25. jun 2019.

Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu: Brže do pravde, suđenja na dva meseca umesto dvaput godišnje

Strategijom razvoja pravosuđa od 2019. do 2024. godine predložena su rešenja kojima će građani pred Višim sudom u Beogradu do pravde dolaziti znatno brže, jer će se suđenja u građanskoj materiji zakazivati na svaka dva meseca.

Da li je pravda spora u predmetima Mišković, Ćuruvija, Šarić?

Ne slažem se sa tom konstatacijom. Kraj prethodne i početak ove godine bio je vrlo uspešan za Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, jer su okončani složeni predmeti sa velikim brojem optuženih i obimnim dokaznim materijalima. Bilo je tu i mnogobrojnih pokušaja odlaganja od strane odbrane. U predmetu “Ćuruvija“ ispitano je 104 svedoka i održano 90 glavnih pretresa, u postupku “Mišković“ 99, a kod “Šarića“ 190 glavnih pretresa. Ne treba zaboraviti i da su presude u postupcima “Mišković“ i “Šarić“ bile ukidane od strane Apelacionog suda, što se odrazilo i na trajanje. U postupku “Ćuruvija” okončanje je diktiralo i sporno pravno pitanje oko odluke o zakonitosti dokaza prethodno prikupljenih od javnog tužioca. Viši sud je suđenja okončao u razumnom roku i uz poštovanje ljudskih prava.

A da li je razuman rok kod slučaja Ćuruvije da se posle 20 godina donese prvostepena presuda, i to bez nalogodavca i ubice?

Kritike da je postupak predugo trajao i da je to propust suda su zamene teza jer je optužnica potvrđena 20. februara 2015. godine, a presuda je izrečena 5. aprila 2019. godine. Postupak pred sudom trajao je četiri godine, a što predmet pre toga nije stigao pred sudsko veće, nije naša krivica. Javni tužilac je prikupljao dokaze, te brzina procesuiranja okrivljenih nije ni zavisila od suda. U granicama optužnog akta javnog tužioca, sudsko veće je donelo odluku, pa nije ni moglo da odlučuje o onome što nije predmet optužbe.

Ceo intervju pročitajte OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend