Kurak i Romić od profesora Vladete Jankovića traže po pola miliona za povredu ugleda i duševni bol 
Informer u maniru devedesetih: „Zlo je danas odvratnije i prostije. Videćemo da li i opasnije“ 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Milioni za članove Saveta REM-a – koji i dalje ne radi 
Na šestu godišnjicu ubistva malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije, dole potpisane organizacije, obnovile su pozive malteškim vlastima da privedu pravdi sve odgovorne za njeno ubistvo i da u potpunosti sprovedu preporuke javne istrage o njoj atentat. Nezavisno udruženje novinara Srbije pridružuje se pozivu, a saopštenje prenosimo u celosti.
Izmene medijskih zakona koje je Vlada Srbije pokušala da „progura“ mimo znanja članova Radne grupe favorizuju one koji su u službi vlasti, potpuno su antidemokratske i u suprotnosti su sa standardima i praksama Evropske unije, smatraju sagovornici N1, uz ocenu da se time otvara prostor za brojne manipulacije.
Nacrti medijskih zakona koje je vlada izmenila iza leđa radne grupe, dovode u pitanje orijentaciju Srbije ka Evropskoj uniji, kaže za N1 poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj.
Ako se regulatoru arbitrarno dozvoli da on preseca koja cena će biti određena ukoliko se dva ugovarača ne dogovore, to onda može da bude na nečiju štetu. Sve drugo su pretpostavke, nikakve druge indicije nemam jer ne znam ko je te izmene predložio, ko ih je uneo u zakon i s kakvim ciljem, kaže za N1 profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, komentarišući odredbe Zakona o elektronskim medijima koje je Vlada Srbije dodala u tekst mimo znanja Radne grupe.
O Izraelu i Gazi i još oko 30 ratova iz kojih je izveštavao, o ranjavanju na Ilidži i „prijateljskom granatiranju“ hotela „Palestina“ u Bagdadu, o tome kako ga je i Dragoslav Šekularac spasavao iz Hondurasa i Salvadora, o reporterima koji lažiraju borbenu zonu u televizijskih uključenjima i riziku ratnog izveštavanja, za podkast „Bermudski trougao“ govori Veljko Đurović, bivši ratni snimatelj i reporter Skaj njuza i drugih stranih i domaćih medija.
Novinarka i izvršna direktorka NDNV Ana Lalić Hegediš kaže da su izmene u medijskim zakonima koje je vlada uvela preko noći i sa čim nisu bili upoznati članovi radne grupe, a podrazumevaju da će operatori biti dužni da numerišu kanale kako je previđeno zakonom, uz obavezu da na prva tri mesta idu programi javnog servisa (RTS 1, 2 i 3), a potom televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, B92 i Prva, kao i to da ako operatori ne postignu dogovor o ceni sa navedenim televizijama, nju će odrediti REM, najava manipulacije.
Direktor za pravne poslove Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić izjavio je danas da su predloženi medijski zakoni “korak unazad” u odnosu na pojedina rešenja koja su predviđena važećom Medijskom strategijom.
Autor i voditelj emisije „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj televiziji Aleksandar Stanović ocenio je da je srpsko medijsko tržište „brutalnije“ od hrvatskog i da ne bi veleo da radi u srpskim medijima.
Poslednje izmene medijskih zakona u Srbiji u suprotnosti su sa standardima i praksama Evropske unije, kaže za N1 profesor i šef Odseka za komunikologiju na Univerzitetu u Ljubljani Marko Milosavljević.
Javni medijski servis RTS zabranio je objavu promotivnih spotova kompanije SBB, saopštila je ta kompanija. Pored kršenja zakona, takvim odlukama se nanosi šteta i samom RTS-u i svim građanima Srbije, zbog čega je SBB dopisom tražio i hitnu reakciju direktora i Upravnog odbora Javnog servisa, ali oni danima ne odgovaraju, navodi se u saopštenju SBB-a.
Libanske vlasti su optužile Izrael da je odgovoran za napad u kojem je poginuo novinar Rojtersa i ranjena još nekolicina u petak u južnom Libanu, a izraelska vojska je rekla da to proverava.
Drugi put u trideset tri godine postojanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine, na čelu tog najstarijeg nezavisnog udruženja novinara na prostoru nekadašnje Jugoslavije našla se novinarka
Da se nije nepotrebno žurilo od strane Vlade i ministarstva, ne bi desilo da se neke formulacije preko noći volšebno pojave u tekstu nacrta Zakona o elektronskim medijima, kaže za N1 dr Saša Mirković, predstavnik ANEM-a u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona.
"Ako proguraju ove medijske zakone, biće to ubistvo s predumišljajem za SBB, to jest televizije N1 i Nova S", napisala je na Tviteru potpredsednica Strake slobode i pravde Marinika Tepić.
Radio televizija Srbije, prema tvrdnjama SBB-a, cenzurisala je bez objašnjanja reklamiranje ove kompanije, a uprkos brojnim zahtevima za obrazloženje datog poteza, javni servis još uvek se ne oglašava.
Ekipi N1, tokom snimanja priloga na javnoj površini, prišli su radnici obezbeđenja Beograda na vodi, navodeći da ne mogu da snimaju na tom mestu, u Hercegovačkoj ulici.
Jedan novinar je poginuo dok je šest ranjeno kada je izraelski projektil pao na grupu međunarodnih novinara koji su izveštavali o sukobima na izraelskoj granici sa južnim Libanom.
Poštovani predsedniče Srbije, četiri ujutru je 28. septembra 2023. (n)i ja ni ovu noć ne mogu da zaspim. Uznemiren sam, verovatno kao i stotine hiljada, možda i milioni vaših sugrađana i suseda zbog mirisa rata i nesreće koji je ponovo u vazduhu ovog nesrećnog podneblja.
Ako nova verzija Zakona o elektronskim medijima - koja je nedavno prošla javnu raspravu i trebalo bi do kraja godine da bude na dnevnom redu Narodne skupštine - bude izglasana, vaša TV ponuda u 2024. godini izgledaće značajno drugačije. Za početak, zakon određuje koji će vam kanal prvi iskočiti na televizoru, i to će biti upravo nosioci nacionalnih dozvola, dodeljenih na osporavanom konkursu iz 2022. godine, Pink, Hepi, Prva i B92. Mnogo važnija je, međutim, pretnja koja se nadvija nad operatorima u Srbiji. Naime, po nacrtu novog zakona, u slučaju novog spora između nacionalnih emitera i operatora, REM, kritikovan od strane stručne javnosti i međunarodnih organizacija, će odrediti cenu po kojoj operatori moraju da prikazuju ove kanale. To omogućava prinudu operatora da plaća neopravdane cene televizijama po ukusu vlasti.
Više od sedam meseci javnost čeka da Apelacioni sud objavi konačnu odluku u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, dok se u međuvremenu javljaju spekulacije da je već doneta presuda oslobađajuća, što bi, po mnogim ocenama, bilo zastrašujuće i pogubno za demokratiju i slobodu govora.
