Kurak i Romić od profesora Vladete Jankovića traže po pola miliona za povredu ugleda i duševni bol 
Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Informer u maniru devedesetih: „Zlo je danas odvratnije i prostije. Videćemo da li i opasnije“ 
Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Program televizije Studio B se emituje preko antene iako joj je dozvola za to istekla 20. novembra. Odluku o obnavljanju ili novom dodeljivanju te dozvole Savet REM-a će doneti sledeće nedelje, rekla je za Cenzolovku Olivera Zekić – par sati pre nego što je REM saopštio da obustavlja rad
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštio je večeras doneo je odluku o obustavi rada ove institucije, zbog toga što im političke stranke, nezavisni mediji i deo civilnog sektora ugrožavaju nezavisnost, a članica Saveta Judita Popović za Danas kaže da je ta odluka “ishitrena, nepotrebna i potpuno pogrešna”.
Odluka Saveta Regulatornog tela za elektronske medije da obustavi dalji rad i da za to delimično optuži deo civilnog društva predstavlja ugrožavanje prava koja udruženjima građana garantuje Ustav (pravo na udruživanje član 55 i član 46 pravo slobode govora), kao i prava koja su definisana Zakonom o udruženjima građana, saopštio je BIRODI.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije doneo je odluku o obustavi rada te institucije, saopšteno je na sajtu REM-a. Razlozi za takvu odluku su, kako se navodi, brojni, ali se ističe da su "kulminirali činjenicom da je poslednjih dana ozbiljno ugrožena nezavisnost u radu i bezbednost članova Saveta, kao i svih zaposlenih u REM-u".
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović apelovao je da se "ne vrši pritisak" na Regulatorno telo za elektronske medije (REM), navodeći da je to "nezavisna agencija na čiji rad nije dozvoljen bilo kakav uticaj".
Koliko me samo uspaničenih ljudi prekjuče pitalo šta se dešava sa televizijama Nova S i N1. Da su me makar pitali šta se dešava sa njihovim internet portalima (ništa, radili su), pa da naša komunikacija ima logike, ovako, kao nezvanični PR menadžer dve poslednje slobodne stanice u Srbiji odgovarao sam: „Poštovani, reč je o marketinškoj kampanji. Lepo piše na crnom ekranu da će u Srbiji bez slobodnih medija biti medijski mrak.“
Veran Matić je jedan od osnivača srpske nezavisne novinske kuće B92, osnovane 1989. godine, uoči balkanskih ratova devedesetih. Predsedava i Komisijom za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, osnovanom 2013. godine na njegovu inicijativu, i rukovodi Fondom B92 koji se bavi društveno-humanitarnim aktivnostima. Tokom tri decenije, dobio je brojne prestižne nagrade za svoj rad, a Međunarodni institut za štampu (CPJ) ga je izabrao za jednog od 50 svetskih heroja slobode štampe za period posle Drugog svetskog rata.
Zvaničan Tviter profil N1 televizije Sarajevo danas je hakovan, te su profil i objave na Tviteru preuzele za sada nepoznate osobe.
Кompanija Gugl ugasila je nedavno pokrenuti Jutjub kanal Raša tudej Balkan, a rukovodilac RT Balkan Jelena Milinčić kaže za Danas da ova odluka kompanije Gugl nije neočekivana iako, kako tvrdi, nijedno pravilo nisu prekršili.
Stotine novinara i drugih zaposlenih u Njujork tajmsu (The New York Times) napustilo je 8. decembra radna mesta na 24 časa u prvom štrajku te vrste tokom 40 godina rada američkog lista, javlja AP.
Ućutkivanje novinara nasiljem ograničava slobodu izražavanja i stvara kulturu straha i nekažnjivosti. Novinari ne mogu da obavljaju svoju funkciju pozivanja vlasti na odgovornost, a građanima je onemogućen pristup vitalnim informacijama. Demokratija u takvim uslovima ne može da funkcioniše, kaže za Cenzolovku Holi Džonson sa njujorškog Univerziteta Kolumbija, koja s pažnjom prati nastavak suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pred Apelacionim sudom
Policija je danas identifikovala P.N. (47), sa prebivalištem na teritoriji opštine Veliko Gradište, kao osumnjičenog da je ozbiljno pretio fizičkim napadom na autorku Dnevnika TV Nova S Jelenu Obućinu.
Slavko Ćuruvija, Serbian journalist and publisher, founder of the newspapers "Nedeljni Telegraf", "Dnevni Telegraf" and "Evropljanin" was killed on Orthodox Easter Sunday, April 11, 1999. He was shot from behind. One shot hit him in the head. The second went through his heart. A total of 17 bullets were fired at him. The killers pistol-whipped Slavko's wife Branka Prpa unconscious.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije osuđuje targetiranje novinarke mađarske redakcije Radio-televizije Vojvodine Renate Bađi Ribar od strane državne sekretarke Ministarstva prosvete i funkcionerke Saveza vojvođanskih Mađara Anamarije Viček.
"Mrak na N1 i Nova S ilustrativno je pokazao kako bi izgledalo društvo bez kritičkih medija", kazala je novinarka Tamara Skroza. "Kada sam videla da nema programa, mislila sam da je neka tragedija, da je neko upao kod vas i nešto vam nažao učinio. Ali smo vrlo brzo shvatili da je u pitanju protest. I to je shvatljivo, jer ko zna šta se dešava sa frekvencijama, sa sukobom SBB i MTS, tom je bilo sve jasno", rekla je Skroza u emisiji Newsnight.
„Ne postoji rok za dodelu nečega što ne postoji, ne postoji ta dozvola”, u razgovoru za Istinomer više puta je ponovila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić. Sa druge strane, u javnosti je proteklih dana iskrsavalo više datuma prema kojima je REM-u već istekao rok za odlučivanje o petoj frekvenciji. Šta kažu zakoni, a šta dosadašnja praksa?
Dan posle 24 sata dugog protesta emitovanjem crnog ekrana preko kablovskih televijzija N1 i Nova S, bez ikakvog objašnjenja dok je protest trajao, javnost u Srbiji - makar onaj njen deo koji ima mogućnost da gleda programe te dve kuće - sabira utiske dana kada je, prema saopštenju te dve kuće, mogla da se vidi "samo jedna verzija događaja i vesti bez kritičkog glasa".
Novinarka Nove S Jelena Obućina dobila je pretnje posle jednog uvodnika, čije reči su tabloidi izvrnuli i predstavili kao još jedan napad na bezbednost predsednika Aleksandra Vučića. Nebojša Krstić, Dragan J. Vučićević, pa na kraju i sam predsednik Aleksandar Vučić počeli su da je zovu Mila Štula, po nekadašnjoj voditeljki RTS-a koja je u Dnevniku čitala komentare u kojima je diskreditovana opozicija i protivnici režima Slobodana Miloševića. Obućina je za N1 rekla da se Mile Štule ne seća i da je u vreme kada je ona radila imala tek osam godina, ali da predsednik sigurno zna jer se tada spremao za mesto ministra informisanja.
"Da ne mračimo...Da, video sam da ste zamračili ekran...Legitimno je da se borite za poziciju koja bi iole bila ravnopravna u odnosu na privilegovane režimske medije", izjavio je novinar i urednik u nedeljniku NIN Zoran Preradović, komentarišući prekid programa na televizijama N1 i Nova S.
