21. maj 2015.

Miroslava Milenović: Vučić i tabloidi govore istim jezikom

miroslava-ekonomskaPočetni optimizam o odnosu vlasti prema novom Izveštaju o medijima Saveta za borbu protiv korupcije zasnivao se na sastanku sa resornim Ministarstvom kulture i informisanja i tome da će njihov tim raditi dan-noć i da će dati svoje viđenje.

Od tog momenta prošla su tri meseca, a imamo konstantno nipodaštavanje i onih koji su radili izveštaj i samog Saveta za borbu protiv korupcije i samog izveštaja, a da konstruktivne debate nije bilo. Što se tiče vlasti, imamo gromoglasno ćutanje, ističe za Danas Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je pre tri meseca izjavila za naš list da očekuje da vlast neće ignorisati izveštaj o medijima kao što je prethodna zanemarila izveštaj Verice Barać iz 2011. godine.

Da li ste posle tog prvog sastanka i nakon što ste objavili Izveštaj imali još razgovora sa predstavnicima Ministarstva kulture?

– Ne. Čak je ministar Tasovac izjavio da je Izveštaj prepun grešaka, kao i da je dogovoren sastanak sa Savetom na kojem će se pričati o tome. Nažalost, to se nije desilo.

On tada nije rekao na kakve greške misli. Možete li da pretpostavite?

– Možda na štamparske. Pretpostavljam da je odsustvo komunikacije i želje za razmenom onoga u čemu se ne slažemo, nego samo diskreditacije, nešto u čemu je ova vlast vrlo komotna. Interesantno je da smo u martu imali skupštinski Odbor za informisanje na kojem smo se našli sa resornim ministrom i ukrstili koplja, ali samo po pitanju cenzure, autocenzure i tabloidizacije gde zapravo nismo uspeli da se razumemo. Deluje kao da se čitav ovaj izveštaj i sličice o vlasničkoj strukturi shvata kao roman o Miki Mausu i da misle da je usvojenim medijskim zakonima završena priča. Deo o tokovima novca vlasti je, pak, suviše suvoparan i to preskaču. Dođu do kraja Izveštaja gde je tabloidizacija, cenzura i autocenzura na dve strane, te deluje kao da je vlasti najvažnije da kaže da nema cenzure, a da je tabloidizacija isključivo u tabloidima i da je tako svuda u svetu. Ministar bi trebalo da se probudi i počne da radi svoj posao.

„Deluje kao da se čitav ovaj izveštaj i sličice o vlasničkoj strukturi shvata kao roman o Miki Mausu i da misle da je usvojenim medijskim zakonima završena priča.“

Tasovac je nedavno rekao da je Ministarstvo usvojilo nove zakone i da je sada deo odgovornosti i na urednicima i novinarima.

– To je jako lepo, ako bismo shvatali funkciju vlasti da usvaja zakone i ništa više. Slažem se da je odgovornost i na novinarskim udruženjima, urednicima i novinarima, ali da su nadležno ministarstvo i vlast završili svoj posao – nisu. Jedno je usvojiti zakon, a drugo je da on može biti primenjiv i da se primenjuje.

Izveštaj Verice Barać ignorisali su i vlast i mediji. Čini se da je sada situacija sa medijima malo drugačija. Da li ste zadovoljni?

– Jeste, drugačije je, ali nisam zadovoljna. Očekivala sam da javni servisi budu malo aktivniji, očekivala sam debate, da ćemo otvoriti razna pitanja i da Izveštaj bude povod za konstruktivnu raspravu. Što se tiče medija, lokalni mediji su bili otvoreniji prema radu Saveta i prema Izveštaju, ali su veći elektronski mediji bili potpuno nemi. Da napomenem da nas na RTS nema, kao ni na B92, Prvoj, Pinku, Studiju B…

A da li ste za ova tri meseca dobili neke reakcije političara i državnih zvaničnika?

– Ne, nismo. Kroz novine, kroz jedan tabloid smo imali diskreditaciju ljudi koji su radili na tom izveštaju. Lično sam pretrpela diskreditaciju i od premijera. On je govorio istim jezikom kao i jedan tabloid, što je vrlo interesantno da tabloid i premijer imaju iste rečenice. Takođe, ministar Gašić je rekao „šta je tu topla voda što imam 20 godina televiziju“, a mi nismo pričali o tome da on ima televiziju već o tome da od kada je SNS na vlasti, on ima tri televizije i da mu je televizija u blokadi preko hiljadu dana, a da normalno radi. Pričali smo i o određenim budžetskim sredstvima koje njegove televizije dobijaju. Odgovor je bio da su te pare dobijene na konkursu i ne sumnjamo u to, ali skrećemo pažnju da tu nešto debelo nije u redu. Primili smo i nekoliko pisama gde nam je rečeno da to što piše u Izveštaju ne stoji. Tanjug nam je ukazao da su izrečene neistine, a mi smo to preneli od portala Pištaljka koji je tada objavio i ugovore na koje smo se pozvali, te nam nije bilo jasno šta tu nije bilo tačno. RRA, sadašnji REM, skrenuo je pažnju da nije tačna cifra dugovanja i to je ispravljeno. Časopis Vreme nam je skrenuo pažnju da im nije dao Mišković kredit nego da je jedna od njegovih firmi garantovala za taj kredit i to smo izmenili. Na izveštaju od više od 160 strana može da se potkrade neka greška, a ministar Tasovac je to zloupotrebio i rekao da je Izveštaj pun grešaka. Imali smo tri greške koje smo ispravili, a koje suštinski ne menjaju generalnu sliku. Mislim da ministar ne shvata resor kojim rukovodi.

„Kroz novine, kroz jedan tabloid smo imali diskreditaciju ljudi koji su radili na tom izveštaju. Lično sam pretrpela diskreditaciju i od premijera. On je govorio istim jezikom kao i jedan tabloid, što je vrlo interesantno da tabloid i premijer imaju iste rečenice. Takođe, ministar Gašić je rekao „šta je tu topla voda što imam 20 godina televiziju“, a mi nismo pričali o tome da on ima televiziju već o tome da od kada je SNS na vlasti, on ima tri televizije i da mu je televizija u blokadi preko hiljadu dana, a da normalno radi.“

Rekli ste pre tri meseca da biste voleli da naprednjaci ponovo najviše citiraju izveštaj kao što su onaj iz 2011. kada su bili opozicija. Ovoga puta se ni opozicija nije istakla, zar ne?

– Moram da kažem da ne. I to je potvrdilo moju davnu sumnju da se radi o potpisanom paktu o nenapadanju. Nikome ne odgovara da otvara tu Pandorinu kutiju. Prethodni su devastirali i rasturili medije, ovi su samo nastavili. Deo izveštaja se, ipak, odnosi i na prethodnu vlast i da je sadašnja vlast uletela u razgažene cipele u kojima se krajnje prijatno oseća. Deo izveštaja priča i o sadašnjosti, i o Vojvodini gde je druga politička opcija, i na kraju krajeva, vi nemate svuda SNS na lokalu. Očigledno da nikome ne odgovara da se uspostavi transparentnost u vlasništvu i u finansiranju medija.

Da li ima nagoveštaja da će neka od 24 preporuke koje ste dali biti uzeta u obzir?

– Broj preporuka uopšte nije slučajan i odnosi se na 24 nezavršena predmeta spornih privatizacija. Ako pogledamo preporuke, upućene su najpre Vladi Srbije, zatim Ministarstvu kulture i informisanja, Agenciji za privatizaciju, ministarstvima privrede, finansija i unutrašnjih poslova, Poreskoj upravi, APR, REM, Ratelu, UO RTS i RTV, ETV, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnoj revizorskoj instituciji, tužilaštvu… Od 24 preporuke, zadovoljstvo mi je što je Agencija za borbu protiv korupcije prepoznala značaj preporuke i da je u toku primena iste. Zadovoljna sam što DRI kreće reviziju finansijskih izveštaja političkih partija, naročito o političkim kampanjama 2014. Veliko mi je zadovoljstvo i što je predsednik Saveta REM Goran Karadžić rekao da će tri preporuke koje se odnose na njih biti ispunjene. To je neki početak. S druge strane, resorno ministarstvo smatra da je usvojenim zakonima sve završeno. Primena tih zakona pokazuje da to nije tako.

A preporuka koja se odnosi na Savet za štampu, kao jedino „nedržavno“ telo?

– Da, Ljiljana Smajlović je rekla da će Savet za štampu u okviru svojih ingerencija postupiti po preporukama. Preporuka je da Savet mora sam da ojača, ali mu vlast to mora dozvoliti.

Licemerje vlasti

„Osim gromoglasnog ćutanja vlasti, plašim se da će opet naše preporuke da se nađu u nekom akcionom planu za otvaranje nekog poglavlja kao što biva. Imamo ignorisanje preporuka Saveta, a onda neko poglavlje otvaramo sa preporukom ‘da čujemo Savet’. Tako u Akcionom planu za otvaranje poglavlja 23 stoji obaveza da Vlada Srbije raspravlja o izveštajima Saveta u roku od deset dana i da na te sednice zove članove Saveta. Ta obaveza je zapisana za četvrti kvartal ove godine i to pokazuje licemerje vlasti. Ne razumem zašto to ne možemo da radimo odmah, a ne da čekamo da nam Evropa to otvori kako bi vlada čitala izveštaje svog savetodavnog tela“, navodi Miroslava Milenović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend