama po višim cenama. Ciljane marketinške kampanje, koje prikupljeni podaci omogućavaju, mogu bolje da se naplate.

Usluga koju Fejsbuk pruža svakako košta, ali je ta kompanija ne naplaćuje na direktan način, nekom mesečnom ili godišnjom članarinom, već se može reći da je Fejsbuk platforma koja omogućava korisnicima da prodaju svoje privatne podatke u zamenu za uslugu komunikacije koja im je omogućena.

U takvoj računici, Fejsbuk će zaraditi nešto što moralno nije značajno – više novca koji je potreban da bi kompanija bila što uspešnija. Sa druge strane, korisnici mogu da izgube nešto što je izuzetno moralno značajno – svoju privatnost.

„Na žalost, logika profita često nije kompatibilna sa poštovanjem ljudskih prava, i po tom pitanju, ni Fejsbuk ne predstavlja izuzetak“, ocenjuje Poverenik za informacije Rodoljub Šabić.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend