Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara, naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, sprovedenog u saradnji sa UNS-om i NUNS-om i uz podršku Saveta Evrope i Evropske unije.
Možemo li danas da zamislimo da na RTS-u četvrtkom, u prajm tajmu, u istoj emisiji gostuju Dragoljub Žarković, Željko Cvijanović, Nebojša Medojević, Dušan Mihajlović, Aleksandar Vučić i da razgovaraju o ubistvima novinara. To se desilo u emisiji “Ključ”. Nekada su na RTS davali otkaze, sada ne, sada te sklone da ne smetaš… Naučili su da te stave u bezbednu zonu, da ti je lepo. Drugi, koji nisu mogli da nađu bezbednu zonu, ostavljeni su sami da se snađu. Tada je nastala čuvena disidentska soba sa vrhunskim novinarima. Postoji siva zona relativizacije, u kojoj mediji deluju kao da su kritički, ali samo do tačke kada postaje gusto. U toj zoni je najveće žarište zbunjivanja gledalaca.
Novinari i medijski radnici u Srbiji su pod stalnim i rastućim pretnjama – od zakonske opstrukcije do fizičkih napada, od ekonomske krize do političkog pritiska i uznemiravanja na internetu – od sve nesigurnijeg posla, suočeni sa niskim i neredovnim zaradama, produženim i neregulisanim radnim vremenom i zloupotrebom njihovih radnih prava.
Oblast političke nezavisnosti među najvećim je rizicima sa kojim se suočavaju mediji u Srbiji, a medijska scena opterećena je pritiscima političara, velikom koncentracijom vlasništva, tužbama, javim prozivkama i autocenzurom kao rezultatom svega toga, zaključak je "Monitoringa medijskog pluralizma u digitalnoj eri", koji je izradio Centar za medijski pluraziam i slobodu (CMPF) pri Evropskom institutu u Firenci (EUI), a koji će se između ostalog naći i na stolu Evropske komisije.
Globalna finansijska kriza, vlade koje zadržavaju informacije i pogrešne informacije povezane sa pandemijom kovida-19 su materijalno uticale na sektor medija i informisanja u 13 zemalja širom Evrope i Evroazije, otkriva nova studija „Informativni barometar vibracija za 2021“ (VIBE) Ajreksa (IREX).
Jedina konstanta u našem novinarstvu su bezbednjaci kojih ima u svim velikim redakcijama i koji opstaju uz svaku vlast, ocenila je novinarka Ana Lalić na onlajn tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) “Novinari na brisanom prostoru“, posvećenoj položaju novinara u Srbiji i eks jugoslovenskom prostoru, njihovoj borbi sa lažnim vestima, dominatnim nacionalističkim matricama i govorom mržnje.
Tek je jedan deo medija preneo jučerašnji izveštaj Fridom Hausa koji konstatuje da je Srbija nazadovala u slobodama i demokratičnosti tokom 2020. godine, i to pre svega zahvaljujući vlasti SNS-a koja je urušila politička prava i građanske slobode i koji vrši pritisak na medije, opoziciju i civilni sektor. Prorežimski mediji su izveštaj uglavnom prećutali, ali se pokoja reč kritike vlasti iz izveštaja našla čak i na sajtu Tanjuga odakle ga je preuzeo i pokrajinski javni servis RTV. Ipak, državni javni servis RTS je u izveštaju uspešno izbegao da spomene i SNS i brojne druge stvari na koje izveštaj podseća, poput sumnjivih poslova ministara Nenada Popovića, Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom.
U intervjuu koji su aktivisti „Solidarne kuhinje“ - organizacije koje nekoliko puta nedeljno deli obroke najsiromašnijim građanima u Beogradu - dali za portal Telegraf.rs, u čak četiri od pet odgovora izneli su kritike na račun države. Smatraju da je upravo država dovela ljude do siromaštva i da ne čini dovoljno da ih socijalno zaštiti. Ipak, nijedna reč kritike sistema nije našla svoje mesto u tekstu Telegrafa, zbog čega su se aktivisti „Solidarne kuhinje“ oglasili saopštenjem. Autorka teksta Ivana Vlajković za Raskrikavanje kaže da se ne radi o cenzuri već da država „nije bila tema teksta“.
Intervju sa Pericom Gunjićem, glavnim i odgovornim urednikom Cenzolovke, za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).
Tribina pod ovim nazivom deo je istoimenog projekta požarevačkog Radija “Bravo” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Nemoguće je porediti položaj novinara u Srbiji i Holandiji, i pored toga što i tamo populisti prozivaju novinare, kriminalci ih napadaju, a na društvenim mrežama im prete. Holandska država brzo reaguje, cenzura je zabranjena Ustavom, autocenzure nema, a velika većina građana veruje medijima
Portal Naše mesto, koji izveštava o događajima u Kuli, Vrbasu i Odžacima, doneo je neočekivanu odluku o promeni uređivačke politike, i to zbog pritisaka i uvreda koje su doživeli u proteklom periodu. Uredništvo lokalnog medija odlučilo je da se više neće baviti „političkim temama“.
Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da pluralistički medijski pejsaž ukazuje da u štampanim medijima nema cenzure dok o autocenzuri ne može da se izjašnjava jer ne može da zna šta je u glavi autora.
Novinar i politikolog Boris Varga koji je od septembra 2018. godine na funkciji direktora Novinsko izdavačke ustanove „Ruske slovo“ iz Novog Sada, za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a…
U medijima postoji strašan uticaj autocenzure, koja je gora nego cenzura jer je ona naš izbor, rekao je u Novom danu direktor Bitef teatra Milošem Latinovićem. On je rekao ida su velikani Njegoš i Kiš na meti zbog predizbornih aktivnosti za savete nacionalnih manjina, a da već sutra to neće biti tako.
U jednoj od najupečatljivijih scena premijerne epizode RTS-ove serije “Koreni”, u kojoj Vukašin saopštava ocu Aćimu da će oženiti ćerku njegovog političkog neprijatelja, malo je izmenjen tekst u odnosu na ono što piše u istoimenoj knjizi Dobrice Ćosića, piše portal Noizz.
Osnivačica i glavna i odgovorna urednica sajta „Storyteller“ Vladimira Dorčova Valtnerova za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a kako uopšte u medijima u Srbiji? Ima li razlike? Medijske slobode…
Novinarska autocenzura dominantno je stanje u medijima država bivše Jugoslavije, zaključak je istraživanja grupe novinarki iz pet zemalja regiona. Kroz 50 intervjua sa novinarima javnih, komercijalnih i neprofitnih medija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu, potvrđeno je da su novinari obespravljeni, nezaštićeni i na brojne druge načine onemogućeni da se bave svojim poslom.
Online portali polako ubijaju štampu, clickbait naslovi i tabliodni tekstovi ubijaju elementarnu profesionalnost, interesi politike i vlasničkog kapitala ubijaju slobodu medija...
Ključno pitanje jeste kako i čime osnažiti profesionalce unutar novinarskog esnafa, kako pomoći pokret otpora i proširiti raspoloženje za odbranu temeljnih načela profesije
