08. maj 2015.

Goran Milošević i Milovan Batak jesu uzbunjivači

Istina je da je Milošević još 2006, kada agencija još nije postojala te nije ni mogla da mu dodeli status uzbunjivača, napravio snimak krađe putarine na auto-putu Beograd–Niš kojom je država oštećena za 6,5 miliona evra

U članku koji je „Politika” objavila u ponedeljak 4. maja pod naslovom „Uzbunjivačima obećana bolja zaštita”, novinarka Miroslava Derikonjić prenosi stavove Javnog preduzeća „Putevi Srbije” o uzbunjivaču Goranu Miloševiću koji se u najmanju ruku mogu nazvati neistinama.

To javno preduzeće navodi, a „Politika” bez provere prenosi, da je Milošević „lažni uzbunjivač” jer mu Agencija za borbu protiv korupcije nije dodelila status uzbunjivača i da lažno tvrdi da je otkrio „drumsku mafiju”.

To javno preduzeće navodi, a „Politika” bez provere prenosi, da je Milošević „lažni uzbunjivač” jer mu Agencija za borbu protiv korupcije nije dodelila status uzbunjivača i da lažno tvrdi da je otkrio „drumsku mafiju”. Istina je da je Milošević još 2006, kada agencija još nije postojala te nije ni mogla da mu dodeli status uzbunjivača, napravio snimak krađe putarine na auto-putu Beograd–Niš kojom je država oštećena za 6,5 miliona evra. Taj snimak korišćen je kao dokaz na suđenju članovima takozvane drumske mafije, pre nego što je nestao iz suda. Do danas nije otkriveno kako i ko ga je uklonio. Milošević je tada ostao bez posla, jer mu rukovodstvo „Puteva Srbije” nije produžilo ugovor o radu na određeno vreme.

Kada je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić 2008. godine javnosti ukazao na odmazdu nad ovim uzbunjivačem a „Politika” objavila članak o tome, rukovodstvo „Puteva” je pod pritiskom javnosti sa Miloševićem potpisalo novi ugovor, ali ponovo na određeno vreme (šest meseci). Pritisak javnosti je urodio plodom i kada je „Pištaljka” 2010. godine zatražila da Goran Milošević konačno dobije stalno zaposlenje. Tadašnji ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić dao je nalog „Putevima Srbije” da se Milošević zaposli, što je i urađeno u roku od nekoliko dana. Svi ovi podaci mogu se proveriti u arhivi „Politike” i na sajtu „Pištaljka”.

Međutim, progon Miloševića tu ne prestaje. On je pre dve godine završio studije i od „Puteva Srbije” tražio radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Direktori „Puteva” odbili su molbu za napredovanje, dok su u isto vreme bolja radna mesta dobijali zaposleni sa sličnom ili nižom spremom. Milošević je o zloupotrebama obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije (zatraživši zaštitu), nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i zaštitnika građana. Nadležno ministarstvo potvrdilo je Miloševićeve navode i poslalo prijavu tužilaštvu, dok je agencija, suprotno svakoj logici, utvrdila da on ne postupa u „dobroj veri” jer je prijavu poslao „zbog ličnog interesa”.

Ovakva reakcija agencije najbolji je argument protiv zakonskog termina „dobra vera”. Umesto da se ispituje ono što uzbunjivač prijavljuje, pod lupu se stavljaju njegovi motivi. Prostor za odmazdu je tako proširen, što su iskoristili i direktori u „Putevima Srbije” koji su u decembru prošle godine Miloševiću dali otkaz.

Najviše brine što novinarka „Politike” pre objavljivanja članka nije pozvala Gorana Miloševića i Milovana Bataka ili bar proverila javno dostupne podatke, što je lako mogla da uradi. Ako se i novinari priključe progonu uzbunjivača, ni najbolji zakon neće biti dovoljan da ih zaštiti.

Za mesec dana na snagu će stupiti Zakon o zaštiti uzbunjivača. U ovom zakonu ne postoji termin „dobra vera”, već je dovoljno da uzbunjivač smatra da je ono što prijavljuje tačno da bi dobio sudsku zaštitu. Motivi za prijavljivanje korupcije ili neke druge zloupotrebe nisu bitni. Po odredbama ovog zakona, Goran Milošević bi dobio hitnu sudsku zaštitu, a rešenje o otkazu ugovora o radu bilo bi poništeno.

I u slučaju Milovana Bataka, koji je prijavio zloupotrebe u službi poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da nije postupao u „dobroj veri”. Bataku je agencija najpre pružila zaštitu, a potom je oduzela (tačna je „Politikina” tvrdnja da je to jedini takav slučaj). Ono što brine jeste što agencija Bataku nije pružila mogućnost ni da odgovori na tvrdnje da je postupao u „lošoj veri” ni da se žali na odluku da mu se zaštita oduzme. To što su u ovom slučaju protiv jednog uzbunjivača nastupile dve „nezavisne” institucije, agencija i poverenik, dodatni je razlog za zabrinutost.

Ipak, najviše brine što novinarka „Politike” pre objavljivanja članka nije pozvala Gorana Miloševića i Milovana Bataka ili bar proverila javno dostupne podatke, što je lako mogla da uradi. Ako se i novinari priključe progonu uzbunjivača, ni najbolji zakon neće biti dovoljan da ih zaštiti.

1 komentar za: “Goran Milošević i Milovan Batak jesu uzbunjivači

  1. CENZUROLOVKA
    CENZOLOVKA PRAKTIKUJE CENZURU KOMENTARA I IMA CENZORA

    DOKAZ

    Agencija za borbu protiv korupcije nema kredibilitet . Konkretna postupanja ovog organa opstruišu napore časnih pojedinaca da se odupru i prijave korupciju. Za ovakvo stanje odgovorni su zaposleni i način na koji su se uposlili. Popuna ovog organa od samog njegovog nastanka do danas vršena je suprotno propisima. Niko nije kažnjen zbog nameštanja konkursa za radno mesto internog finansijskog kontrolora u Agenciji za borbu protiv korupcije o kome je ne baš tačno i ublaženo pisala, pistaljka.rs. Iako je državni organ koji treba da suzbija korupciju ona se koruptivno ponaša. Novom sistematizacijom radnih mesta u Agenciji pokušano je zataškavanje ovog skandala. Administrativni odbor Skupštine Srbije trebalo je da se pozabavi ovim slučajem, a ne da odobrava promenu sistematizacije radnih mesta i zapošljavanje lica po ugovoru na osnovu diskrecione odluke direktora Agencije bez javnog konkursa.
    Kontakt : integritet@europe.com

    08. мај 2015. at 15:57

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend