16. dec 2021.

Burazer u publikaciji: „Zarobljavanje“ medija, pod pretnjom oni koji kritikuju

"Sloboda medija se često izdvaja kao jedan od ključnih problema za srpsku demokratiju i njene izglede za pristupanje EU. Gotovo bez izuzetka, relevantni izveštaji opisuju nedostatak slobode medija, zarobljavanje medija ili medijsku pristrasnost kao neke od ključnih razloga za demokratski pad zemlje", piše Nikola Burazer iz Centra za savremene politike za publikaciju "Sloboda medija na Zapadnom Balkanu".

Burazer piše da Fridom haus napominje da su, sledeći „mađarski model“ zauzimanja medija, „predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka, nadgledali uvođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande, što je doprinelo da SNS pobedi na izborima i formiranju parlamenta bez opozicije. S druge strane, postoji snažna veza između slobode medija i procesa pridruživanja EU. Ne samo da je sloboda medija važna tema u ključnom pregovaračkom Poglavlju 23, već je i jedan od ključnih razloga političke krize i demokratskog pada, koji su blokirali put Srbije u EU u protekle dve godine, dodaje Burazer.

Problemi sa slobodom medija u Srbiji su dokumentovani. Srbija je pala za 39 mesta po Indeksu slobode medija Reportera bez granica od 2014. Prema IREX-ovom Indeksu medijske održivosti iz 2019, Srbija se nalazi pri dnu među postsocijalističkim državama, samo ispred Azerbejdžana, Uzbekistana i Turkmenistana, dodaje se u publikaciji.

Burazer piše da u Srbiji postoji nekoliko problema sa slobodom medija, zbog čega se termin „zarobljavanje medija“ može upotrebiti za opisivanje situacije.

„Zarobljavanje medija je poznato kao situacija u kojoj „mediji nisu uspeli da postanu autonomni da ispolje sopstvenu volju […] dok različite grupe, ne samo vlast, to koriste u druge svrhe. U slučaju Srbije, zarobljavanje države uglavnom vrše Vlada i pojedinci povezani sa vladajućom strankom, što odražava njihovu apsolutnu dominaciju u političkoj areni“, piše Burazer u publikaciji.

Postoji visok stepen dominacije provladinih medija. Pored RTS-a, sva četiri privatna medija sa nacionalnom frekvencijom (Pink, Hepi, B92 i Prva) su u vlasništvu pojedinaca bliskih vladajućoj stranci, dodaje se.

Isto se može reći i za dnevne štampane medije, koji su uglavnom u vlasništvu pristalica predsednika Aleksandra Vučića ili imaju nejasnu vlasničku strukturu i sumnja se na umešanost države, piše Burazer.

„Mediji koji kritikuju vlast, kablovske televizije N1 i Nova S, dnevni listovi Danas i Nova, su svi u vlasništvu United Group u privatnom vlasništvu i emituju se skoro isključivo na kablovskoj mreži United Group SBB. Postoji i visok stepen monopolizacije lokalnih medija, nakon što su privatizacijski napori 2014/2015. okončani tako što su većinu lokalnih medija kupili pojedinci bliski vladajućoj stranci, uključujući jednog vlasnika koji je kupio osam lokalnih medija“, navodi se u publikaciji.

Uticaj države u medijskoj sferi i delovanje Telekoma

Najkontroverzniji mehanizmi uticaja države u medijskoj sferi je delovanje Telekoma Srbija, akcionarskog telekomunikacionog preduzeća, u kome je država većinski akcionar, piše Burazer.

Iako je zakonom zabranjeno da država poseduje medije, dodaje se, Telekom Srbija je vlasnik nekoliko televizijskih kanala i postoje navodi da se sredstva Telekoma koriste za kreiranje, finansiranje i kupovinu medija u korist njihovih vlasnika koji su bliski vladi.

„Čuveni Primer je Telekomova kupovina kablovske mreže Kopernikus, za oko 180 miliona evra u novembru 2018. godine, nakon čega je njegov bivši vlasnik (blisko povezan sa SNS) za skoro isti novac kupio dve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom – Prvu i B92“, navedeno je.

Burazer dodaje i da Telekom Srbija, takođe, proširuje kablovsku mrežu kupovinom nekoliko manjih kablovskih operatera.

„Ovo ne samo da daje kompaniji ogroman tržišni udeo, već predstavlja opasnost za slobodu medija, jer Telekomova kablovska mreža ne emituje nijedan od kablovskih kanala koji su kritični prema Vladi, kao što su N1 i Nova S. Dakle, postoje čitavi gradovi u Srbiji u kojima građani nemaju pristup nijednoj televiziji koja kritikuje aktuelnu vlast. Tržišna bitka između Telekoma Srbija i United Group je i u praksi postala borba za slobodu medija“, dodaje se.

„Problemi vlasništva i finansiranja jasno su povezani sa snažnom provladinom pristrasnošću među srpskim medijima, koju prepoznaju EU, OEBS/ODIHR, kao i brojne organizacije civilnog društva. Ova medijska pristrasnost je dobro dokumentovana u poslednjih nekoliko godina i prisutna je i tokom izbornih kampanja i između izbora“, dodaje se u publikaciji.

Preporuke Vladi Srbije i Evropskoj uniji

Burazer je napisao i preporuke Vladi kako da poboljša stanje slobode medija u Srbiji:

– Akcioni plan medijske strategije treba u potpunosti da se sprovede i ponovo uspostavi saradnja sa novinarskim udruženjima.

– Nezavisnost REM-a i RTS-a treba ojačati odgovarajućim reformama koje imaju za cilj smanjenje političke kontrole REM-a.

– Država treba da smanji svoj politički uticaj na medijsko tržište, pre svega kroz sprečavanje politizacije Telekoma Srbija i kroz poboljšanje transparentnosti sufinansiranja od strane države i lokalnih samouprava.

– Potrebno je uspostaviti odgovarajuće mehanizme za zaštitu novinara i medija i javni funkcioneri treba da se uzdrže od neprijateljske retorike prema medijima koji kritikuju politiku Vlade.

Preporuke za EU su:

– Zvaničnici EU bi trebalo da budu glasniji po pitanju važnosti slobode medija za proces pridruživanja Srbije EU i da ne zaziru od prepoznavanja ozbiljnosti problema sa slobodom medija.

– EU bi trebalo da izvrši veći pritisak na Vladu Srbije da unapredi slobodu medija i stvori nove instrumente za ovaj cilj, kao što je naručivanje izveštaja više stručne grupe o slobodi medija, slično onome što je urađeno sa izveštajem o vladavini prava u Severnoj Makedoniji.

– EU bi trebalo da pruži veću finansijsku pomoć nezavisnim medijima u Srbiji, kratkoročno usmerenu na njihov neposredni opstanak, a dugoročno na njihovu finansijsku samoodrživost.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend