16. okt 2019.

Čečen: Zloupotrebljen aparat sile protiv čoveka koji je ukazao na korupciju (VIDEO)

"Svi uzbunjivači su gadno stradali, na toj temi se nije proslavila ni prethodna vlast. Ovakvim hapšenjem Aleksandra Obradovića su pređene granice. Zloupotrebljen je aparat sile protiv čoveka koji ukazuje na korupciju, to je granica koja nije smela da bude pređena. Diskreditovana je vlast, ali i tužilaštvo i sudstvo", kaže direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen.

Aleksandar Obradović je 18. septembra 2019. godine uhapšen na svom radnom mestu u fabrici namenske industrije u Valjevu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GiM, koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika.

Javnost tri nedelje nije bila obaveštena da je Obradović uhapšen, sve dok nedeljnik NiN 10. oktobra 2019. godine nije objavio prvu nezvaničnu informaciju nakon koje je BiRN objavio detalje o slučaju.

„Ja mislim da je jednostavnije i jasnije da idemo unazad. Ministar policije je uhapsio uzbunjivača koji je ukazao na potencijalne koruptivne radnje njegovog oca. To je jedna od dve stvari. Druga je da naše tužilaštvo dobije nekakav materijal i između potencijalnih koruptivnih radnji oca ministra policije u kojima oružje završava u rukama islamista i terorista i situacije u kojoj je neko uzimao dokumenta da to dokaže, odabere da je predmet uzbunjivač, a ne otvori istragu o ovom drugom, mnogo ozbiljnijem krivičnom delu. To su strašne stvari i ne postoji nijedan ishod osim da Stefanović podnese ostavku ili da bude smenjen“, smatra Čečen.

„Kako neko ko je okrenuo glavu na stranu da ne istražuje pitanje povlašćene cene u Krušiku može da ode kući da spava i kaže ja sam tužilac. Šta je uloga tužilaštva osim da istražuje kriminal“.

On dodaje da je siguran da je tužilašvto pod pritiskom, jer, kaže za čitav niz krivičnih dela nismo videli nikakvu aktivnost tužilaštva.

„Oni su odlučili da uhapse građanina koji je ukazao na zloupotrebu moći. Očigčledno je da tužilaštvo ne funkcioniše. Zašto, teško je reći, ali je očigledno da ne rade. Ogrešili su se o ljudskost, a kamoli o zakone. Ne moram da budem pravnik da bih imao ovakvo mišljenje“.

Na pitanje kome je Obradović mogao da se obrati, Čečen kaže da po zakonu o uzbunjivačima ne mora da se obrati firmi, da može da se obrati novinarima, a da je problem jer nije zatražio status uzbunjivača.

„On nikome nije prodao te informacije što je jako bitno, nego je pitanje da li hoćete da istražite da li je počinio kriv delo. Zašto nije otvorena istraga da je GIM kupovao po povlašćenoj ceni bombe i granate od Krušika, a i rakete koje nisu igraćčke, radi se o četiri ugovora od preko 40 miliona dolara, gde je Agencija za borbu protiv korupcije, kako može da ćuti. Ta firma GIM, kaže ministar moj otac ne radi u toj firmi. Ne, ne radi, ali smo dokazali da je posrednik, a s vlasnikom je imao zajedničku firmu. Hajde da istražimo to“, navodi Čečen.

Žiri novinarske nagrade „Dušan Bogavac“, koja se dodeljuje za etiku i hrabrost, odlučio je da ovogodišnji dobitnici tog priznanja budu redakcija Televizije N1 i novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić.

„Novinari kao Vuk Cvijić istaknutim pričama, koje su hrabre vrlo brzo dođu pod udar prorežimskih medija i drugih mehanizama, obijen mu je auto. Mediji kao N1 se ne bave tom vrstom priča i ispod radara prolaze pretnje i pritisci, neverovatan poslovni pritisak, N1 je veoma zaslužan što ono što mi istraživački novinari otrkivamo dolazi do građana Srbije. N1 je pokazao hrabrost i profesionalnost u standardima kojih se drži i napreduje. Zaslužili su nagradu“.

Čečen kaže da se jedan broj medija drži u dostojanstvenom načinu na koji obavlja svoj posao.

„Više ne možete da kažete ništa što liči na kritiku a da vas ne raščereče Informer, Srpski telegraf, Alo, koji nisu mediji već bilteni stranke. Nije dobro da odgovaramo na način koji koriste oni. Ako hoćemo da budemo kao novinari bolji od toga, ne treba to da radimo, bilo bi dobro da se niko ne upušta u tu argumntaciju jer to i nije argumentacija“.

Bugarska istraživačka novinarka Dilijana Gajtandžijeva, čiji je sajt Arms voč objavio priču o umešanosti oca ministra unutrašnjih poslova Srbije u prodaju naoružanja, kaže da je bila šokirana kada je čula da je uzbunjivač uhapšen, jer je Obradović, kako smatra, nacionalni heroj.

„On je obelodanio korupciju na najvišem nivou u Srbiji. Dokumenta koja je dostavio Arms voču otkrila su međunarodnu isporuku za naoružavanje terorista. Ono što je još više šokantno je to da je umesto trenutne istrage u vezi sa trgovinom oružjem teroristima u Jemenu i korupcijom u državnoj fabrici naoružanja Krušik, istraga bila usmerena na hapšenje uzbunjivača. Njega bi zakon trebalo da štiti. On je svedok kriminala koji su počinili visokopozicionirani zvaničnici. Kome je on mogao drugom da se obrati? On je informisao javnost, medije. Nije mogao da informiše direktora Krušika, kada je sam direktor Krušika umešan. Prema dokumentima koje mi je Aleksandar dostavio bilo je jasno da je Krušik oštećen za stotine hiljada dolara – namerno, kako bi privatna kompanija GIM ostvarila profit, a koju je, prema istim dokumentima, predstavljao otac ministra policije Nebojše Stefanovića. Dakle, nije mogao da informiše direktora Krušika o ovom kriminalu, nije mogao da informiše policiju, jer je u čitav slučaj umešan otac ministra policije. Nije mogao da informiše bezbednosne snage jer su i one pod kišobranom Nebojše Stefanovića. Nije mogao da informiše ni tužioca, jer je tužilac naložio njegovo hapšenje. Čitav sistem je korumpiran. I Aleksandar je svedok toga da je sistem korumpiran“, kaže ona.

Dilijana Gajtandžijeva smatra i da je ministar policije zloupotrebio svoju moć.

„Čula sam intervju, odnosno novinarsko pitanje u kojem ga novinar pita o ulozi njegovog oca u kom je on hladnokrvno negirao sve pred javnošću. Rekao je da njegov otac nema nikakve veze sa kompanijom GIM. Dakle, ministar policije je lagao i dokumenti koje je Aleksandar dostavio dokazuju da je otac ministra policije učestvovao u međunarodnoj trgovini oružjem. To oružje je na kraju završilo u Jemenu. Čula sam i komentare da Srbija nije isporučivala oružje Jemenu. Jemen je pod embargom. Da li iko očekuje da će trgovci oružjem pokazati dokument u kome se navodi da je kupac oružjem teroristička organizacija u ratnoj zoni. Dakle dokumentacija je jedna stvar, ali dokumentacija nije dovoljna da bi dokazala da Srbija poštuje međunarodno pravo. Po zvaničnim dokumentima Saudijska Arabija je kupac. Srbija je, čim se pojavila informacija da je to oružje završilo u Jemenu, morala da prekine dalju isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nisu to uradili. Ja sam lično informisala vlasti u Srbiji. Napisala sam pismo Tužilaštvu za organizovani kriminal i informisala o svojim saznanjima, ali isporuka nije obustavljena i smatram da je razloz to što je u sve umešan otac ministra policije“.

Ona kaže i da pričamo o dve vrste kriminalnih dela.

„Sa jedne strane je naoružanje terorista u Jemenu i kršenje međunarodnog prava, jer oružje nije završilo u Saudijskoj Arabiji kako se navodi u dokumentaciji. Drugo pričamo o korupciji u koju je umešana državna kompanija Krušik, jer je prodala oružje privatnoj kompaninji GIM, koju predstavlja otac ministra policije i to po ceni koja je niža od prave cene, koju, na primer, plaća Jugoimport SDPR. U ovom slučaju profit koji bi Krušik ostvario od prodaje je otišao u privatnu kompaniju GIM. Rukovodstvo Krušika je favorizovalo kompaniju koju zastupa Branko Stefanović. U dokumentima se takođe vidi da je inicijalna ponuda koju je Krušik dostavio GIM-u bila viša, ali je u konačnom dogovoru cena bila znatno niža. To je oštetilo Krušik za stotine hiljada dolara i zato optužbe protiv Obradovića moraju biti odbačene. On je još u pritovru, ali kućnom, dok su pravi počinioci kriminalnog dela slobodni“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend