01. mar 2018.

Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu u sporu Bugarski protiv „Politike“

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu Prvog osnovnog suda iz 2016. godine, po kojoj je „Politika novine i magazini“ trebalo da novinara Danila Bugarskog vrati na posao i slučaj vratio na ponovno suđenje.

Presudom Prvog osnovnog suda koja je doneta 26. oktobra 2016. godine,  „Politika novine i magazini“, osim što je trebalo Bugarskog da vrati na posao u roku od osam dana, bila je dužna i da novinaru na ime troškova parničnog postupka plati oko 320 hiljada dinara.

U obrazloženju presude Apelacionog suda iz novembra prethodne godine, a u koju je UNS imao uvid, navodi se da prema Zakonu o radu „poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog“.

„Tačno je da osporena rešenja ne sadrže konkretizovane razloge zbog kojih je prestala potreba za radom tužioca i zbog kojih je tužiocu otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku“, navodi se u obrazloženju presude Apelacionog suda i da je nejasno da li je na poslovima na kojima je bio zaposleni tužilac došlo do smanjenja broja izvršilaca ili ukidanja tužiočevih poslova.

Danilo Bugarski za UNS je komentarisao odluku Apelacionog suda i rekao da nije ni očekivao da će ovaj sud potvrditi prvostepenu presudu kojem je usvojen njegov tužbeni zahtev jer 17 ostalih kolega i službenika koji su u ovom radnom sporu sa kućom „Politika novine i magazini“, isto ili slično prošli.

„Zašto bih jedino ja bio izuzetak?! Bilo kako bilo, već nekoliko mojih kolega, kasnije su na većim sudskim instancama ipak doživeli satisfakciju i vraćeni su na posao.  Iako se već bliži osma godina, kako vodim radni spor, meni preostaje da nastavim sa dokazima da je prekršen član Zakona o radu vezan za utvrđivanje tehnološkog viška u tuženoj ’Politika novina i magazini’“, kaže Bugarski koji je više od dvadeset godina bio zaposlen u „Politici“ i dodaje da ima i nove materijalne dokaze i nove svedoke koji će svojim iskazima potvrditi da je bio nezakonito otpušten.

Bugarski je bio u radnom odnosu na mestu novinara u listu „Politika“ do 2010. godine, kada mu je u martu prestao radni odnos na osnovu rešenja generalnog direktora, uz obrazloženje da je došlo do organizacionih promena koje imaju za cilj racionalizaciju organizacije poslova i smanjenje ukupnog broja zaposlenih.

Iz ovih razloga, kako je utvrđeno u prvostepenom postupku , „Politika novine i magazini“ nije mogla Bugarskog da premesti na druge poslove, kao ni da mu obezbedi posao kod drugog poslodavca i isplatila mu je otpremninu u iznosu oko 400 hiljada dinara.

Prvi osnovni sud je nakon niza održanih ročišta od 2012. godine do 2016. godine, stao na stranu novinara.

Ovaj sud je utvrdio da je tužena firma angažovala spoljne saradnike, koji su radili novinarske poslove, što je „protivno odredbi kolektivnog ugovora kojim je propisano da poslodavac može da donese odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih bez donošenja programa, pod uslovom da nije angažovao spoljne saradnike koji obavljaju slične ili iste poslove“.

Apelacioni sud je zaključio da se prvostepeni sud nije bavio utvrđivanjem činjenice na okolnost prirode poslova spoljnih saradnika, kao i da je propustio da utvrdi ugovorni odnos između tuženog i spoljnih saradnika, da li je postojao ugovor i da li su oni primali redovnu platu.

U obrazloženju se navodi i da je prvostepeni sud propustio da ispita činjenice na okolnosti da li je tuženi bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa odredbom člana 153 Zakona o u radu.

“U zavisnosti od ove činjenice da utvrdi da li su tužiočevi poslovi ukinuti ili je na istim došlo do smanjenja broja izvršilaca, da li su tim Programom, pod uslovom da je isti donet, utvrđeni kriterijumi i kojim redosledom, da li je utvrđen kriterujum godišnja osena rada, a zatim će ispitati i da li postoji pisani trag o ocenjivanju tužioca (Odluka o ocenjivanju)”, stoji u obrazloženju.

U presudi se dalje navodi, da prvostepeni sud treba da utvrdi i da li je tuženi u Programu za rešavanje viška zaposlenih jedan od kriterijuma bio ocenjivanje zaposlenih i da li je tuženi doneo Odluku o ocenjivanju tužioca.

„U situaciji kada su loše ocenjeni rezultati tužioca bili odlučujući za proglašenje tužioca za tehnološki višak prema navodima Meri Bilić, koja je imala ovlašćenje da ocenjuje zaposlene i prema čijem iskazu je tužilac imao prosečnu ocenu 3,3 na osnovu kriterujuma, jer se tužilac nije preterano isticao u radu, niti je ostvarivao rezultate, da jedino tužilac iz tih razloga iz njene redakcije bio predložen da bude tehnološki višak budući da je imao najnižu ocenu od svih“, navodi Apelacioni sud i dodaje da je ostalo nerazjašnjeno sa kojom namenom su kriterijumi primenjivani, imajući u vidu zaključak prvostepenog suda da je jedini razlog za nezakonitost osporenih rešenja i taj što ocenjivanje nije bilo izvršeno u cilju utvrđivanje viška zaposlenih i  da tuženi nije primenjivao kriterijum u skladu sa Pravilnikom iz 2009. godine.

Presudu Apelacionog suda donelo je veće u sastavu Vesna Martinović (predsednik), Snežana Vitošević i Ružica Ranković.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend