(Auto)cenzura dominira u predizbornoj kampanji

Većina medija u Srbiji favorizuje Aleksandra Vučića, predsedničkog kandidata SNS-a. Informacije i poruke većine opozicionih kandidata do građana stižu preko društvenih mreža ili putem pojedinih sajtova. Ključno pitanje je da li je to posledica cenzure ili autocenzure? Bez obzira na to o čemu je reč, činjenica je da je to dovelo do dodatnog urušavanja profesionalnog i odgovornog novinarstva. Za “Komentar na stav” govore predsednici UNS-a i NUNS-a Ljiljana Smajlović i Slaviša Lekić.

Smajlovićeva: “Delim odgovornost za poraz profesionalnog novinarstva”

U razgovoru za Insajder.net predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ocenjuje da nijedna vlast ne ograničava samu sebe, pogotovo ne u medijskoj sferi.

“Političarima ne smetaju ni cenzura ni autocenzura sve dok ne pređu u opoziciju. Nažalost, to važi i za mnoge naše urednike i novinare”, kaže Ljiljana Smajlović.

Poredeći ove i prethodne izbore, predsednica UNS-a je stava da nema velikih razlika, te da su vladajuće stranke kod nas uvek u ogromnoj medijskoj i svakoj drugoj prednosti jer se nesmetano služe instrumentima izvršne moći. Ona podseća na pravilo “purda” u Velikoj Britaniji, koje šest sedmica uoči izbora zabranjuje upotrebu izvršnih ovlašćenja koja daje prednost nekoj stranci ili pojedincu u izbornoj kampanji.

“Uvek sam se čudila što naše ‘demokratske vlasti’ posle petog oktobra nisu donele sličan propis. To bi im omogućilo da traže krivične sankcije za zloupotrebe u kampanji”, smatra predsednica UNS-a.

Na pitanje da li je profesionalno novinarstvo na neki način doživelo poraz, Ljiljana Smajlović odgovara da “deli odgovornost za taj poraz”, smatrajući da njena generacija novinara nije razumela da nije došla na vlast posle petog oktobra i da političari nisu partneri s kojima novinari treba da sklapaju savezništva u borbi za “ma kako svetle ciljeve”.

“Moja generacija je propustila šansu da uspostavi kritičku distancu prema postpetooktobarskim vlastima. Sada zvučimo licemerno kada se žalimo na manjak profesionalizma i odustvo nepristrasnosti”, zaključuje Ljiljana Smajlović

Lekić: “Autocenzura metastazirala, postala deo mentaliteta”

Novi predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić neuravnoteženost izveštavanja u kampanji i favorizovanje kandidata vladajuće stranke u skoro svim medijima ne dovodi u vezu s cenzurom jer nje kao jasne intervencije, koju je lako identifikovati, u Srbiji odavno nema.

“Poslednjih godina očevici smo potpune metastaze autocenzure, koja je sve prisutnija, a nažalost, daleko je efikasnija od svake cenzure. Za razliku od cenzure koja kao zlo ima rok trajanja, autocenzura postaje deo mentaliteta i nju je jako je teško iskoreniti. Zglajznuli smo: ovim nivoom autocenzure, najvišim, moglo bi se reći, definitivno je obesmišljena uloga medija u Srbiji“, stav je predsednika NUNS-a Slaviše Lekića.
Po njegovom sudu, devedesetih je glavni okidač autocenzure bio strah novinara od gubitka glave, a sada je reč o strahu od gubitka posla. To ipak nije, prema rečima predsednika NUNS-a, ni opravdanje ni abolicija za medijski mrak.

“Nikad medijsko izveštavanje u predizbornim kampanjama nije bilo ovako neuravnoteženo, a istovremeno sinhrono: imamo situaciju da je vladajuća stranka favorizovana u svim najtiražnijim i najgledanijim medijima, koji, opet, na drugoj strani, vode izrazito negativnu, diskvalifikatorsku, pa i otvoreno prljavu kampanju protiv svih pravih opozicionih kandidata”, tvrdi Slaviša Lekić.

Predsednik NUNS-a na kraju primećuje da ipak nije fer da građani od novinara traže da budu ono što oni sami nisu – istinoljubivi, hrabri i da zastupaju javni interes jer smelost i kritika nisu posao samo novinara.

U nastavku možete ostaviti komentar o stavovima sagovornika Insajdera.