20. apr 2016.

Slučaj Ćuruvija: Šta se očekuje od Frenkija Simatovića

sudNa suđenju za ubistvo vlasnika i glavnog urednika Dnevnog Telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije naredni svedok trebalo bi da bude Franko Frenki Simatović, dugogodišnji drugi čovek DB-a tokom devedesetih i osnivač Jedinice za specijalne operacije. Franko Simatović je kum Miroslava Kuraka, optuženog da je ubio Ćuruviju

Na mestu za svedoke od početka suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije smenjuju se pripadnici DB-a koji se gotovo ničega važnog se ne sećaju. Ipak, u većini slučajeva radi se o običnim operativcima koji su na razne načine bili povezani sa pratnjom i prisluškivanjem novinara Slavka Ćuruvije.

Očekuje se da svedočenje Franka Simatovića Frenkija bude nešto drugačije. On će biti prvi svedok na suđenju koji je bio na visokoj poziciji u Službi tokom devedestih godina. Franko Simatović bio je i pomoćnik načelnika Resora DB, sada optuženog, Radomira Markovića, iako nije važio za njegovog čoveka.

Na poziciju pomoćnika načelnika DB postavljen je 1993. godine. Važio je za desnu ruku prvog čoveka DB-a Jovice Stanišića i njegovog glavnog operativca.

Malo je biografskih podataka poznato o ovom čoveku, ali se zna da je na početku ratova u bivšoj Jugoslaviji formirao specijalnu jednicu poznatu kao Crvene beretke ili „frenkijevci“. Ta jedinica kasnije je dobila i formalan naziv Jedinica za specijalne operacije. Simatović je bio i njen komandant.

Na čelu Jedinice zamenio ga je Milorad Ulemek Legija, koji je u postupku za ubistvo Ćuruvije krunski svedok tužilaštva. Pitanje je čiju će stranu Simatović podržati – svog dugogodišnjeg saradnika Milorada Ulemeka, ili svog kuma Kuraka i nekadašnji vrh Službe.

„Ako bi se Frenki Simatović o tome izjašnjavao, pretpostavljam da bi se trudio da potvrdi priču suprotnu od Milorada Ulemeka, dakle priču Radomira Markovića, a to je da sve što je ispričao Milorad Ulemek nije tačno“, kaže za Insajder.net advokat Slobodan Ružić, koji zastupa porodicu Slavka Ćurvije.

Jedan od svedoka pomenuo je Franka Simatovića kao čoveka koji je zajedno sa, sada optuženim, Ratkom Romićem na parkingu DB-a preuzeo belog „golfa“, automobil koji je korišćen u ubistvu Slavka Ćuruvije. Od Simatovića se očekuje da govori i o načinima rada Službe u vreme ubistva Ćuruvije.

Franko Simatović i bivši načelnik službe Jovića Stanišić bili su oslobođeni svih optužbi za ratne zločine, kao i za učestvovanje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Međutim, krajem prošle godine, 15. decembra 2015, Žalbeno veće je ukinulo presudu i naložilo novo suđenje. Ovakva odluka bila je izneđenje je jer to jedan od retkih slučajeva da se pred Haškim tribunalom ceo postupak ponavlja.

Franko Simatović optužen je pred Haškim tribunalom i čeka početak ponovljenog postupka.

On je u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije saslušan u martu 2014. godine, kada je rekao da je bio začuđen da je neko likvidirao čoveka pred 150 svedoka i da nije znao da je Ćuruvija praćen. Tvrdio je da je za ubistvo saznao iz novina.

S obzirom na to da je ponovo optužen, Franko Simatović bi mogao da se pozove na ovu okolnost i izbegne svedočenje pred domaćim sudom. U tom slučaju, verovatno bi bilo korišćeno njegovo svedočenje u istrazi.

Simatović je 1998. u Službi preživeo smenu svog dugogodišnjeg šefa Jovice Stanišića pred rat na Kosovu. Na početku 1999. godine, postao je pomoćnik sada optuženog načelnika Službe Radeta Markovića. Uhapšen je u akciji „Sablja“ 13. marta 2003, dan posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a Haškom tribunalu je izručen 30. maja iste godine.

Vlasnik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića, kao i Kuraka, koji je u bekstvu.Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, a saučesnik mu je bio Romić, koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend