06. dec 2019.

Majić i Komlen Nikolić saglasni o pritiscima na pravosuđe, ali ne i o „Krušiku“ (VIDEO)

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca saglasili su se u emisiji "360 stepeni" televizije N1 da je pravosuđe u Srbiji izloženo pritiscima, pre svega kroz poruke koje političari šalju preko medija. Nisu, međutim, izneli iste stavove o aktuelnoj aferi "Krušik" - dok je Majić rekao da je Tužilaštvo trebalo odmah da ispita iznete optužbe, Kolmen Nikolić je poručila da je dokaze trebalo dostaviti Tužilaštvu, a ne da ono reaguje na medijske napise.

Miodrag Majić kazao je da prema njegovom uverenju postoje veoma ozbiljni i jaki pritisci na pravosuđe u Srbiji.

„Upravo je malignost ovakvog doba u tome što se stvari uglavnom ne obavljaju telefonom, nego na teže razumljiv način – poruke se šalju vidljivo, preko medija, novinara i te poruke dolaze momentalno do onih koji donose odluke“, ukazao je Majić podsetivši da karijere onih koji donose odluke zavise upravo od onih koji im šalju poruke kako treba da rade.

Lidija Komlen Nikolić je poručila da bi svaki učesnik u javnom životu – političari, novinari poznate ličnosti – trebalo da vode računa kako izgovaraju reči. Istakla je da su svima „puna usta Tužilaštva“, i da svi očekuju nešto od Tužilaštva.

„Mene apsolutno ne intersuje šta će neko da kaže, ni predsednik, ni opozicija. Iz tog razloga imate u izveštajima Evropske komisije da se kroz izjave vrši pritisak na pravosuđe. Apsolutno mora da se zaboravi taj deo izjašnjavnja i komentarisanja, to treba da bude izvan njihovih glava“, poručila je.

Podsetila je da je kada je jedan visoki funkcioner uhapšen zbog paljenja kuće novinara u Vrčinu, predsednik Republike rekao da je uhapeni priznao krivično delo, iako to nije učinio, i time je u startu narušio pretpostavku nevinosti, i na neki način izvršio pritisak na Tužilaštvo.

Dodala je, međutim, da sa druge strane i Tužilaštvo treba da bude otvorenije, i obaveštava javnost o određenim predmetima, vodeći pritom račina o interesima postpuka.

Majić se nadovezao da razume da Tužilaštvo ne može da otkriva pikantne detalje, pogotovo u početnim fazama postupka, ali da bi bilo dobro da se oglase i kažu „obavestićemo vas o tome za dve nedelje ili za dva meseca“.

„Time bi se tenzije svakako smirile (…) Ali bojim se da postoji problem političkih pritiska i neslobode te institucije – da se ni u medije, ni na javna saopštenja, ni u druge poteze, plašim se, ne ide bez zelenog svetla koje dolazi isključio sa jednog mesta u ovakvim društvima“, kazao je on.

Slučaj „Krušik“ – ko je i kako bio dužan da reaguje

Veliku pažnju javnosti ovih dana privlači slučaj „Krušik“, gde kod dela javnosti postoji utisak o nedostatku informacija iz Tužilaštva. Naime, uzbunjivač Aleksandar Obradović koji je u javnost izneo podatke o, kako tvrdi, spornoj trgovini oružjem iz „Krušika“, u kućnom je pritvoru duže od dva meseca, a da još nema optužnice potiv njega.

S druge strane, iz Tužilaštva ne postoje informacije o tome da li je preduzeta bilo kakva mera protiv ijedne osobe koju je Obradović označio za umešanost u koruptivne poslove, osim jednog saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal da je od Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Bezbednosno informativne agencije (BIA) zatražilo da ispitaju poslovanje „Krušika“ sa privatnim trgovcima oružja.

Da sam tužilac momentalno bih kod takvih stvari – osim ako ne bih shvatio da su potpune budalaštine – krenuo da tu stvar ispitujem, kazao je Miodrag Majić.

„Nemam nikakve dileme da bi Tužilaštvo to moralo da radi, kao i u mnogim prethodnim slučajevima, poput Savamale (…) Tužilaštvo, za razliku od nas u sudu koji smo nekad previše skeptični, nema uvek taj luksuz, mora da veruje unapred“, kazao je.

Komlen Nikolić je, s druge strane, naznačila da Tužilaštvo nije u obavezi da se bavi samo čitanjem novina i proverom činjeničnog stanja, te da svako ko poseduje informacije ima potpunu slobodu ih dostavi u Tužilaštvu.

Time što se sa informacijama prvo izlazi u javnost, pravi se pritisak na Tužilaštvo da reaguje ili ne odreaguje, a istovremeno ste onoga koga optžujete upozorali da imate određene dokaze, i da on počne da ih sklanja, upozorila je gošća emisije „360 stepeni“.

„Ukoliko želite da dovedete nešto da postoji efikansan postupak, sačekaćete, bićete mudri. Ovako dovodite Tužilaštvo da kaska za vama. Kompromitujete dokaze“, kazala je Komlen Nikolić.

Nije dobro kad se sudi u medijima, saglasan je Majić, ali ocenjuje da je do toga došlo zato što ne postoji poverenje u instituciju, a poverenje ne postoji, jer institucija u velikom broju slučajeva ne radi svoj posao.

„Ne bih se složio da treba da se čeka. To ne bih iskreno savetovao nekome ko se bavi istragom. Dovoljno je stvari izašlo u javnost da je Tužilaštvo moralo da prigrabi bar jednu stvar“, poručio je Majić.

Kad tužilac Ilić završi u tabloidima – imate autocenzuru

Majić je podsetio i da je Tužilaštvo momentalno reagovalo kada je tužilac Goran Ilić bio izložen napadima tabloida, i da je Republičko tužilaštvo, bez obzira na to što je to prvo izašlo u medijima, iniciralo proceduru po zakonu.

„Mislim, uveren sam u to, da imamo drugu vrstu problema. Problem političkog uticaja“, dodao je.

Komlen Nikolić je odgovorila da Tužilaštvo ne bi trebalo da se stavlja u poziviju arbitra kada suprostavljene političke strane zloupotrebljavaju objavljene informacije.

Osvrnuvši se na slučaj Gorana Ilića, rekla je da je Tužilaštvo ispravno reagovalo na napade tabloida.

„Ako neko ko je član Državnog veća tužioca završi u tabloidima, imate autocenzuru. Onda neko kaže: ‘Zašto bih sebe dovodio u situaciju da sutra završim u tabloidima’. Treba da budemo svesni da postoji jedna vrsta autocenzure. Nemate efikasan mehanizam zaštite tužilaca od uticija“, upozorila je Komlen Nikolić.

Gosti emisije „360 stepeni“ ukazali su na problem uticaja izvršne vlasti na izbore u pravosuđu, ističući značaj ustavnih amandmana koji se, kako su istakli, odnose isključivo na pravosuđe, a ne na Kosovo ili druga pitanja, kako se to često tumači u javnosti.

Istakli su da mora postojati i lična odgovornost, i Majić je u tom kontekstu podsetio na slučaj rumunske tužiteljke Laure Kovesi koja je pokrenula neverovatan broj postupaka i ekspresno vratila poverenje građana u instituciju, koji su je kasnije branili od sopstvene države.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend