19. jun 2020.

Castle: Kako srpska vlast manipuliše razumom, a građani za to još i plaćaju

Srpski poreski obveznici nesvesno plaćaju armiju botova zaduženu za promovisanje vladajuće stranke i omalovažavanje njenih rivala.

Unsplash, Mika Baumeister

Njegovo ime na Tviteru je „Robin Xud“, što je srpski omaž legendarnom engleskom heroju odmetniku koji je pljačkao od bogatih i davao siromašnima.

I baš poput šerifa iz Notingema u baladi o Robinu Hudu, neprijatelji srpskog Robina nalaze se u dvorcu, u ovom slučaju internet bazi podataka registrovanoj 2017. na adresi www.castle.rs.

Dok gleda u dva monitora u slabo osvetljenoj sobi, Robin, koji je govorio za BIRN pod uslovom se ne otkrije njegov pravi identitet, deo je malog tima programera koji prate online operacije vladajuće Srpske napredne stranke, SNS.

Prema podacima Robinove grupe odmetnika i nalazima istraživanja koje je sproveo BIRN, naprednjaci upravljaju vojskom botova preko aplikacije ‘Castle’ (zamak) koja služi manipulaciji javnog mnenja u Srbiji, u kojoj je predsednik Aleksandar Vučić, lider stranke, učvrstio vlast u meri koja nije viđena još od mračnih dana Slobodana Miloševića krajem 20. veka.

Uz pomoć programera, novinarka BIRN-a je dobila ekskluzivni pristup bot mreži. Naime, nekoliko meseci 2019. godine je posmatrala kako stotine ljudi širom Srbije svakodnevno ulaze u aplikaciju Castle tokom radnog vremena u cilju promovisanja propagande Napredne stranke i omalovažanja protivnika, kršeći tako pravila koja su postavili giganti poput Twitter-a i Facebook-a kako bi se izbeglo koordinisano manipulisanje mišljenjima.

To je skupa operacija, ona koju Napredna stranka nije u potpunosti prijavila srpskoj Agenciju za borbu protiv korupcije. Ali stranka ne plaća račun sama.

Ovo istraživanje otkriva da su neki od njih koji se pojavljuju u aplikaciji Castle zaposleni u državnim preduzećima, lokalnim samoupravama, pa čak i školama, što znači da njihovo botovanje tokom radnog vremena na kraju plaća srpski poreski obveznik.

„Trenutno više od 1500 ljudi svakodnevno botuje“, kaže Robin. „Oni sede tamo na svom poslu i umesto da rade pljuju po svom narodu. “

‘Ovo nije aktivizam’

Napredna stranka je preuzela vlast u Srbiji 2012. godine, četiri godine nakon što se Vučić odvojio od ultranacionalističke Srpske radikalne stranke i proglasio sebe promenjenim čovekom koji sada favorizuje integraciju u Evropsku uniju, nakon što je godinama demonizovao Zapad.

Kako se opozicija cepala, Napredna stranka se etablirala kao dominantna politička snaga, sa Vučićem kao njenim snažnim predvodnikom. Mnogi očekuju da će na parlamentarnim izborima 21. juna glatko pobediti.

Vučić, nekadašnji jugoslovenski ministar informisanja tokom rata na Kosovu 1998-99, kada je NATO izvršio bombardovanje da bi zaustavio talas etničkog čišćenja i masovnog ubijanja u tadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini, doprineo je stalnom opadanju slobode medija od kako je preuzeo vlast. Kritičari se ućutkuju i guraju na margine, a najglasniji disidenti su često targetirani kroz uznemiravanje na internetu.

U aprilu ove godine, nepromišljene akcije Napredne stranke na mreži doprinele su da osvanu na međunarodnim naslovima kada je Tviter objavio da je obrisao 8.558 naloga uključenih u „koordinisanu akciju“ namenjenu „promovisanju vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera. “

BIRN je ranije izveštavao o tome kako su neki od ovih naloga ušli u provladine medije, a njihovi tvitovi ugrađeni u članke kao „glas naroda“.

Ova priča razotkriva obim kampanje Napredne stranke, kako se usmeravaju tvitovi, retvitovi i ‘lajkovi’ armije ljudi i kako obični Srbi pokrivaju deo računa.

„To nije nikakav aktivizam, gde osoba piše ono što želi ili u šta veruje“, rekao je Robin. „Ovi ljudi imaju tačne zadatke, njima je bukvalno napisano šta treba da kritikuju, kako da kritikuju neku vest koja se pojavi.“

Napredna stranka nije odgovarala na pitanja koja je BIRN poslao. Međutim, početkom aprila, posle objave na Tviteru, Slaviša Mićanović, član glavnog i izvršnog odbora stranke, oglasio se na ovoj platformi kako bi odbacio tvrdnje o „tajnom internet timu“ unutar stranke, rekavši da je sve javno i legitimno.

„Postoji Savet za internet i društvene mreže, ustanovljen na skupštini stranke 2012. godine i nalazi se u Statutu a ​​bavi se promocijom stranke na internetu i društvenim mrežama“, tvitovao je Mićanović.

Javljanje na dužnost 

Jedan avgustovski dan 2019. godine je počeo ovako:

U 7.56 sati ujutro, korisnica Nada Janković se ulogovala u aplikaciju Castle iz Negotina, grada blizu istočne granice Srbije sa članicama EU Rumunijom i Bugarskom. „Dobro jutro, dežurna“, napisala je Jankovićiva. Nekoliko minuta kasnije, iz Šapca, koji se nalazi zapadno od Beograda, javio se Dušan Ilić rečima „Dobro jutro svima“.

Botovi su se prijavili za dežurstva, a svaki je ulazio u sistem Castle preko privatnog naloga.

Robin i njegov tim prvi put su pristupili aplikaciji Castle u januaru 2019. godine preko naloga sa slabom lozinkom.

Otkrili su da Castle povezuje sve Facebook i Twitter naloge kojima upravlja svaki korisnik – što je često više od jednog po korisniku – i navodi pet Tviter profila koje su botovi dužni da prate: zvanične naloge vladajuće Napredne stranke, predsednika Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, kao i naloge dvojice funkcionera Napredne stranke – potpredsednika Milenka Jovanova i Mićanovića.

‘Dnevni izveštaji o učinku’ sadrže ime korisnika, opštinu odakle su se ulogovali i obim njihove aktivnosti određenog dana: komentare, lajkove, retvitove i šerove.

Bodovi se raspodeljuju u zavisnosti od toga koliko je korisnik bio aktivan, mada nije jasno da li to osnov za nagrađivanje.

„Sistem je napravaljen da prati svaki korak bota, od jutra do mraka“, objašnjava Robin. „Sve je zapisano u Castle-u.“

Čim se uloguju, botovi čekaju uputstva.

Ime, prezime i mesto iz kog su aktivni korisnici Castle sistema. Skrinšot: BIRN

Dana 2. avgusta trebalo je napadati kritičare Vučićevog pojavljivanja na provladinom privatnom televizijskom kanalu Pink dan ranije.

Vučić je izazvao buru kada je iz poverljivih dokumenata BIA-e, sa oznakom državna tajna, pročitao imena sudija i šefova bezbednosnih službi za koje je tvrdio da su odobrili da bude tajno prisluškivan između 1995. i 2003. godine, u periodu kada je Vučić, tada žestoki ultranacionalista, bio čas u vladi čas van nje.

Kritičari su ga optužili za kršenje zakona citirajući poverljive dosijee.

Tada je Castle proradio sa sledećim uputstvom:

„Kada odgovarate na ovaj i slične tvitove, koristite ovu smernicu: Prema Zakonu o tajnosti podataka (član 9), predsednik Republike ima ovlašćenje da produži rok za čuvanje tajnosti (član 20.) i opozove oznaku tajnosti (čl. 26) ako je to u javnom interesu. “

Primer smernice za pisanje komentara na Tviteru koji su korisnici baze Castle dobili. Skrinšot: BIRN

Nekoliko dana kasnije, 5. avgusta, na Tviteru je počela da kruži slika Vučića u patikama za koje su kritičari rekli da vrede 500 evra. Castle se okrenuo njegovim političkim protivnicima, Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću; jedan bot je tvitovao, „Odakle Đilasu pola miliona evra na računu? “

U toku od samo jednog dana, botovima iz Castle-a je poslato 60 različitih objava sa Tvitera za koje su dobili uputstva da ih napadaju. Većinu objava su postavili lideri opozicije Đilas, Jeremić, Boško Obradović, Sergej Trifunović, Dragan Šutanovac, Zoran Živković i Velimir Ilić.

Castle-ovi ‘specijalni botovi’ zaduženi za izdavanje uputstava imali su zadatak i da naglase potrebu da se izbegne da budu otkriveni. Krajem januara 2019. godine, botovi su dobili link ka Vučićevoj izjavi u kojoj on osuđuje uvrede koje je uputio njegov bivši mentor, huškački vođa Radikalne stranke Vojislav Šešelj, poslanici iz opozicione Demokratske stranke, Aleksandri Jerkov.

Uputstvo je glasilo: „Na ovu vest pišemo komentare u smislu:: On (Vučić) se nije izvinio, jer nema za šta da joj se izvini. Osudio je uvrede, kao što bi i za svakoga, za razliku od opozicije koja podržava lidere opozicije koji žene nazivaju pogrdnim imenima.“

„Pišite svojim rečima“, stajalo je istaknuto. „NE KOPIRAJTE SMERNICE !!!“

Uputstva za branjenje Aleksandra Vučića. Skrinšot: Robin Xud

Botovanje za vreme radnog vremena, o trošku poreskih obveznika

Među onima koji primaju takve smernice je i Miloš Jovanović, zaposlen u javnom sektoru, prethodno u Kancelariji za mlade na Čukarici, opštini u Beogradu, a sada zamenik direktora Gerontološkog centra Beograd, ustanovi za smeštaj starijih lica.

Jovanoviću je plaćen iz državne blagajne. Ali prema BIRN-ovom monitoringu, prošle godine je proveo veći deo svog radnog dana ulogovan na Castle. On je odbio da komentariše kada ga je BIRN kontaktirao.

Korisnici Castle-a su i Mirko Osadkovski, zaposlen u lokalnoj vlasti u Žablju, na severu Srbije, kao član Komisije za statutarna pitanja i normativne akte i lokalni odbornik, i Damir Škrbić, šef službe komunalnih poslova u opštini Apatin blizu zapadne granice s Hrvatskom.

Osadkovski nije odgovorio na pitanja poslata mejlom. Škrbić je u telefonoskom razgovoru odbio da komentariše.

Ali oni nisu jedini.

Baza podataka Castle-a sadrži imena najmanje dvojice ljudi iz Napredne stranke izabranih u lokalnu skupštinu grada Vršca, blizu rumunske granice severoistočno od Beograda, i Šapca – Milane Kopil i Nenada Plavića.

Kopil je odgovorila da neće da daje komentar za BIRN. „Kao neko ko podržava politiku Aleksandra Vučića apsolutno nemam za BIRN nista pozitivno da kažem“, rekla je Kopil. Plavić je rekao da će moći da razgovara tek nakon izbora 21. juna.

Zatim, tu su zaposleni u javnim preduzećima, kao što su Elektroprivreda Srbije u vlasništvu države, i drugi koji rade u školama.

U avgustu prošle godine niški portal Južne vesti objavio je ‘svedočenje’ neimenovanog člana Napredne stranke i bivšeg člana ‘Internet tima’ koji je rekao da su botove organizovali partijski funkcioneri sa namerom da stvore lažnu sliku. Takođe je rekao da je većina botova zaposlena u javnim preduzećima i da oni rizikuju da dobiju otkaz ako odbiju naređenja.

Skupa operacija

Vebsajt http://castle.rs/ je prvi put registrovan u oktobru 2017. godine. Vlasništvo nije vidljivo od kada je aktivirana klauzula o privatnosti za ovaj domen. Ali ima dovoljno dokaza da ga kontroliše Napredna stranka, posebno IP adresa.

Prema alatu za pretragu IPWHOIS Lookup na ultratools.com, IP adresa pronađena u kodu mobilne aplikacije koja je postojala u Castle-u, 77.46.148.99, registrovana je u martu 2016. godine na istoj adresi kao i sedište stranke u Beogradu u ulici Palmira Toljatija. To je jedna od osam IP adresa koje je stranka zakupila, i to od 77.46.148.96 do 77.46.148.103.

SNS vlasnik IP adresa koje su povezane sa bazom Castle. Foto: BIRN/WHOIS skrinšot

Krajnji vlasnik je Telekom Srbija, državno preduzeće za telekomunikacije.

BIRN je pitao Telekom koliko Napredna stranka plaća za korišćenje svojih statičkih IP adresa i kada je sklopljen ugovor o zakupu. Kompanija je odgovorila:

„Telekom Srbija ima komercijalni ugovor sa SNS-om, kao što imamo komercijalne ugovore i sa hiljadama ostalih pravnih lica. Ponavljamo, detalje ugovora sa našim korisnicima ne smemo da iznosimo u javnost.“

Međutim, Andrej Petrovski, stručnjak za sajber forenziku i tehnički direktor SHARE Fondacije u Beogradu, koja radi na unapređenju digitalnih prava, kaže da ovakva operacija „nije zanemarljiv izdatak”.“

„Osim toga što će da zakupe određeni server ili će ga kupiti i fizički držati i održavati kod sebe – što je skuplja varijanta – takođe im treba da kupe domen, sertifikat za zaštitu komunikacije, fiksne IP adrese,“, rekao je Petrovski za BIRN.

„Potrebni su administratori koji će da administriraju bazu i naravno trošak su ti ljudi koji rade, kojima se upravlja preko te aplikacije.“

Jedna za drugom vlade u Srbiji koristile su svoju moć da popune organe javnog sektora partijskim lojalistima, a Naprednjaci nisu ništa drugačiji.

Petrovski kaže da sumnja da bilo koja druga politička stranka ima resurse za pokretanje slične operacije u ovakvim razmerama.

„U ovom trenutku mislim da ni jedna druga stranka nema dovoljno para da investira u ovako nešto i nije dovoljno velika da bi imala efikasan sistem“, kaže on. „SNS se sama ponosi time što ima najviše aktivista i što je najveća stranka u Srbiji. Samim tim logično je da su oni jedini koji imaju resurse i potrebu za ovakvim alatom.

Skriveni troškovi

Zakoni o finansiranju političkih partija u Srbiji od stranaka zahtevaju da prijave svoje troškove Agenciji za borbu protiv korupcije koja ima zadatak da spreči zloupotrebe finansiranja.

Ali u finansijskim izveštajima Napredne stranke od 2013. godine nema izričitog pomena o novcu koji je utrošen na kreiranje i održavanje sistema Castle.

„Samo po sebi nije suprotno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti da stranka kupi ovakav softver ili plaća aktiviste da rade u njemu ali to mora da bude evidentirano u finansijskim izveštajima“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

„Ako nije evidentirano finansijski onda je to problem.“

„Ako je to platio neko drugi, a ne sama stranka, onda je to moralo da bude prijavljeno kao poklon, kao prilog dat političkoj stranci od strane tog lica koje je izvršilo plaćanje“, rekao je Nenadić za BIRN.

BIRN je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li je Napredna stranka ikada prijavila takve troškove. U svom odgovoru, Agencija je navela sve obaveze koje politički subjekat ima u pogledu prijavljivanja troškova i priloga, ali nije komentarisala konkretan slučaj.

Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju – NKD, koja promoviše građansko učešće u lokalnoj politici, rekao je da postoji jednostavno objašnjenje kako se neki od onih koji rade na Castle-u plaćaju: iz državnih blagajni preko poslova u javnom sektoru.

„Neohodno je da se proveri tok novca“, kaže je Jovanović čija koalicija prati zloupotrebu javnog novca u Srbiji. „To je zadatak za tužilaštvo jer ovde govorimo o koruptivnom delu na štetu budžeta.

Kritičari kao mete

Kao i bilo koja druga politička stranka, Napredna stranka ne poriče da se promoviše na društvenim mrežama, ali kaže da je njen „internet tim“ sačinjen od stranačkih aktivista koji se ne razlikuju od onih koji traže podršku na ulicama.

Ali BIRN-ova analiza baze podataka Castle-a pokazuje da se botovi ne zaustavljaju na promosivanju stranke već da često za cilj imaju javne ličnosti, uključujući novinare i NVO aktiviste.

Zoran Gavrilović, istraživač Biroa za društvena istraživanja BIRODI, doživeo je to na sopstvenoj koži nakon što se pojavio na televiziji gde je govorio o svojim nalazima u vezi sa dominacijom vladajuće stranke u medijskom prostoru u Srbiji.

Suočavajući se sa nizom uvreda i pretnji preko Tvitera, Gavrilović je odgovorio tvitom: „Bot je osoba koja slobodnom voljom ili pod ucenom zloupotrebljava pravo na slobodu govora u online i offline prostoru. Botovanje je koruptivna forma ponašanja koja je usmerena protiv javnosti, vladavine, slobode govora i prava građana.. “

U razgovoru sa BIRN-om, Gavrilović je rekao da zakonodavci treba da deluju kako bi zauzdali takvo ponašanje.

„Ja to vidim kao organizovanje paravojnih formacija devedesetih. Nema političke debate već si ti neprijatelj koga treba odmah pljunuti, šutirati.To je parapolitičko organizovanje.“

Castle, međutim, nije prvi pokušaj Napredne stranke da putem društvenih mreža manipuliše javnim mnenjem u Srbiji. Godine 2014, Robin Xud i njegovi kolege programeri otkrili su aplikaciju pod nazivom ‘Valter’, nazvanu po popularnom jugoslovenskom filmu iz 1972. godine o borcima partizanskog otpora, Valter brani Sarajevo.

Za razliku od Castle-a koji funkcioniše preko interneta, Valter je bio instaliran na kućnim računarima aktivista i članova Internet tima Napredne stranke.

alter softver, 2014. Skrinšot: Robin Xud

Softver Valtera je kasnije zamenjen aplikacijom Fortress (Tvrđava), ali kada je portal Teleprompter izvestio o njegovom postojanju u aprilu 2015. hakeri su uspeli da uklone tekst i na kraju celokupan sajt, koji više ne postoji.

Dok Napredna stranka nije odgovorila na zahtev za komentar na ovu priču, Vučić je uzvratio kada je Tviter obrisao gotovo 9.000 naloga koje je optužio za „koordinisane aktivnosti“ u cilju promocije Vučića i njegove stranke.

„Ja nemam pojma o čemu se tačno radi, niti me to zanima“, rekao je na konferenciji za novinare 2. aprila. „Ja nisam nikad čuo da je neko nešto pozitivno za mene rekao na tom Tviteru. “

Takvi demantiji zvuče šuplje za ljude poput Robina. „Ljudi moraju da znaju da ovako nešto postoji“, rekao je on.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend