16. okt 2019.

Čečen: Hapšenje čoveka iz Krušika tuga za novinarstvo

Hapšenje čoveka iz Krušika koji je dostavio dokumentaciju i razotkrio aferu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića jedan je od najtužnijih momenata u istoriji istraživačkog novinarstva u Srbiji, izjavio je FoNetu urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen.

Foto: Medija centar Beograd

U serijalu razgovora Presstup, Čečen je ocenio da je to drastičan pokazatelj nedemokratske prirode vlasti i slučaj koji bi trebalo da zabrine.

„Ako vlast počne da hapsi naše izvore, to znači da je zloupotreba direktno okrenuta prema građanima i njihovom pravu da ukazuju na nepravilnosti“, smatra urednik CINS.

Taj slučaj on vidi kao zapušavanje usta hrabrim građanima koji znaju da mnogo rizikuju kada požele da objasne šta se dešava u njhovoj fabrici, ustanovi ili gradu.

„Očigledno je prekršen Zakon o zaštiti uzbunjivača i sve upućuje na zloupotrebu institucija. Mi treba da ohrabrujemo građane da ukazuju na korupciju, a ne da ih hapsimo zbog toga“, objašnjava Čečen.

Govoreći o položaju istraživačkih novinara u Srbiji, Čečen ističe da upravo oni dokazuju važne stvari, poput ozbiljne korupcije i krivičnih dela, što jako smeta vlastima.

„Oni nemaju pozitivan odnos ni prema zakonima, ni prema demokratskim normama, pa je bilo za očekivati da se postave prema istraživačkim novinarima kao prema političkom neprijatelju. Tako se i ponašaju“, smatra Čečen.

Položaj istraživačkih novinara nije udoban, oni su praćeni, suočavaju se blaćenjem u provladinim novinama, postoje pritisci i pretnje, ali Čečen, ipak, kao poseban problem izdvaja to što im je onemogućen pristup dokumentaciji i relevantnim sagovornicima.

„Najveća frustracija je, ipak, to što ono što se otktije ne stiže do najvećeg broja građana Srbije. Mislim da samo oni jako radoznali koji koriste društvene mreže uspevaju da saznaju deo onih fantastičnih stvari koje mi otkrivamo“, uveren je Čečen.

Kaže i da strah ne oseća za sebe, jer je „prošao ratišta 90-ih, Arkana koji sa 10 tipova upada u redakciju i postrojava“, ali se, ipak, plaši za svoje novinare i izvore.

„Iako ih mi efikasno štitimo, pitanje je da li možemo da ih zaštititimo, ako BIA naumi da razotkrije naš izvor“, obrazlaže Čečen.

Dodaje i da se plaši za ovo društvo, koje je „odavno gluvo i slepo“, ali kada utrne i i prestane da reaguje, to je onda „veliko i divno igralište za autoritarce i diktatore“.

Medije u Srbiji opisuje kao disfunkcionalne, jer nisu u stanju da informišu građane o važnim stvarima na osnovu kojih bi oni bi trebalo da donose odluke.

„Mediji se namerno drže u tom stanju i izvršna vlast neprestano još strašnije pogoršava tu sliku, podstiče najnegativnije prakse, gušeći najpozitivnije“, konstatuje Čečen.

Osvrćući se na fenomen lažnih vesti i „nesmetano lupetanje i izmišljanje po medijima“, on je ocenio da se to može lako regulisati sudskom praksom, samoregulatornim telima i oslobađanjem tržišta reklama, koje je uvek u rukama vladajuće koalicije.

„U tom slučaju, vrlo brzo ćemo videti da će se mediji takmičiti u tačnim informacijama, i gubiće strahovitu količinu novca za netačne informacije, naročito za one zlonamerne“, rekao je Čečen.

Odgovornost medija vidi u njihovoj poslušnosti, zato što ne pružaju otpor, dok su, prema njegovom mišljenju, uzrok takvog stanja nedovoljni resursi. Čečen poručuje da je za unapređenje položaja medija neophodno da ustane celo društvo.

„Dok ne ustane čitavo društvo ili bar njegovi ogromni segmenti ne shvate da su im mediji potrebni da dosegnu bilo kakvu vrstu normalnog života, dotle će bilo koja vlada moći da radi šta god hoće“, napominje Čečen.

Dodaje i da su mediji samo jedna od stvari koje su „zarobljene od stane Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke“.

„Mi smo samo jedan od mnogih drštvenih alata i institucija koje su ućutkane, zgrabljene i pretvorene u neku vrstu servisa za lične interese“, ukazuje Čečen.

Prema njegovom stavu, potrebna je fundamentalna demokratizaciha društva, što je veliki i težak posao.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend