03. feb 2015.

Kako sam postao državni neprijatelj

Slobodan Georgiev, koordinator programa BIRN-a

Nije se dogodilo u novijoj istoriji Srbije da jedan tekst koji je objavljen u nedeljniku Vreme i na portalu javno.rs, a docnije na portalu juznevesti.com i u Vranjskim, izazove toliko reakcija u javnosti i dovede do toga da premijer Aleksandar Vučić nazove novinare lažovima, plaćenicima i onima koji žele da sruše Vladu Srbije

Zamislite, jedan tekst o poslu ispumpavanja vode iz kolubarskog kopa Tamnava da sruši Vladu!

Verujem da i Vučić u to ne veruje, a novinari bi uvek voleli da budu tako snažni i moćni da njihov rad dovede do tako velikih promena u nekom društvu, ali se to gotovo nikad ne deševa.

Pa zašto su nas onda napali, nas u BIRN-u, i vlada i „kolege“ iz drugih medija i da li je to normalno i da li je normalno da se mediji bave prebrojavanjem naših krvih zrnaca i izmišljanjem izosa novaca koji smo uzeli od ne znam koga, a ne temom koja je u interesu javnosti jer trebalo bi da građani znaju na koji način se troši novac iz budžeta?

Sistem koji je SNS uspostavio trebalo je da bude promena u odnosu na Tadićevu vladu i jedan sistem korupcije i nepotizma koji je državu doveo pred finansijski slom. Ali i pored deklarativnog zagovaranja promena, to im je i bio slogan 2012. godine, nova Vlada nije mnogo uradila da se promene dogode: naprotiv, kada pogledamo kako sada „funkcioniše sistem“ videćemo da je sve isto osim što su posrednici u poslovima ljudi koji su bliski SNS-u.

Odgovor na ovo dugačko pitanje nije jednostavan. Verujem da smo svojim istraživačkim tekstovima koje smo u kontinuitetu objavljivali tokom 2014. godine iznervirali ljude sa vlasti i lično Vučića jer smo se bavili onim što njegova vlada radi.

Kao što smo se pre toga bavili tadašnjim moćnicima iz DS, pa su nas proglašavali za ispostavu SNS-a, sada je tema ono što radi ova vlada koja je na vlasti već dve i po godine.

I, šta smo to mi videli?

Sistem koji je SNS uspostavio trebalo je da bude promena u odnosu na Tadićevu vladu i jedan sistem korupcije i nepotizma koji je državu doveo pred finansijski slom. Ali i pored deklarativnog zagovaranja promena, to im je i bio slogan 2012. godine, nova Vlada nije mnogo uradila da se promene dogode: naprotiv, kada pogledamo kako sada „funkcioniše sistem“ videćemo da je sve isto osim što su posrednici u poslovima ljudi koji su bliski SNS-u.

Tu „tajnu“ znaju svi u Srbiji, ali je procena da o tome ne treba da se govori.

BIRN, kao organizacija koja zagovara i praktikuje ozbiljno istraživačko novinarstvo, veruje da se o tome mora govoriti i da se o tome mora govoriti na argumentovan i jasan način. Laički i „parolno“: javni interes nema cenu, ako želite da to što radite ima kredibilitet.

Kako novinari koji rade u BIRN-u imaju kredibilitet, napad koji je došao iz vlade i iz drugih medija trebalo je da nam taj kredibilitet uruši, da se kaže građanima da mi nismo ni novinari nego plaćenici i lobisti, da smo nekakva agentura, ispostava nekakvih stranih sila i slične koještarije.

Drugi mediji ne žele da organizuju razgovor na ovu temu nego dopuštaju samo članovima vlade da govore i nekim opskurnim likovima iz tabloida.

Taj napad i dalje traje i neverovatno je da jedna priča ima svoj javni život, na ovaj ili na onaj način, već tri nedelje. BIRN insistira da vlada i Elektroprivreda daju odgovore koje izbegavaju već četvrti mesec, a oni nas nazivaju lažovima i plaćenicima. Drugi mediji ne žele da organizuju razgovor na ovu temu nego dopuštaju samo članovima vlade da govore i nekim opskurnim likovima iz tabloida.

Lepa strana svega je da je napad na nas mobilisao mnoge dobre ljude širom Srbije koji su razumeli dobro da branimo pravo da se slobodno govori, da branimo javni interes i da ako i nas ućutkaju da odlazi još jedan važan glas koji je govorio o onome šta se u Srbiji dešava.

A vi u Vranju nas poznajete: uvek smo se rado vraćali u „Borin grad“ jer su u njemu uvek bili dobro dočekani i uvek smo se dobro provodili. I danas kada je „pritislo“ ove vaše Vranjske brane i nas time što nam daju prostor kao što su radile prethodnih 20 godina. Za to se vredi boriti, kao i za novi dolazak u Aleksandriju, Boeme ili na Pržar.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend