12. okt 2016.

Strah i cenzura 2

basaraI eto ti kanonade komentara tipa „ko još ozbiljno shvata Basaru“. Iskreno govoreći, Basara često ni samog sebe ne shvata ozbiljno

Nije mi bila namera da od kolumne Strah i cenzura pravim mini-serijal, ali kad u svetu neđelju pogledah broj pristiglih komentara (57 and counting), bi mi jasno da sam – iako uopšte nisam nameravao – džarnuo u živac komandanta armije Ocovih botova.

Sendvičlije, naime, ne reaguju spontano, nego, kako armiji i dolikuje, po naređenju. Proceni komandant, ma ko on bio – Oco sigurno nije, jer po sopstvenom priznanju ne čita Danas – da bi neka tema mogla poremetiti ravnotežu ovdašnjeg haosa i odmah usledi naredba – pali.

I eto ti kanonade komentara tipa „ko još ozbiljno shvata Basaru“. Iskreno govoreći, Basara često ni samog sebe ne shvata ozbiljno, ali mu se učinilo da su botovi i njihova oberkomnatura preozbiljno shvatili njegovo pisanije o blagodatima samofinansirajućeg, nezavisnog novinarstva po istoriju i život, što kao ideja jeste sjajno, ali je kao mogućnost (bar za sada) čista fantastika, a fantastika je zato što u Srbiji odavno nema ljudi tipa Vladislava Ribnikara (a ni on nije bio Srbin) koji novinarstvo shvataju kao dostojanstvenu, uglednu, ali niskoprofitnu profesiju, kao misiju prosvećivanja i kultivisanja, a ne sluđivanja i psihotizacije cenjenog publikuma.

Razumljivo je da politikama zasnovanim na masovnom sluđivanju i psihotizaciji – a sve ovdašnje su takve, razlike su tu isključivo kozmetičke – nipošto ne bi dogovarala pojava jednih dnevnih novina koje bi pisale ni po babu ni po stričevima i koje bi imale solidnu finansijsku zaleđinu, koja bi im omogućila da odoli političkim nasrtajima, ucenama i intervencijama.

A sad se setite – ako još možete – relativno skorašnje priče o onoj trojici parajlija koji su mi sredinom devedesetih kukali na neslobodu štampe i medijski bojkot njihovih ličnosti, pa se sete kako su reagovali kad sam im rekao da tom zlu mogu doskočiti lako – tako što će deo (krvavo) zarađenih para uložiti u osnivanje novina i televizije.

Kao da sam im šamar bio opalio, kao da sam im samim pomenom ulaganja u medije u sekundi potrošio milione, eto kako su reagovali. Promrsomudile su parajlije nešto o tome da se „to ne isplati“, pa su podigle dupeta i otišle iz kafane – ostavljajući, btw, meni da platim račun – tako da nisam smogao da im kažem da se ni prodaja krompira ne isplati, ukoliko je krompir truo i ukoliko ga prodaješ za 15 para po kilogramu, a da dobar proizvod, makar to bile novine, ako u njega uložiš ozbiljne pare i ozbiljan rad, uvek ima prođu, čak i u Srbiji. Nego, prekardaših. Da vidimo šta sam hteo da kažem. Protiv neslobode štampe se ne bori apelima na neslobodnu štampu da postane slobodna – jer to njoj ne pada na pamet – nego drešenjem kese i stvaranjem slobodne štampe. Zakon to dozvoljava, ali ne dozvoljavaju foliranje, sitnodušje i – nadasve – nada da će neslobodna štampa jednoga dana pasti u „naše ruke“, mislite o tome, botovi i đuturumi.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend