12. apr 2022.

Bodrožić: Država očigledno ima ljude koji su saučestvovali u ubistvu Ćuruvije

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije je došao do ovog stepenika u sudskoj instanci zahvaljujući pritisku javnosti, ali je to i dalje nedovoljno, izjavio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Željko Bodrožić i ocenio da nam trenutno stanje tog slučaja poručuje da je u Srbiji ubistvo novinara i dalje nekažnjivo.

Željko Bodrožić (foto Marko Risović)

On je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, za FoNet, upozorio da svako ko u novinarstvu radi ozbiljno, profesionalno i nezavisno, „može da ima strah od posledica zbog svog pisanja“.

Tvrdi da slučaj ubistva Ćuruvije pokazuje da država nije spremna da se obračuna sa „tamnim vilajetima devedesetih“.

Prema njegovom viđenju, u državnom aparatu i dalje postoje ljudi koji štite sebe i druge, što „obeshrabruje i plaši svakog ko radi u novinarstvu“.

Bodrožić ističe da novinarska udruženja pokušavaju sve vreme da taj slučaj drže u javnosti, ali da se suočavaju sa „državom koja ima mnogo tajni koje ne želi da otkrije“.

Ona u „svom aparatu očigledno ima ljude koji su saučestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije“, uveren je predsednik NUNS, koji napominje da je „ta omerta i dalje jaka i da ljudi koji su u službi ne žele još da potpuno otkriju istinu“.

Njega posebno čudi da „služba kojom se predsednik Vučić hvali da je sposobna svašta da uradi, i u rangu Mosada pronalazi respiratore, ne može glavnog optuženog Kuraka da pronađe u Africi“.

Izveštavanje tokom kampanje isto kao i pre nje

Izveštavanje tokom predizborne kampanje bilo je „faktički isto“ kao i pre nje, ukazao je Bodrožić i objasnio „da smo u permanentnoj kampanji od kada je Vučić na vlasti i te granice su se izgubile“.

Prema njegovom mišljenju, bio je primetan „minimalni pomak“ na RTS, koja je ono što je bila obaveza javnog servisa svela na kampanju i „malo više otvorila svoja studija“ za opozicione političare.

Pitanje je koliko je to bilo delotvorno za biračko telo, rekao je Bodrožić, koji smatra da je to bio „samo eksces koji potvrđuje pravilo da su javni servis i privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom u potpunosti upregnute u propagandu vladajuće stranke“.

On misli da privatne televizije u specijalnim emisijama imaju „posebne narative za kriminalizovanje opozicije“, dok RTS to radi „na umiveniji način“ tako što političari iz vladajuće stranke u program javnog servisa „unose neprimeren ton“ u političku debatu i „osuđivanje pre suda“.

Prema tumačenju Bodrožića, novinari RTS su „snishodljivi prema vlasti“, što se videlo i u kampanji, jer su se „pravdali i vajkali da zovu opoziciju, što nije istina“.

Kako je obrazložio, svako ko gleda RTS vidi „manjak opozicije u njihovim programima“, ali i manjak kritički nastrojenih analitičara i novinara.

Ukazao je da je kampanja bila „pozorišna predstava za spolja“ i da, uprkos želji da medijsku sliku predstave boljom u danima pre izbora, „ipak nisu mogli da izdrže pritisak Aleksandra Vučića“.

Prema zapažanju Bodrožića, jasno se videlo ko je imao naklonost svih voditelja, kao što je bilo uočljivo i da su se novinari i voditelji Pinka i Hepija, „kada su konačno morali“ da ugoste predstavnike opozicije, nadmetali sa sagovornicima i ispravljali njihove gramatičke greške.

„To mi je najveći utisak. Voditeljka koja na Pinku u toku dana ima pet šamana i sedam šarlatana u gostima, seti se da opomene Ponoša zbog jedne gramatičke greške“, ilustrovao je Bodrožić.

„Imamo već decenijski medijski plan stvaranja kulta ličnosti Putina“

Govoreći o izveštavanju o ratu u Ukrajini, on je podsetio da „mi imamo već decenijski medijski plan stvaranja kulta ličnosti Vladimira Putina“, tako da je rat došao već na „pripremljenu scenu“.

Naši glavni mediji, koji do kraja rade pod Vučićevom „kontrolom i monitoringom“, u prvim danima rata nedvosmisleno su bili na strani Rusije, konstatovao je Bodrožić.

Kako je uočio, tek u proteklih nekoliko nedelja, posle „Vučićevog menjanja stava“ i prilagođavanja stanju u Evropi, „kada je pod moranjem“ usledilo glasanje u UN protiv Rusije, malo je „omekšao“ stav medija prema Ukrajini.

Ukrajinci su u prvih nekoliko nedelja u „pretežno režimskim“ medijima bili poistovećivani sa nacistima, jer je „taj ruski narativ“ u potpunosti bio prihvaćen, dodao je Bodrožić i naglasio da su ti mediji „u potpunosti proruski“.

Budući da se situacija „pomalo menja“, moguće je da će se tako promeniti i prema „pravoj, građanskoj opozciji“, zbog toga što se menja konstelacija snaga u svetu i zato što Vučić „očigledno mora da menja“ spoljnu politiku i okrene se Evropskoj uniji, zaključio je Bodrožić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend