14. maj 2015.

Kabinet predsednika sumnjiči novinare za ugrožavanje bezbednosti Nikolićevog sina

Predsedništvo_Srbije,_smena_straže,_BeogradZa zaposlene u Predsedništvu posebno su sumnjive osobe koje nisu srpske nacionalnosti ili su zaposlene u kompanijama u stranom vlasništvu

Iz kabineta predsednika Republike Tomislava Nikolića u utorak je u medije poslato saopštenje koje je većina medija bila prinuđena da cenzuriše, odnosno da ga uopšte ne objavi. Sasvim je razumljivo zašto su se mediji tako poneli, jer je objavljivanje tog saopštenja moglo da ugrozi fizičku bezbednost dvoje novinara. U jednom trenutku je izgledalo da su i u samom Predsedništvu shvatili da je taj papir sporan jer se, za razliku od svih ostalih saopštenja, ovaj tekst ne može naći ni na zvaničnom sajtu predsednika. Kasnije se ispostavilo da do tog osvešćenja u kabinetu ipak nije došlo.

Da se ovo saopštenje nije ipak našlo na sajtu beogradskog dnevnog lista „Danas“ (da bi ubrzo bilo skinuto odatle), pa su ga preuzeli još neki sajtovi, među kojima je i sajt RTS-a, kao i sajt Udruženja novinara Srbije, skandal predsedničkih razmera ostao bi zarobljen u ukletom svetu društvenih mreža. Redakcija lista „Alo“, o čijim je novinarima reč, isprva je pokušala da zaštiti njihov identitet i bezbednost, ne objavljujući ništa o tome, da bi na kraju ipak reagovala, posle drugog skandaloznog obraćanja kabineta javnosti.

Sumnjive nacije

Šta se zapravo desilo? „Alo“ je u utorak poslao ekipu do kuće u jednom luksuznom beogradskom naselju, jer su dobili informaciju da u njoj stanuje mlađi sin Tomislava Nikolića, inače selektor kadetske fudbalske reprezentacije Srbije.

„Kabinet predsednika Republike izražava sumnju u namere pomenute nemačko-švajcarske kompanije, njihova dva dnevna lista, njihovih urednika i novinara X.X. i X.X. rodom iz Prizrena“, kaže se u saopštenju Nikolićevog kabineta

„Kada smo stigli tamo, pred nas je izašao čovek u civilu i pokazao nam policijsku legitimaciju. Ispitao nas je ko smo i šta smo, i legitimisao nas. Potom je radio-stanicom poslao nekom naše podatke, uz objašnjenje da će sad da nas provere. Kasnije nam se pridružio još jedan njegov kolega, takođe u civilu, koji nam je takođe pokazao policijsku legitimaciju. Posle pola sata čekanja na proveru, pustili su nas“, kaže za Cenzolovku jedan od članova ekipe. On nije tražio da njegov identitet ostane skriven, ali smo mi na to prinuđeni zbog bezbednosti i njega i njegovih kolega.

Ubrzo potom, u beogradske redakcije stiglo je ovakvo saopštenje iz kabineta predsednika:

„Beograd, 12. maj 2015. godine – Kabinet predsednika Republike saopštava da su, samo dva sata nakon što je održan sastanak predsednika Republike sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije na kome je razmatrana aktuelna bezbednosna situacija u regionu i spremnost Vojske da spreči teroristička dejstva poput onih u Makedoniji, na adresu člana porodice predsednika Republike došla dva novinara različitih dnevnih listova, čiji je vlasnik ista nemačko-švajcarska kompanija.

Dve osobe su se raspitivale o članovima porodice predsednika Republike, tražile potvrdu da borave na toj adresi, kao i podatke o njihovim aktivnostima. Nakon što ih je policija legitimisala, saopštili su da su došli na adresu bez ikakvog dogovora sa članovima porodice predsednika Republike.

Kabinet predsednika Republike, bez namere da se meša u uređivačku politiku medija u Srbiji, konstatuje da u ovoj bezbednosnoj situaciji, pritom, samo dva sata nakon što se održao sastanak na kome su razmatrane mere kojima bi se sprečili pokušaji destabilizacije Republike Srbije, deluje krajnje čudno da se, tobože kroz pisanje novinarskog teksta, otkriva adresa zaštićene ličnosti, pritom člana porodice predsednika Republike. I pored najboljih namera u vezi apsolutne slobode medija i javne reči, kabinet predsednika Republike na ovaj način izražava sumnju u namere pomenute nemačko-švajcarske kompanije, njihova dva dnevna lista, njihovih urednika i novinara X.X. i X.X. rodom iz Prizrena.“

Na mestima na kojima je slovo X, u originalu saopštenja nalaze se puna imena novinara.

