12. dec 2019.

Aleksandar Obradović nije „lažni uzbunjivač“

Od Aleksandra Obradovića javnost je saznala za koruptivnu trgovinu municijom proizvedenom u vojnoj fabrici „Krušik“ iz Valjeva, u kojoj i on radi.

Trgovina se obavljala tako što su privatne firme bliske Srpskoj naprednoj stranci, od kojih je jednu zastupao otac ministra unutrašnjih poslova, nabavljale mine i granate po privilegovanoj ceni da bi ih po znatno uvećanoj ceni preprodavali kupcima u Saudijskoj Arabiji i Emiratima koji su ih potom plasirali u ratne zone Sirije i Jemena.

Zbog ovakve trgovine „Krušik“ se našao u sunovratu višestruko uvećanih dugova i blokade računa, dok su privatne firme enormno uvećale profit i prihode. Mi se nećemo baviti samom trgovinom – jer to uspešno rade novinari „Danasa“, „NIN-a“, „Vremena“, „Nedeljnika“, „N1″…

Nas zanima samo Obradović, koga, zbog informacije o takvoj trgovini, u slobodnim medijima nazivaju uzbunjivačem a u režimskim medijima – lažnim uzbunjivačem, kakvim ga smatra i Aleksandar Vučić, predsednik pomenute stranke i države. Šta je on, zapravo, ispitaćemo služeći se odredbama Zakona o zaštiti uzbunjivača (dalje: Zakon).

Prema članu 2 tačka 1 Zakona, uzbunjivanje je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.

Pošto je Obradović otkrivanjem koruptivne trgovine u „Krušiku“ upozorio na kršenje propisa, vršenje javnog ovlašćenja protivno svrsi i upozorio na štetu velikih razmera, ne može se osporiti da je učinjeno uzbunjivanje po meri navedene zakonske odredbe.

Po članu 12 Zakona, uzbunjivanje može biti: unutrašnje – usmereno prema poslodavcu, spoljašnje – usmereno prema ovlašćenom organu i javno – usmereno prema sredstvima javnog informisanja i komuniciranja. Redosled uzbunjivanja zahteva da se uzbunjivač najpre obrati poslodavcu, zatim ovlašćenom organu a tek ukoliko to ne dovede do rezultata, onda i javnosti.

Ali, javnost se, po članu 19 stav 1 Zakona, izuzetno može uzbuniti i bez prethodnog obraćanja poslodavcu i ovlašćenom organu u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i nastanka štete velikih razmera ili neposredne opasnosti od uništenja dokaza.

Obradoviću je nastanak štete velikih razmera bio dovoljan razlog da odmah pristupi uzbunjivanju javnosti. Zato je i to učinio u skladu sa Zakonom.

Prema članu 2 tačka 2 Zakona, uzbunjivač je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja i službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

Obradović je izvršio uzbunjivanje u vezi sa radnim angažovanjem, jer u „Krušiku“ ima status zaposlenog. Za uzbunjujuće činjenice saznao je u komercijalnom odeljenju da bi, potom, bio premešten na poslove u proizvodnji za koje njegova viša ekonomska škola nije potrebna. Sada je u pritvoru (kućnom, zatvorskom, pa opet, kućnom) i prima naknadu zarade u visini jedne trećine osnovne zarade.

Uzbunjivač može, ali i ne mora, da uživa posebnu sudsku zaštitu predviđenu Zakonom.

Tu zaštitu, u smislu člana 5 Zakona, uživa: ako izvrši uzbunjivanje u sva tri vida na zakonom propisan način; ako otkrije uzbunjujuću informaciju u roku od jedne godine od dana saznanja za iritirajuću radnju a najkasnije u roku od deset godina od njenog izvršenja; ako u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka i sa prosečnim znanjem i iskustvom, veruje u istinitost informacije. – Bez ovih uslova, uzbunjivač ne može da ostvari posebnu zaštitu predviđenu Zakonom, ali može sudsku zaštitu po opštim propisima predviđenu Zakonom o parničnom postupku.

Pošto je Obradović u svemu postupio po Zakonu, ostvariće posebnu zaštitu po odredbama tog zakona.

Član 21 stav 1 Zakona zabranjuje poslodavcu da činjenjem ili nečinjenjem stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa otkrivenim uzbunjivanjem, a tu spada i raspoređivanje ili premeštaj na drugo radno mesto, što se Obradoviću već dogodilo.

Ova i svaka druga povreda prava uzbunjivača ima karakter štetne radnje iz člana 2 tačka 7 Zakona, kojom se vrši – odmazda prema uzbunjivaču.

Zato član 4 Zakona i predviđa zabranu preduzimanja takve radnje. Ova zabrana ne odnosi se samo na poslodavca, nego i na drugo fizičko ili pravno lice koje vrši odmazdu zbog uzbunjivanja ili pogrešne predstave da ona postoji, na šta ukazuje i Preporuka Saveta Evrope broj 7 iz 2014. godine. Tako gledajući, za Obradovića je štetna radnja i određivanje pritvora.

Uzbunjivač koji je štetnom radnjom zbog uzbunjivanja stavljen u nepovoljniji položaj, ima pravo na posebnu sudsku zaštitu po odredbama čl. 23-34 Zakona. Ona se pokreće tužbom uzbunjivača, kojom se može tražiti: 1) utvrđenje da je prema njemu preduzeta štetna radnja; 2) zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje; 3) uklanjanje posledica štetne radnje; 4) naknada materijalne i nematerijalne štete; 5) objavljivanje presude u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog. Tom tužbom se može pobijati i pojedinačni akt poslodavca o pravima, obavezama i odgovornostima po osnovu rada, ukoliko predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

Postupak po ovoj tužbi ima karakter posebne sudske zaštite zbog: roka za njeno podnošenje, stvarne i mesne nadležnosti suda, sastava suda, hitnosti postupka, supsidijarne i shodne primene postupka u radnom sporu, posedovanja posebnih znanja postupajućeg sudije o zaštiti uzbunjivača, mogućnosti utvrđivanja činjenica i kad nisu sporne ili kad ih nijedna strana nije iznela, mogućnosti održavanja ročišta i bez prisustva tuženog, mogućnosti određivanja i pobijanja privremene mere, kao i mogućnosti rešavanja spora putem posredovanja.

Aleksandar Obradović je u ovoj misiji uzbunjivanja u svemu postupao u skladu sa Zakonom, pa mu stoje na raspolaganju odredbe o posebnoj sudskoj zaštiti zbog štetnih radnji kako poslodavca tako i organa koji je odredio pritvor. Kao autentični uzbunjivač, on je svojom stručnošću, uverljivošću, čestitošću i hrabrošću zaslužio divljenje javnosti koju je uzbunio.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend