04. maj 2017.

Lekić: Strah u društvu se pretočio u medije

Slobode u medijima ima koliko je ima i u društvu, ni manje ni više, ocenio je danas predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić na konferenciji "Umetnost i demokratija: Značaj slobode izražavanja u umetnosti", koju su organizovali NUNS i Misija OEBS.

Učesnici konferencije Umetnost i demokratija: Značaj slobode izražavanja u umetnosti (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Učesnici konferencije Umetnost i demokratija: Značaj slobode izražavanja u umetnosti (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Lekić smatra da slobodu u Srbiji dozira jedna osoba koja je okupirala javni prostor.

On je napomenuo da je u sredu gledao na televiziji i to nekoliko puta konferenciju za novinare predsednika Vlade Srbije i novoizabranog predsednika Republike Aleksandra Vučića, koja je i uživo prenošena.

Prema Lekićoj oceni, Vučić je na toj konferenciji doslovno izjavio da nikada nije vodio nacionalističku politiku, a niko od oko 20 novinara koji su pratili taj dogaðaj nije se usudio da ga pita o čemu on to govori.

„To je strah. Ambijent straha u društvu koji se pretočio u medije“, ukazao Lekić i konstatovao da cenzure u Srbiji ima, ali da ona nije tako čvrsta, nego je više suptilna.

Kao primer, Lekić je naveo slučaj Feketić, kada je snimak o tome skinut sa Jutjub kanala, kao i „gušenje“ Peščanika posle informacija o plagijatu doktorata Nebojše Stefanovića.

Lekić je napomenuo i da su se novinarska udruženja godinama borila za Medijsku strategiju i medijske zakone, ali da se na kraju ispostavilo da država krši zakone koje je sama donela.

Lekić smatra da slobodu u Srbiji dozira jedna osoba koja je okupirala javni prostor.

Srirak Plipat iz organizacije Freemuse iz Kopenhagena je na konferenciji upozorio da je svuda u svetu sve veći stepen netolerancije.

On se, pri tome, pozvao na podatke te organizacije za 2016. godinu, po kojima su tri umetnika u svetu ubijena zbog svog rada, 84 ih je pritvoreno, dok je protiv 43 pokrenut sudski postupak.

Marko Risović iz grupe fotoreportera Kamerades podsetio je na svoje i iskustvo kolega, kada im je u martu 2016.godine skinut jedan deo izložbe fotografija na kojoj su prikazani umrljani posteri političara.

Risović smatra da cenzura u Srbiji postoji, ali i da je ona postala globalni problem.

Profesorka na Fakultetu političkih nauka Divna Vuksanović ukazuje da su u tradicionalni medijima u Srbiji kultura i umetnost marginalizovani i da se zato savremeni umetnici okreću novim vrstama medija.

Ona je naglasila da iskustvo sa društvenim medijima pokazuje da je njih mnogo teže kontrolisati.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend