Disciplinske prijave protiv sudija u slučaju Ćuruvija, kreće borba i pred Ustavnim sudom

Slavko Ćuruvija fondacija i ćerka ubijenog novinara, Jelena Ćuruvija Đurica, podneli su u petak disciplinske prijave Visokom savetu sudstva protiv Dušanke Đorđević, Dragana Ćesarovića i Marka Jocića, sudija veća Apelacionog suda koje je aprila 2023. pravosnažno oslobodilo okrivljene.

Podnosioci prijave smatraju da su sudije nesavesno obavljale svoju funkciju, odugovlačile postupak i neopravdano kasnile sa presudom, te da su povredile načelo nepristrasnosti, a u slučaju Dušanke Đorđević traže i da se ispita da li je ova sudija bila dužna da se izuzme iz odlučivanja.

Veće se inače sastojalo od pet članova, ali protiv sudije Vesne Petrović (predsednice veća) i Nade Hadži Perić nisu podnete disciplinske prijave jer su ubrzo nakon donošenja presude otišle u penziju.

U prijavama se pre svega ističe da su sudije nesavesno, neprofesionalno i nelogično postupale u predmetu Ćuruvija i time što se skoro 10 meseci čekalo na objavljivanje presude. Ona je doneta u aprilu 2023. godine, a objavljena i dostavljena prvostepenom sudu tek u februaru 2024. Pre toga nije bilo moguće da presuda bude dostavljena strankama u postupku, niti da se javnost upozna sa konačnim ishodom suđenja. 

U međuvremenu, dok je presuda sedela u fioci Apelacionog suda, pojavile su se spekulacije u javnosti da je već napisana, ali da se čeka povoljan politički trenutak da se objavi. Ovo odugovlačenje, kako se navodi, predstavlja jedan od osnova za disciplinsku prijavu.

„U ustaljenoj praksi Visokog saveta sudstva, kašnjenje u izradi presude preko 100 dana od dana zaključenja glavnog pretresa u krivičnim predmetima, tretira se kao težak disciplinski prekršaj”, piše u prijavama. Ovde je kašnjenje trajalo 289 dana.

Netačno navođene činjenice iz zapisnika

Fondacija i ćerka ubijenog novinara podsećaju i na velike nepravilnosti u radu ovog sudskog veća koje je okrivljene oslobodilo, što je nedavno utvrdio Vrhovni sud. Sudije su, podsetimo, pišući oslobađajuću presudu, netačno navodile činjenice iz zapisnika – recimo, da pojedini svedoci navodno nisu ostali pri ranijim iskazima. 

Netačno je predstavljeno i da neki svedoci nemaju lična saznanja, iako su imali, a odbačeni su i ključni materijalni dokazi (podaci sa baznih stanica) uz nejasna i protivrečna objašnjenja, kako konstatuje Vrhovni sud. 

Štaviše, kada je reč o baznim stanicama koje su ključni dokaz tužilaštva, sudije nisu ni analizirale ni interpretirale sadržaj tog dokaza, „a ocenile su da isti nije verodostojan ni pouzdan”, kako stoji u prijavama.

Ovo kršenje procesnih pravila im je omogućilo da pravosnažno oslobode optužene i time zauvek zatvore mogućnost da se namiri pravda u slučaju ubistva ovog novinara.

Presuda Vrhovnog suda, kako se zaključuje u disciplinskim prijavama Fondacije, dodatno ukazuje na to da je došlo do povrede načela nepristrasnosti.

„Toliko ponavljanih i grubih grešaka, u predmetu te težine, teško se objašnjava omaškom, pa se kao jedino racionalno objašnjenje sugeriše povreda nepristrasnosti ili namerno postupanje u korist okrivljenih”, piše u disciplinskim prijavama.

Nije jasno ni zašto presudu na kraju nije potpisala predsednica veća Vesna Petrović, koja je na dan kada je presuda doneta i dalje bila na sudijskoj funkciji, nego je umesto nje to učinio sudija Marko Jocić.

Sporna postupanja sudija

Osim ovoga, u slučaju Dušanke Đorđević se u disciplinskoj prijavi ukazuje i na činjenicu da je reč o sudiji koja „svojim postupanjem van sudijske funkcije napada upravo one vrednosti za koje se Ćuruvija zalagao”.

Ona je, naime, zajedno sa svojim suprugom, advokatom Aleksandrom Đorđevićem, triput tužila istraživački portal KRIK zbog baze „Prosudi ko sudi”, u kojoj su objavljene inače javno dostupne informacije o njenoj imovini i postupcima u kojima je sudila. Tužbama traži ne samo materijalnu odštetu, već i deset meseci zatvora za novinare KRIK-a i zabranu obavljanja novinarskog posla na dve godine, čime ozbiljno atakuje na slobodu medija u Srbiji.

Podseća se i na to da je Đorđević bila članica veća koje je 2021. godine ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Opštine Grocka za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, „presudivši time još jednom na štetu novinara”.

I ne samo to. Fondacija traži od Visokog saveta sudstva da ispita da li je Đorđević morala da, zbog potencijalne pristrasnosti, traži svoje izuzeće u ovom predmetu gde se sudilo radnicima Resora državne bezbednosti. Naime, u javnosti su se pojavili navodi da je ova sudija privatno povezana sa nekadašnjim strukturama RDB-a, pa bi bilo „uobičajeno da postupajući sudija u ovoj situaciji traži svoje izuzeće, kako se u javnosti ne bi stekao utisak o pristrasnom postupanju”.

Sumnje na teške disciplinske prekršaje se iznose, osim u slučaju Đorđević i Jocić, i u slučaju sudije Dragana Ćesarovića, čije se razrešenje takođe traži od Visokog saveta sudstva.

Ističe se da je bio član veća koje je oslobodilo Milorada Ulemeka Legiju i pripadnike njegove Jedinice za specijalne operacije za oružanu pobunu, kao i Branka Lazarevića, nekadašnjeg šefa kabineta Ivice Dačića, optuženog da je kriminalcima dostavljao podatke iz istrage. Bio je i u veću koje je oborilo presudu u postupku protiv Mirjane Marković, supruge nekadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, i suđenje vratilo na početak.

U prijavama se skreće pažnja i na neprimerene postupke ovog sudije mimo sudijske funkcije – policija je, kako je utvrdio KRIK u bazi „Prosudi ko sudi”, najmanje šest puta podnosila prijave protiv njega zbog saobraćajnih prekršaja. Ćesarović se nije pojavljivao na suđenjima, pa je Prekršajni sud tri puta tražio njegovo privođenje. Dve prijave su odbačene, dvaput je oslobođen, jedna prijava je zastarela jer se nije pojavljivao na sudu. U jednom postupku je prekršajno kažnjen.

Svim ovim, kao i „teškim disciplinskim prekršajima učinjenim u slučaju Ćuruvija”, sudije Apelacionog suda su „ozbiljno narušile ugled i poverenje u sudstvo”, smatraju Fondacija i Jelena Ćuruvija Đurica.

Od Visokog saveta sudstva očekuju da to poverenje vrati.