Ilustracija: Mane Radmanović
Digitalno doba je unapredilo, ubrzalo i obogatilo novinarski posao, ali je donelo nove probleme i rizike, veće i od onih u analognom dobu. Omogućeno je širenje dezinformacija i propagande usmerene na kompromitovanje profesionalnog novinarstva, narušena je bezbednost novinara i njihovih izvora i sve je veća opasnost od curenja informacija i otkrivanja njihovih izvora.
Na neke od ovih problema su u poslednjem izveštaju o bezbednosti novinara ukazali i Evropska i Međunarodna federacija novinara (EFJ-IFJ). U njemu se kaže da su „sloboda medija i digitalna bezbednost novinara i dalje ugrožene kontinuiranom upotrebom špijunske tehnologije za praćenje novinara i medijskih aktera, a odgovornost za prijavljene zloupotrebe i dalje se izbegava“.
Evropski parlament je prošle nedelje izglasao novi propis o slobodi medija i zaštiti novinara, u kome se kaže da će vlastima, između ostalog, biti zabranjeno da novinare hapse, uvode im sankcije, pretresaju redakcije ili da na njihovim elektronskim uređajima instaliraju softver za nadzor.
Pitanje je da li će i kada Srbija primeniti ove propise, posebno u svetlu istraživanja koje je BIRN nedavno objavio. Na primeru praćenja načelnika Policijske uprave Novi Sad Slobodana Malešića, BIRN otkriva da se dokazi i informacije u tužilaštvu prikupljaju uz korišćenje malvera koji rade na način u svetu već poznatih Predatora i Pegazusa. Njih u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno-informativne agencije.
Službe su imale nalog za praćenje komunikacije Malešića, ali tužilaštvo i sud nisu ulazili u to na koji način će službe da to rade. Ispostavilo se da je BIA Malešiću instalirala na telefone špijunski softver, za koji stručnjaci smatraju da postoje jasne indicije da je bio upravo Predator. Instaliran je tokom sastanka sa tadašnjim ministrom policije Aleksandrom Vulinom, kada je Malešić ostavio telefone ispred kancelarije, piše BIRN.
Nema više privatnosti
Sada je već očigledno da su sumnje, koje godinama postoje, da službe koriste sofisticirane špijunske softvere koji fotografisanjem ekrana iz njih izvlače poruke, četove, kontakte, podatke o pretraživanju interneta ili korišćenju aplikacija.
Nijedan slučaj praćenja ili prisluškivanja novinara nije doveo do sudske presude niti ima dokaza o valjanim istragama. To nije urađeno ni zbog praćenja pukovnika policije Dragana Kecmana ili inspektora Slobodana Milenkovića, koji je otkrio aferu Jovanjica
Poznata je i zainteresovanost bezbednosnih službi za novinare i pripadnike nevladinog sektora. Posle ovakvih saznanja o špijuniranju visoko pozicioniranog službenika MUP-a, opravdana je sumnja da bi i oni mogli biti meta.
Mnoštvo je indicija da su u Srbiji novinari špijunirani. Među poslednjim je hakerski napad koji je doživela je novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Ivana Milosavljević, koja je u fokusu javnosti bila posle otkrića kol-centra Srpske napredne stranke tokom predizborne kampanje, kada je pokazala kako se kupuju glasovi na izborima. Nešto više od mesec dana posle toga pokušan je upad na njen nalog na Instagramu.
„Posumnjala sam da neko pokušava da mi uđe na Instagram nalog, jer mi je u toku jednog dana stiglo najmanje sedam SMS poruka sa kodovima, koji se inače koriste kao dvostruka autentifikacija ili onda kada zaboravite lozinku. Kako koristim druge načine da zaštitim profil, tako da mi autentifikacija ne stiže preko SMS-a, to mi je bio alarm“, kaže Ivana.
CINS se konsultovao sa stručnjacima za sajber bezbednost, koji su procenili da se radi o pokušaju neovlašćenog pristupa njenom nalogu.
„Mi smo slučaj prijavili Nezavisnom udruženju novinara Srbije, a oni su podneli prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Mene, međutim, niko iz tužilaštva nije kontaktirao povodom ovog slučaja“, kaže Ivana Milosavljević.
Skandal sa eksplicitnim snimkom bivšeg poslanika Đorđa Miketića, koji je, po svemu sudeći, zloupotrebila BIA, takođe je upozorenje za građane Srbije, profesionalne novinare i druge kritičare vlasti.
Novinare i aktiviste civilnog sektora upozorava i izveštaj SHARE fondacije, u kome se navodi da im je kompanija Epl skrenula pažnju da su na uređaje dvoje aktivista pokušani napadi sofisticiranim špijunskim softverima koje sponzoriše država. U izveštaju se ne spominje i ime države.
SHARE fondacija je telefone ustupila međunarodnim organizacijama koje se bave digitalnom forenzikom, koje su potvrdile da su na oba uređaja pokušani hakerski napadi.
Najverovatnije je u pitanju softver za špijunažu Pegazus, koji proizvodi izraelska kompanija i koristi se u mnogim državama, posebno onim autoritarnim.
Problem sa ovakvim hakerskim napadima, naročito kada ih organizuju državne bezbednosne službe, nije samo u tome što mogu ukrasti podatke. Poznat je slučaj novinara Vašington posta Džamala Kašogija, koji je ubijen u Ambasadi Saudijske Arabije u Turskoj pošto mu je instaliran Pegazus na telefon. Tako je saudijska služba znala sve o njegovom kretanju i planovima.
BIRN-ovo istraživanje kojim je obuhvaćeno 15 zemalja centralne i jugoistočne Evrope utvrdilo je 28 slučajeva praćenja novinara protekle decenije. Koliko ima neotkrivenih slučajeva nadzora i koliko je takvih aktivno, ostaje nepoznato. BIRN je utvrdio da je u velikoj većini slučajeva dokazano ili postoji sumnja da iza nadzora stoje države.
LALIĆ NI DANAS NE ZNA ŠTA JE SA TUŽBOM ZBOG VULINOVOG ŠPIJUNIRANJA
Glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić takođe je bio meta nadzora službi. Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin citirao je tekst koji je trebalo da izađe u Nedeljniku. Tekst nije objavljen, kao što je Vulin mislio, za njega su tada znali samo Lalić i Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, koji je Laliću taj mejl poslao.
Veljko Lalić za Cenzolovku kaže da se nikada ništa nije uradilo niti otkrilo odakle Vulinu tekst koji je mogao da vidi samo nadziranjem komunikacije putem elektronske pošte. Slučaj je prijavljen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
„Iako su obećanja iz VTK bila da će sve brzo da se utvrdi, nije se desilo ništa. Eto, bukvalno ste i mene zatekli ovim pitanjem, što najbolje pokazuje koliko imam poverenja da će se išta saznati o presretanju mejlova. Vulin je nakon toga postao direktor BIA, a meni su do danas ostala najtragičnija njihova objašnjenja u kojima kažu kako su pogrešili tekst u kome se ne spominje to što su komentarisali“, navodi Lalić.
Ne rešavaju se slučajevi sa potpisom Službe
Pored novih špijunskih softvera, kao što je Pegasus, države koriste i „tradicionalne“ načine nadzora, kao što su prisluškivanje ili fizičko praćenje, onako kako se to u Srbiji radilo pre nego što je, u organizaciji Službe, ubijen novinar i izdavač Slavko Ćuruvija.
Režimski tabloidi objavili su svojevremeno fotografiju lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i novinarke Njuzmaks Adrije Jelene Obućine iz jednog kafića na Vračaru, za koju postoji sumnja da je potekla od BIA.
Stiglo mi je sedam SMS poruka sa kodovima koji se koriste kao dvostruka autentifikacija ili kada zaboravite lozinku. To mi je bio alarm jer koristim druge načine da zaštitim profil na Instagramu a ne dvostruku identifikaciju (Ivana Milosavljević, CINS)
Istraživački portal KRIK je doživeo nekoliko pokušaja neovlašćenog nadzora, po svemu sudeći od strane bezbednosnih službi.
Glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović govorio je o tome da su praćeni na ulici, u kafićima, da su ih tajno slikali. Ispričao je i kako su ljudi iz BIA, prerušeni u radnike Telekoma, pokušali da KRIK-u instaliraju internet u kancelariji. Novinari CINS-a takođe su praćeni i fotografisani u kafićima od strane nepoznatih ljudi.
Tabloid Informer je objavio tekst u kome je opisao šta KRIK istražuje, kao i naslov teksta, iako u tom trenutku niko sem novinara KRIK-a nije ništa znao.
Novinarkama KRIK-a Dragani Pećo i Milici Vojinović, kao i menadžerki društvenih mreža Anđeli Mitrović obijeni su stanovi. Nikada nisu pronađeni obijači, kao što se i inače nikada pred sudovima ne razrešavaju slučajevi iza kojih stoje potpisi Službe.
Nijedan slučaj praćenja ili prisluškivanja nije dobio sudski epilog niti ima dokaza da su sprovedene valjane istrage, čak ni u slučajevima praćenja koje su otkrili pukovnik policije Dragan Kecman, koji je napisao krivičnu prijavu za ubistvo Ćuruvije, i inspektor Slobodan Milenković, koji je otkrio aferu Jovanjica, a potom i dva puta ustanovio da ga prate pripadnici BIA.
(SUTRA: Signal je pouzdaniji od Vibera i Whatsappa, ali nije dovoljna zaštita: Važno je i kako se ponašamo)
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.