10. sep 2020.

Bojana Pavlović, KRIK: Na delu je zataškavanje

Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović, koja je snimila sina predsednika Srbije Danila Vučića u društvu huligana, smatra da je zataškavanje ovog slučaja od strane tužilaštva vidljivo na primeru sigurnosnih kamera, za koje kažu da ne postoje na licu mesta, iako su se ona uverila u suprotno. Kao i po tome što su iz njene izjave izbačeni su delovi u kojima govori kako se osećala ugroženo

Foto: Snimak ekrana, Talas YT kanal

Bojana Pavlović, novinarka istraživačke mreže KRIK, fotografisala je Danila Vučića, sina predsednika Srbije, u društvu osobe koju policija označava kao člana kriminalnog klana. U centru Beograda, opkolila ju je grupa muškaraca i oduzela telefon. Osobe koje su se predstavile kao službena lica i pokazivale policijske značke okrenule su joj leđa.

Ništa od ovoga tužilaštvo nije shvatilo kao ozbiljnu i konkretnu pretnju.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu KRIK-a, uz obrazloženje da „u konkretnom slučaju pretnje prema oštećenoj nije bilo“.

Zamenik tužioca Vojkan Ilić ocenio je da pretnja „objektivno mora biti ozbiljna i konkretna“, te da nije bilo fizičkog nasilja i uvreda, „osim kontakta kojom prilikom joj je oduzet telefon“.

Bojana Pavlović će se žaliti se na ovu odluku. U međuvremenu, ona nastavlja da se bavi istraživačkim novinarstvom, znajući da slični napadi mogu da se ponove, a da ona i njene kolege neće imati nikakvu institucionalnu zaštitu.

Jasna poruka

„Nisam sigurna ni da smo je ranije imali, da je ona uopšte postojala. Ovo sada je jasna poruka, da svima bude očigledno“, kaže novinarka KRIK-a u razgovoru za Cenzolovku.

„Mislim da je ovde na delu zataškavanje. Vidljivo je na primeru sigurnosnih kamera, za koje kažu da ne postoje na licu mesta, iako smo se mi uverili u suprotno. Ostale stvari urađene su suptilnije. Na primer, moja izjava polovično je citirana, izbačeni su oni delovi gde ja govorim kako sam se osećala ugroženo. Još jednom je izašlo na videlo da svaki novinar može ovo da proživi.“

Sve je to posledica događaja iz juna, tokom fudbalskog meča između Partizana i Crvene zvezde kada je novinarka fotografisala Danila Vučića u društvu poznatog huligana Aleksandra Vidojevića. On se u KRIK-ovom istraživanju pominje kao pripadnik navijačke huliganske grupe „Janjičari“, blizak takozvanom kavačkom kriminalnom klanu iz okoline Kotora u Crnoj Gori.

Nakon toga nepoznati muškarac oduzeo joj je telefon. Prema njenim rečima, policajci su prisustvovali otimanju telefona, ali ne samo što nisu reagovali već su se i povukli. Tužilac Ilić, pak, zaključio je da muškarci koji su zaustavili novinarku nisu bili policajci, pošto te večeri u policiji nisu proverani njeni podaci.

Ako me u večernjim satima opkole sedmorica muškaraca, otmu mi telefon, zadržavaju me, ja to shvatam kao objektivnu opasnost. Šta bi bilo da su se u identičnoj situaciji našli advokat ili tužilac? Aršini nisu isti za novinare (Bojana Pavlović, KRIK)

KRIK je i ranije u krivičnoj prijavi tražio od policije da utvrdi ko su muškarci koji su presreli novinarku (da li su to zaista bila službena lica, da li su bili na zadatku, zbog čega su je zaustavili i u kakvom su odnosu sa muškarcima koji joj oduzeli telefon).

Novinari i njihove porodice teško dolaze do pravde u redovnim sudskim procesima. Prošle nedelje javnost je iznenadila vest da je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu optuženima za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije i predmet vratio na ponovno suđenje. Istovremeno, suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odvija se u atmosferi ponižavanja i ismevanja njega i njegove porodice.

Obrazac je ovde poprilično uočljiv. Na jednoj strani su novinari kritički nastrojeni prema vlastima, a na drugoj – osobe iz političkog, bezbednosnog, kriminalnog ili navijačkog miljea (ukoliko je te elemente uopšte moguće razdvojiti).

„Gotovo uvek ja takav slučaj. Moguće je da u nekim predmetima nema dovoljno dokaza za to iz kog okruženja određene osobe dolaze, međutim, ja sam dugo u ovome, pratim suđenja, mogu da uočim šta se događa. Svedoci menjaju iskaze, gotovo redovno se tim ljudima pripisuju lakša krivična dela, od toga da se pokušaji ubistava tretiraju kao nanošenja teških telesnih povreda, pa nadalje“, smatra Bojana Pavlović.

Na vrlo sličan način tužilaštvo u Staroj Pazovi odbacilo je prijavu protiv pripadnika Noćnih vukova zbog zastrašivanja novinarke Verice Marinčić. Najnoviji slučaj tako je ponovo pokrenuo pitanje kako i na koji način subjektivni strahovi novinara ne bivaju prepoznati kao objektivna opasnost.

U ranijem razgovoru za Cenzolovku, advokat Slobodan Ružić istakao je da se, nažalost, u praksi „podrazumeva da tužilaštvo reaguje tek kada proceni da postoje neki drugi interesi za pokretanje postupka, oni koji ne moraju biti čisto pravni“.

Pavlović: Šta da se u istoj situaciji našao tužilac?

Psihijatar dr Nebojša Baračkov objasnio je da se „ne mora neko nekoga mlatiti ili šamarati da bi to bilo nasilje“. Ono, dakle, može biti psihičko i, između ostalog, „ostvaruje se pogledima, pretnjama, gestikulacijom, neverbalnom komunikacijom“.

„Ako me u večernjim satim opkole sedmorica muškaraca, otmu mi telefon, zadržavaju me, da, ja to shvatam kao objektivnu opasnost“, priča Bojana Pavlović.

„A šta ako okrenemo malo priču? Šta bi bilo da su se u takvoj, identičnoj situaciji našli advokat ili tužilac? Neću ni da pomišljam da se, ne daj bože, radilo o političaru. Jednostavno, aršini nisu isti za novinare. Takođe, imamo i jedan nesrazmeran odnos kada se radi o novinarima bliskim vlastima i onih koji kritički izveštavaju. U zavisnosti od toga, organi znaju biti rigorozni ili ne.“

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da se „nada da ova, u najmanju ruku, nerazumna odluka Tužilaštva nije znak da će i ovaj slučaj ataka na medijske poslenike ostati bez sudskog epiloga“, kao i da neće „ući u arhivu brojnih primera verbalnih i fizičkih napada na novinare u Srbiji čiji su počinioci ostali bez bilo kakvih sankcija“.

Reagujući na ovaj događaj, predsednik Vučić izjavio je da Vidojević nikada nije gonjen za krivična dela u vezi s drogom i da nije član kavačkog klana.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da ne zna ko je Vidojević i da ne namerava da se raspita kod ministra policije.

Posle istraživanja KRIK-a o vezama kriminalnog podzemlja s policijom i državnim vrhom, početkom maja, nekoliko visokih državnih funkcionera javno je napalo KRIK jer, kako kažu, „kriminalizuje“ Danila Vučića i ugrožava mu život.

Napadi na KRIK česti su od samog početka rada ove redakcije fokusirane na istraživačko novinarstvo. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović u intervjuu za Cenzolovku ispričao je kako „svakog jutra razmišlja o bezbednosti novinara i redakcije“ i da je „to postao deo njegovog posla“.

Novinarki KRIK-a Dragani Pećo obijen je stan, a Milici Vojinović porodična kuća.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend