19. feb 2018.

Belgijski novinar veruje da ga proteruju iz Srbije zbog kritičkih tekstova

Belgijskog novinara Filipa Bertašona koji deset godina živi i radi u Srbiji, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) pokušava da protera proglasivši ga, bez jasnog obražloženja, pretnjom po bezbednost zemlje. Bertašon veruje da ovde nije poželjan zbog kritičkog pisanja o situaciji u zemlji i vodi pravnu borbu da sa svojom porodicom ostane u Srbiji.

“Ne želim da odem iz Srbije. Nisam špijun, niti kriminalac”, počinje svoju priču Filip Bertašon. On već deset godina izveštava iz Srbije u kojoj je stekao i porodicu, ali sada mora da se odseli jer je BIA procenila da predstavlja bezbednosnu pretnju po državu i njene građane.

Bertašon nije dobio obrazloženje zbog čega je BIA ovako odlučila, mada veruje da je to zbog njegovog novinarskog rada. Napisao je brojne kritičke članke o srpskim vlastima tokom protekle decenije i prenosio otkrića o korupciji iz Srbije za čitaoce iz Belgije, Francuske i drugih zemalja u kojima se govori franscuski jezik.

Od 2007. godine radi kao dopisnik sajta Le Courrier des Balkans, koji objavljuje tekstove o događajima na Balkanu. Povremeno izveštava i za druge, uglavnom uticajne, medije sa francuskog govornog područja – Mediapart, Politique Internationale, Le Soir, Radio France Internationale, Le Tribune de Genève.

Iz Bertašonovih tekstova međunarodna publika mogla je da se informiše o neregularnostima tokom izbora u Srbiji, vezi Ivice Dačića sa šefom narko-kartela i Zlatibora Lončara sa zemunskim klanom, ali i o aferi “vetroparkovi” u koju je bila uključena premijerka Ana Brnabić. Bio je i jedan od prvih koji je intervjuisao Aleksandra Vučića nakon što je postao premijer 2014. godine, kada mu je postavljao pitanja o projektu “Beograd na vodi” i tada aktuelnim spekulacijama o umešanosti Maje Gojković u korupciju.

Uporedo sa novinarskim radom, Bertašon je u Srbiji osnovao i porodicu. Sa suprugom Marijom, umetnicom i fotoreporterkom, ima petogodišnju ćerku koja je rođena u Beogradu.

Kafkijanski proces

Bertašon kaže da je bio kritičan i prema prethodnim vlastima, ali da nikada nije imao problema – sve do februara prošle godine kada je, kao i mnogo puta do tad, podneo zahtev za produženje bračne vize.

Početkom aprila je, kako navodi, pozvan u BIA na rutinski razgovor – o njegovoj biografiji, radu u Srbiji i karijeri pre nego što je došao ovde. Razgovor nije bio neprijatan, kaže ovaj novinar, i ništa nije ukazivalo da će za njega tada otpočeti “kafkijanski proces”.

Nekoliko nedelja kasnije od MUP-a je stiglo rešenje kojim se, bez konkretnog obrazloženja, njegov zahtev za vizu odbija. Usledila je žalba Bertašonovog advokata kojom se traži ponovno odlučivanje i konstatuje, između ostalog, da novinar ispunjava zakonske uslove ne samo za privremeni boravak, već i da živi u Srbiji za stalno, s obzirom da je u braku sa državljankom Srbije duže od tri godine (od 2011. godine), sa kojom ima i dete.

MUP je žalbu odbio, ali ovog puta objasnio da je zahtev za vizu odbijen jer se “službe bezbednosti nisu izjasnile da u pogledu Bertašona ne postoje bezbednosne smetnje”, kako se vidi u dokumentaciji koju poseduje Raskrikavanje.

Na to rešenje podneta je tužba Upravnom sudu.

[povezaneprice]

U međuvremenu je Bertašon pozvan i na drugi razgovor u BIA. Ovoga puta su ga detaljnije ispitivali o njegovom poslu. Službenik BIA se, prema rečima Bertašona, interesovao pre svega njegov rad za Le Courrier des Balkans.

“Rekli su mi da su pročitali sve moje tekstove. Pitali su me da li imam kontakte sa diplomatama, kao i da li me je neko iz stranih obaveštajnih službi kontaktirao da radim kao špijun, ali i da li me je neko iz BIA kontaktirao da radim za njih”, kaže on.

Ubrzo je stigla presuda Upravnog suda kojom je slučaj vraćen na ponovno odlučivanje. U njoj se navodi da se MUP tek u odgovoru na tužbu pozvao na poverljivi dokument BIA koji je stigao naknadno, odnosno tek nakon rešenja o odbijanju zahteva za vizu. Sud je zahtevao da MUP jasno obrazloži zašto nije odobren zahtev za vizu.

Berašon je, međutim, mogao samo nakratko da odahne.

Već početkom januara ove godine, MUP je doneo novo rešenje kojim mu je ponovo odbio boravak. U njemu piše da je BIA obavestila policiju da “raspolaže podacima koji predstavljaju smetnju za pozitivno rešenje zahteva za odobrenje privremenog boravka”, te da državljaninu Belgije boravak treba odbiti. “To zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana”, kategorična je BIA.

Na ovo rešenje je opet podneo tužbu Upravnom sudu, a postupak je u toku.

Izveštaj BIA, kaže Bertašon, nije video i ne zna na osnovu čega je proglašen pretnjom po bezbednost zemlje u kojoj živi već deceniju sa porodicom, ali veruje da to ima veze isključivo sa njegovim novinarskim radom.

“Nezgodni” tekstovi

Samo za Le Courrier des Balkans je, kako kaže, napisao ili preveo više od 3.000 članaka o brojnim političkim i društvenim aktuelnostima.

Izveštavao je o migrantima, trgovini organima na Kosovu i Albaniji, dešavanjima na severu Kosova, naročito u vreme krize sa barikadama na administrativnom prelazu Jarinje.

Kada je Ana Brnabić postala ministarka, Bertašon je frankofonu čitalačku publiku upoznao sa njenom biografijom, pa i sa aferom “vetropark” u vezi sa kompanijom “Continental Wind Serbia” čija je direktorka bila Brnabić. 

Podsetimo, nakon što su se u javnosti pojavile optužbe da je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije i direktor „Elektromreže“, tražio dva miliona evra da bi vetropark ove kompanije priključio na sistem „Elektromreže“, Brnabić je održala sa Petrovićem konferenciju za novinare na kojoj su demantovane ove optužbe.

U tekstu o novom kabinetu je, između ostalog, podsetio i na to da su u među ministrima i oni za koje se spekulisalo da imaju bliske veze sa podzemljem – Ivica Dačić koji je usnimljen sa narko-bosom, i Zlatibor Lončar o čijim vezama sa zemunskim klanom je pisao i KRIK.

Prošle godine je Bertašon detaljno informisao čitaoce o predsedničkim izborima u Srbiji, o neregularnostima koje su pratile kampanju, uključujući i neravnopravnu medijsku pokrivenost kandidata, sa kritičkim osvrtom na propagandu vlasti i krizu demokratije. U jednom od tekstova nakon izbora, Bertašon konstatuje da je reč o apsolutnoj pobedi čoveka “nemerljivih političkih ambicija”.

Ovaj novinar je izveštavao i sa protesta Protiv diktature koji su usledili odmah potom, ističući da se radi o nagomilanom nezadovoljstvu ljudi “autokratskim režimom Vučića” i “svemoćne Srpske napredne stranke”.

Bertašon kaže da je prvi inostrani novinar koji je intervjuisao Aleksandra Vučića nakon što je 2014. godine postao premijer.

“Počeo sam da postavljam pitanja o tada aktuelnim temama – njegovom programu, Beogradu na vodi, njegovim vezama sa Bin Zajedom. Kada sam ga pitao o novoj predsednici Skupštine, Maji Gojković, i njenoj navodnoj umešanosti u korupciju oko preduzeća ATP Vojvodina, Vučić je rekao da očito čitam samo opozicione medije. Bio je loše raspoložen”, kaže Bertašon.

Poslednjih meseci, međutim, manje izveštava o političkim dešavanjima i fokusira se na reportaže i priče o običnim ljudima, jer “ne želi sebi da stvara još problema”.

“Ovo je imalo veliki uticaj na mene, pa sam se malo utišao. Nisam uplašen, ali sam sada svestan šta znači autocenzura”, navodi on.

Razočaran je, kako kaže, odlukom nadležnih institucija da mu ne odobre vizu.

“Nisam nikada plasirao lažne vesti, nikoga nisam uvredio, svoje izvore i informacije proveravam. Ne mogu da razumem kako svojim izveštavanjem mogu da ugrozim nacionalnu bezbednost Srbije”, kaže Bertašon.

Proterivanje kući

Ukoliko Upravni sud ne odluči drugačije, u maju će morati da se vrati za Belgiju. To će, kaže, biti veoma teško za celu porodicu, s obzirom da će morati da napuste život koji su vodili ovde i počnu ispočetka.

Upravo je porodica ta, ističe ovaj novinar, koja trpi najveće posledice s obzirom na stres koji im borba sa srpskim institucijama donosi, kao i nesigurnost života u zemlji u kojoj je proglašen bezbednosnom pretnjom.

“Stalno se pitamo da li nas neko prati, da li će nam neko doći na vrata, da li će nam se nešto desiti. Tu tenziju oseća i naša petogodišnja ćerka. Ako je cilj ovoga bio da nas učine paranoičnim, uspeli su”, kaže on.

U Belgiji, kaže, nema kontakte i biće mu teško da nađe posao, kao i njegovoj supruzi koja ceo život ovde živi i radi. Njihova ćerka još uvek ne zna dobro francuski i proces otpočinjanja novog života, bez novca i mogućnosti da se odmah snađu, za sve njih će biti dramatičan.

“Ako odlazimo iz zemlje, to treba da bude zato što smo mi tako odlučili, a ne tako što nas neko tera odavde. Ja volim Srbiju. Ovde je moj život i ne želim da odem”, zaključuje Bertašon.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend