28. feb 2019.

Portal odustao od političkih tema zbog pritisaka i uvreda

Piše Zoran Strika

Portal Naše mesto, koji izveštava o događajima u Kuli, Vrbasu i Odžacima, doneo je neočekivanu odluku o promeni uređivačke politike, i to zbog pritisaka i uvreda koje su doživeli u proteklom periodu. Uredništvo lokalnog medija odlučilo je da se više neće baviti „političkim temama“.

01. feb 2019.

Vuk Stanković: Nema zabranjenih tema, nema cenzure

Beta
IZVOR Danas

Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da pluralistički medijski pejsaž ukazuje da u štampanim medijima nema cenzure dok o autocenzuri ne može da se izjašnjava jer ne može da zna šta je u glavi autora.

16. nov 2018.

Boris Varga: Decentralizovati upravljanje manjinskim medijima kojima su osnivači nacionalni saveti

Piše K. Kovač

Novinar i politikolog Boris Varga koji je od septembra 2018. godine na funkciji direktora Novinsko izdavačke ustanove „Ruske slovo“ iz Novog Sada, za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a…

02. nov 2018.

Latinović: Njegoš i Kiš na meti zbog predizbornih aktivnosti

IZVOR N1

U medijima postoji strašan uticaj autocenzure, koja je gora nego cenzura jer je ona naš izbor, rekao je u Novom danu direktor Bitef teatra Milošem Latinovićem. On je rekao ida su velikani Njegoš i Kiš na meti zbog predizbornih aktivnosti za savete nacionalnih manjina, a da već sutra to neće biti tako.

20. okt 2018.

Vladimira Dorčova Valtnerova: Za medijske slobode se mora stalno boriti

Autor K. Kovač

Osnivačica i glavna i odgovorna urednica sajta „Storyteller“ Vladimira Dorčova Valtnerova za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a kako uopšte u medijima u Srbiji? Ima li razlike? Medijske slobode…

08. jul 2018.

Autocenzura za novinarstvo u prnjama

Piše Zoran Glavonjić

Novinarska autocenzura dominantno je stanje u medijima država bivše Jugoslavije, zaključak je istraživanja grupe novinarki iz pet zemalja regiona. Kroz 50 intervjua sa novinarima javnih, komercijalnih i neprofitnih medija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu, potvrđeno je da su novinari obespravljeni, nezaštićeni i na brojne druge načine onemogućeni da se bave svojim poslom.

15. mar 2018.

U Subotici vlada novinarstvo nezameranja

Piše Nevena Stanisavljević

Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja Fondacije Slavko Ćuruvija pokazuju da vladajuća stranka na području cele Srbije kontroliše medije, polazeći od uredništva pa do samog novinara. Sa istim problemima susreću se i mediji civilnog sektora. Oni se nalaze između komercijalnog medija i javnog servisa. Razlog tome je to što se nalaze u privatnom vlasništvu neke zajednice i nezavisni…

13. feb 2018.

Svedočenja novinara o pritiscima: Medije kontrolišu političari i urednici

Poražavajući rezultati istraživanja koje je sprovela Slavko Ćuruvija fondacija: novinari najvećim delom ističu da vlast kontroliše medije, ali da je uredništvo centralna tačka sa koje se ta kontrola vrši. Značajno veći deo novinara navodi da su pritisci poslednjih godina sve gori, da su novinari skloniji autocenzuri, da rade manje profesionalno i da su sve manje sposobni da se pritiscima odupru, kao i da su pogoršani uslovi rada i njihova bezbednost

04. maj 2017.

Lekić: Strah u društvu se pretočio u medije

Piše FoNet

Slobode u medijima ima koliko je ima i u društvu, ni manje ni više, ocenio je danas predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić na konferenciji "Umetnost i demokratija: Značaj slobode izražavanja u umetnosti", koju su organizovali NUNS i Misija OEBS.

31. mar 2017.

(Auto)cenzura dominira u predizbornoj kampanji

IZVOR Insajder

Većina medija u Srbiji favorizuje Aleksandra Vučića, predsedničkog kandidata SNS-a. Informacije i poruke većine opozicionih kandidata do građana stižu preko društvenih mreža ili putem pojedinih sajtova. Ključno pitanje je da li je to posledica cenzure ili autocenzure? Bez obzira na to o čemu je reč, činjenica je da je to dovelo do dodatnog urušavanja profesionalnog i odgovornog novinarstva. Za “Komentar na stav” govore predsednici UNS-a i NUNS-a Ljiljana Smajlović i Slaviša Lekić.

Send this to a friend