Zašto se navodi podatak o mestu rođenja, i to samo u slučaju drugog člana novinarske ekipe? Nema dileme šta je pisac hteo da kaže: Iz imena novinarke i grada u kojem je rođena može se izvući zaključak o njenoj nacionalnoj pripadnosti. Nacionalna pripadnost te novinarke je, dakle, ono što, po mišljenju zaposlenih u kabinetu, čini njene namere dodatno sumnjivim!

Bezbednosna kultura

Cenzolovka je u sredu poslala pitanja o ovom saopštenju Službi za saradnju s medijima predsednika Srbije, ali nas je preduhitrio UNS, koji je nešto kasnije istog dana već objavio odgovore Vuka Fatića, koordinatora za saradnju s medijima u kabinetu predsednika, na pitanja slična našima zašto je naglašeno gde je neko rođen i zbog čega se sumnja u namere urednika, izdavača i švajcarsko-nemačke kompanije:

„Nismo imali nikakav određeni razlog zašto smo naveli podatak da je novinarka rođena u Prizrenu, osim da bismo bliže objasnili o kojoj osobi je reč, pošto ona nije u radnom odnosu kao novinar, već radi honorarno“, tvrdi Vuk Fatić, predsednikov saradnik za medije

„Kao prvo, dozvolite da Vam izrazim svoje zadovoljstvo što ste se obratili Službi za saradnju sa medijima predsednika Republike kako bi otklonili određene nedoumice.

Povodom pitanja koje ste nam uputili putem elektronske pošte, a u vezi sa saopštenjem koje je dana 12. maja dao kabinet predsednika Republike (tiče se nenajavljenog dolaska novinara lista ‘Blic’ i tabloida ‘Alo’ na adresu gde živi mlađi sin predsednika Republike sa svojom porodicom), želim da Vam ukažem na sledeće:

Policijski službenici, koji obezbeđuju porodicu predsednika Republike, legitimisali su na pomenutoj adresi juče, 12. maja 2015. godine, oko 13:55 časova, dva lica koja su se predstavila kao novinari listova ‘Blic’ i ‘Alo’. Iz razgovora sa policijskim službenicima, oni su rekli da pripremaju tekst negativne konotacije protiv mlađeg sina predsednika Republike, koji će biti baziran na detaljima o objektu u kojem živi. Pritom, dozvolite da skrenem pažnju na činjenicu da na adresu Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike u toku jučerašnjeg dana NIJE STIGLO NITI JEDNO PITANJE VEZANO ZA TAJ OBJEKAT, ni od lista ‘Blic’, ni od tabloida ‘Alo’. Iz ovoga su očigledne dve stvari. Prvo, postavlja se pitanje iz kog razloga su ‘Blic’ i ‘Alo’ svesno nameravali da javno izlože adresu na kojoj živi porodica mlađeg sina predsednika Republike i/ili detaljne opise objekta u kojem žive? Drugo, s obzirom na to da je reč o štićenim osobama, to bi, složićete se, predstavljalo vrstu bezbednosnog rizika, pogotovo u trenutnoj situaciji, o kojoj, nadam se, nema potrebe da Vam nadugačko i naširoko pišem.

Dakle, ‘Blic’ i ‘Alo’ su SVESNO HTELI DA OTKRIJU ADRESU I/ILI DETALJE OBJEKTA u kojem žive štićene ličnosti, a zasmetalo im je to što smo naveli podatak da je novinarka tabloida ‘Alo’ rođena u Prizrenu? Hoćete li mi, molim Vas, objasniti šta ima loše u tome što je neko rođen u Prizrenu? Naravno, loše je to što u tom carskom gradu u kome živi oko 60.000 stanovnika, ne živi više ni jedna osoba srpske, romske ili goranske nacionalnosti. Naprotiv, smatramo da je to, što je neko rođen u Prizrenu, podatak za ponos. Nismo imali nikakav određeni razlog zašto smo naveli taj podatak u saopštenju, osim da bismo bliže objasnili o kojoj osobi je reč, pošto navedena nije u radnom odnosu kao novinar, već radi honorarno.

Da se vratimo na činjenicu da su ‘Blic’ i ‘Alo’ imali nameru da otkriju adresu i/ili detalje objekta u kojem žive štićene ličnosti. Kao što sam naveo, to bi de fakto predstavljalo vrstu bezbednosnog rizika, pogotovo u ovoj situaciji. Toga je svestan svako ko ima barem zrnce onoga što zovu ‘bezbednosna kultura’. Pošto mi u kabinetu predsednika Republike iskreno smatramo da su urednici lista ‘Blic’ i tabloida ‘Alo’ inteligentni ljudi kojima se takva greška ne može desiti, logično je da izrazimo sumnju zbog čega je onda tako nešto urađeno? Nemojte mi reći da bi odgovorni ljudi kao što su urednici ‘Blica’ i ‘Alo’, samo zarad jeftinog senzacionalizma, doveli u potencijalni bezbednosni rizik sina predsednika Republike, ili, ne daj Bože, samog predsednika??? To je odgovornost urednika i novinara. Odgovornost vlasnika je u nečinjenju. Odnosno u tome što nisu preduzeli ništa da se tako nešto ne dogodi. Napominjemo da ništa ne tvrdimo, samo smo obazrivi. Ne tražimo da nešto ne bude objavljeno, već samo koristimo pravo da se i mi čujemo.

Nadamo se da smo ovim uspeli da otklonimo nedoumice koje ste imali u vezi datog saopštenja.

Iskoristio bih ovu priliku da Vas upitam da li je UNS nešto preduzeo povodom odgovornosti za tekstove koji su se pojavili tokom marta u listovima ‘Blic’, ‘Alo’ i ‘Kurir’, u vezi svirepog ubistva koje je počinio izvesni Mišić, a za čiji dotadašnji boravak na slobodi su ovi listovi direktno, zlonamerno i pogrešno optužili predsednika Republike? Ako se sećate, u otvorenom saopštenju sam pozvao i vas i kolege iz NUNS-a da reagujete po tom pitanju. Takođe, voleo bih da mi odgovorite da li, u cilju objektivnog i odgovornog informisanja građana, preduzimate bilo kakve mere u vezi zlonamernih i netačnih tekstova protiv predsednika Republike, koje gotovo svakodnevno plasiraju list ‘Blic’ i tabloidi ‘Kurir’ i ‘Alo’? Ceo svoj radni staž u ovom poslu, UNS doživljavam kao nekog ko bi trebalo pre svega da vodi računa o tome da novinari zaista budu novinari, da mediji zaista budu mediji, o objektivnom i časnom izveštavanju građana i o zaštiti ugleda i svrhe profesije.“ 

Znači, kabinet predsednika nije imao nikakav određeni razlog da navede mesto rođenja novinarke, osim da bi „bliže objasnili o kojoj osobi je reč, pošto navedena nije u radnom odnosu kao novinar, već radi honorarno“, a insinuacija da je neko sumnjiv zbog nacionalne pripadnosti samo je slučajni nusproizvod? Pa čak i kada bismo poverovali u to (mada nam je to teško, jer iskreno smatramo da u kabinetu predsednika rade inteligentni ljudi kojima se takva greška ne može desiti), i takva motivacija bila bi dovoljno problematična.

Konotacija i situacija

Ali da se vratimo na ugrožavanje bezbednosti predsednika i njegove porodice.

Prvo, motivacija redakcije da pošalje ekipu na ovakav zadatak je, kako sami kažu, bilo to što su čuli da je pomenuta kuća u stvari skupocena vila. Budući da je reč o članu predsednikove porodice, i to tako bliskom da ga čuva policija koju svi plaćamo, a da je predsednikov mlađi sin ipak samo selektor jedne od mlađih reprezentacija (plate selektora seniorske reprezentacije kretale su se proteklih nekoliko godina između 2.000 i 3.000 evra, osim u slučaju nekoliko zvučnijih imena), sasvim je legitimno i u interesu javnosti da zna ovaj podatak, pa da posle ili pita odakle pare ili ne pita ništa.

Dakle, ti detalji o kojima Fatić govori tiču se velelepnosti rezidencije Nikolića mlađeg, baš kao i pomenuta „negativna konotacija“. Istini za volju, zaista bi bilo pametnije da je redakcija postavila ta pitanja kabinetu, iako kažu da predsednik na njihova pitanja i poruke ne odgovara već godinu dana. To, međutim, nikako ne znači da nije trebalo da pošalju ekipu na lice mesta.

Drugo, upada u oči da se, i u samom saopštenju i u Fatićevom odgovoru UNS-u, na nekoliko mesta ponavlja ocena da je ova novinarska akcija bezbednosni rizik za predsednika „pogotovo u ovoj situaciji“. Jeste da je Fatić izrazio nadu da nema potrebe da UNS-u „nadugačko i naširoko“ piše o kakvoj je to situaciji reč, ali ne bi bilo loše da to neko objasni nama koji malo sporije kapiramo.

U kakvoj smo mi to tačno situaciji? Da li se misli na obračun makedonske policije sa teroristima u Kumanovu? Postoje li saznanja da je Srbija, ili, ne daj bože, njeno političko rukovodstvo, u ovom trenutku na meti terorista? Vlasti nas ovih dana uveravaju da drže situaciju pod kontrolom, a teroristički napadi su se dešavali često u bližoj i daljoj prošlosti i u Srbiji i van nje, bez posebnog neposrednog uticaja na bezbednost predsednika. Ako je sada drugačije, opreznost je na mestu, ali teško da bi teroristima pomogla bilo kakva informacija objavljena u medijima, jer u Srbiji mediji i građani uvek sve saznaju poslednji.

Ah, ti zakoni

Ipak, još jednom se moramo vratiti na podatak o mestu rođenja novinarke. Da li smo dotle došli da je u Srbiji neko sumnjiv samo zato što je, na primer, Albanac? Ili zato što radi za kompaniju u stranom vlasništvu?

Hajde onda da navedemo samo nekoliko izvoda iz važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima (doneo ga je prošle godine sadašnji skupštinski saziv), koje bi, da bi se usaglasili sa stavovima Nikolićevog kabineta, bilo potrebno hitno promeniti. U tom zakonu piše:

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.

Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Fizička i pravna lica, domaća i strana, imaju jednako pravo na izdavanje i druga prava u oblasti javnog informisanja, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Da ne govorimo koliko takvih (antidržavnih?) odredaba sadrži Ustav Srbije. Postoji, doduše, jedno ustavno rešenje koje ih, bar privremeno, može staviti van snage: Narodna skupština može da proglasi vanredno ili ratno stanje. Zašto predsednik to lepo ne zatraži od Skupštine? Možda će poslanici imati razumevanja.

 Foto: Darko Gajić 

3 komentara za: “Kabinet predsednika sumnjiči novinare za ugrožavanje bezbednosti Nikolićevog sina

  1. Данко Б. Марин

    Влада Србије је у власништву ММФ – и то сумњиво????

    14. maja 2015. at 12:00
  2. Nikoliću kada si gradio jesi li tada razmišljao o ugroženoj bezbednosti svoje dece. Jesi li im tada govorio da će im biti ugrožena bezbednost od tate koji mnogo laže a još i predstavlja se kao dobročinitelj i veoma siromašan u prošlosti i pošten čovek. Tatine reči će vas spasiti jer je on glava kuće i ugled porodice, gde ćemo se predstavljati jednim licem za narod a drugim za nas. Ali Srbija je mala i tata je predvideo da kućice ne mogu da se sakriju svi ih vide. E sad što to tati ne odgovara to je nešto drugo, i onda je najlakše okriviti novinare što su to objavili. Gospodine Nikoliću svašta ste vi objavljivali o drugima i lajali na sva zvoni , e sad mečka zaigrala i na tvojim vratima. Treba se oprati. Teško. Predizborna kampanja je čudo mnogo pričate i šta treba i netreba niko vas ne vuče za jezik, ali narod pamti i to vam teško pada kao i vašem dugogodišnjem prijatelju, Vučiću. Šta se je toliko usmrdilo izmedju vas dvojice da je toliko očigledno. Mnogo ti glup prijatelj, vrlo providno to radi. Usmrdio se zajednički kriminal. Imaš ti goreg protivnika za bezbednost sebe i svoje dece od običnog novinara koji je samo napisao istnu, toliko ti je očigledan taj protivnik da i deca u zabavištu mogu to da primete. Virusi pohlepe su napravljeni u laboratorijama zgrada baš u kojima vi sedite.

    18. maja 2015. at 18:41

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend