09. okt 2015.

List pristojne Srbije

ljiljanasmajlovicDobrojutro, Ljiljo, što širiš dezinformacije kad se istina nemože sakriti neistinitim i lažnim informisanjem javnosti. Poz. Raja Rodić

SMS poruka osnivača „Kurira” zatekla me u Lajpcigu, na konferenciji Evropskog centra za slobodu medija (ECPMF, European Centre for Press and Media Freedom), nove medijske kooperative za zaštitu novinarske profesije, u čijem sam Upravnom odboru.

Pretpostavljam da je Rodića, nedavno osuđenog na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, upravljanje i korišćenje tuđom imovinom, naljutila naša jučerašnja naslovna strana („Kurir” ponovo pokušava da kupi „Politiku”) toliko da mi se obratio u maniru beogradskog tabloida.

Nije lepo rugati se, ali Rodićeva poruka glavnoj urednici „Politike” možda najbolje ilustruje jaz koji postoji između profesionalnih,  pristojnih medija – i onih drugih. To su različiti svetovi.

Novine koje upravo čitate najuglednije su koje su ikada postojale u našem delu Evrope, ali ni to nije dovoljno reći da bi se objasnili mesto „Politike” u istoriji Srbije, i moć „Politike” nad kolektivnom imaginacijom srpske nacije..

Da tabloid sumnjive reputacije želi da kupi dragulj srpskog novinarstva prvi put smo saznali pre nekoliko godina, još za vlasti Demokratske stranke, i to zahvaljujući svađi Čedomira Jovanovića sa „Kurirom”. Gorko sada zvuči prisećanje da je javnost u Srbiji pre deset godina bila razočarana i izborom nemačkog VAC-a za partnera „Politici”, jer se činilo da je ovaj lanac nemačkih provincijskih listova nedovoljno ugledan partner čak i onoj „Politici” čiji se ugled znatno srozao devedesetih godina prošlog veka. A sada je taj lanac prodao svoja potraživanja Aleksandru Rodiću i onima koji stoje iza njega.

Nešto tu do neba smrdi. „Politika” će nastaviti profesionalno da obaveštava svoje čitaoce apsolutno o svemu što njeni novinari saznaju, kad je reč o mutnim radnjama u kojim je vlasništvo nad „Politikom” menjalo ruke. O sudbini ovog lista ne bi se smelo govoriti krišom i u uskim krugovima. Kad su privatni vlasnici „Vol strit žurnala” prodavali ovaj ugledni list Rupertu Mardoku, podnosili su javnosti računa o kupoprodaji jer je medijski mogul za njih predstavljao „reputacioni rizik”.

Srpska država postavlja polovinu članova uprave „Politike”. To automatski znači da javnost ima pravo da zna sve što je u vezi s „Politikom” , jednom od poslednjih ustanova koje su Srbiji ostale iz davnina. Prikrivanje bilo čega u vezi s „Politikom” zato bi bio – poslužiću se rečnikom tabloidnih kolega – prvorazredni skandal.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend