12. maj 2020.

Medijski mrak u doba korone (2): U Nišu i na jednostavna pitanja odgovarali pretnjama

Samo pet dana od uvođenja vanrednog stanja, 20. marta, više niških redakcija protestovalo je uputivši apel premijerki i predsedniku Srbije zbog uskraćivanja osnovnih informacija o koronavirusu u tom gradu. Već je tada bilo jasno da će borba novinara i novinarki u Nišu za informacije važne za zdravlje ljudi biti gotovo kao bitka sa nepoznatim virusom

Gradska kuća Niš, foto: StreetView

Vlasti su vanredno stanje koristile za novi obračun sa nezavisnim lokalnim medijima i za favorizovanje poslušnih. Istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša pokazalo je da je centralizacija informisanja tokom vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja se tiču njihovog zdravlja, te da samo 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije. Cenzolovka predstavlja istraživanje o kvalitetu informisanja tokom epidemije u nekoliko gradova.

Klinički centar Niš je, kako su naveli novinari, od početka epidemije uskraćivao podatke o broju i stanju hospitalizovanih pacijenata kod kojih je potvrđen koronavirus, dok su epidemiolog Branislav Tiodorović  iz Saveta za zdravlje i predstavnici Gradskog štaba za vanredne situacije podatke saopštavali delimično ili selektivno, uskraćujući pojedine informacije.

Niški KC je jedno vreme prestao da objavljuje i elementarne informacije o broju i stanju pacijenata u bolnicama, dok direktor te ustanove Zoran Radovanović nije odgovarao na pitanja medija, svedoče novinari.

Bez odgovora na 54 pitanja Danasa

Kako navodi Zorica Miladinović, dopisnica lista Danas iz Niša, Klinički centar Niš od početka epidemije nije odgovorio na 39 pitanja koja su se odnosila na epidemiju, uslove hospitalizacije i lečenja, probleme u zbrinjavanju, obolevanje zdravstvenih radnika i pojedinačne slučajeve.

Ona kaže i da epidemiolog Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba u Nišu, nije odgovorio na 15 pitanja lista Danas. Kako je navela u autorskom tekstu, na njih je prestao da odgovara nakon objavljenog intervjua s njim, posle kojeg je drugim medijima saopštio da je nezadovoljan naslovom.

Ideja vlasti je od starta bila kontrola informacija, kako bi i ovu krizu iskoristili za kampanju. Pokušali su da zaključkom Vlade o centralizaciji informacija to kontrolišu, a da hapšenjem Ane Lalić pošalju poruku kritičarima (Aleksandar Stankov)

U sličnom „silent modu“ bio je i Institut za javno zdravlje. Miladinović kaže da se od početka epidemije nije nijednom oglasio. U ime stručnjaka je uvek govorio epidemiolog Tiodorović.

Na pitanja novinara nije odgovarao ni gradonačelnik Darko Bulatović i komandant Štaba za vanredne situacije. Štab je, kako kaže naša sagovornica, samo nekoliko puta imao konferencije za novinare i izdao saopštenja. Ni građani nisu mogli da dođu do Štaba jer nisu postojali brojevi telefona za pitanja i informacije.

Bulatović ni na pitanja Cenzolovke poslata mejlom nije odgovorio, a nismo uspeli da dođemo ni do nadležnih u KC Niš.

„Jako teško smo dolazili do podataka. Bilo je potrebno da okrenete dvadesetak brojeva telefona da biste mogli da napišete par rečenica iza kojih možete da stojite. Svi jedva čekamo da se završi epidemija, sa nadom da će se ljudi ohrabriti i progovoriti o realnim stvarima koje su se dešavale, posebno mislim na Klinički centar i zdravstveni sistem“, kaže dopisnica Danasa iz Niša.

Ideja vlasti – kontrola informacija

Slična iskustva imali su i zaposleni u redakciji Južnih vesti. Aleksandar Stankov, urednik informativnog sadržaja, smatra da je ideja vlasti od starta bila kontrola informacija, kako bi i ovu krizu iskoristili za kampanju. Zato su, dodaje on, pokušali da zaključkom Vlade o centralizaciji informacija to kontrolišu, a da hapšenjem Ane Lalić pošalju poruku svima koji planiraju da kritički izveštavaju.

„Taj period su i pojedine zdravstvene institucije koristile da na novinarska pitanja odgovore pretnjom tužilaštvom i policijom zbog uznemiravanja javnosti, čak i kada su pitanja bila najjednostavnija i ticala se broja obolelih i broja preminulih od kovida 19“, kaže Stankov.

Svi jedva čekamo da se završi epidemija, sa nadom da će se ljudi ohrabriti i progovoriti o realnim stvarima koje su se dešavale, posebno mislim na Klinički centar i zdravstveni sistem (Zorica Miladinović)

Pitanja bez odgovora je svakako bilo, posebno u periodu kada su se ona slala mejlom. Dešavalo se i da Južne vesti iz Republičkog kriznog štaba dobiju odgovor – nemamo informacije. Kako kaže Stankov, to je karakterističan odgovor posebno za teme koje se ne tiču Beograda.

Detaljnije informacije su Južne vesti ipak mogle nekako da dobiju od Štaba u Nišu. Počeli su i da insistiraju sa pitanjima, što je bila dobra taktika, jer su neke odgovore i dobili na taj način.

Na brojna važna pitanja još nema zvaničnih odgovora – o broju respiratora u Srbiji, načinu na koji su nabavljeni i po kojoj ceni, o opremi za zdravstvene ustanove na početku pandemije, tačnom broju umrlih od koronavirusa, o novcu potrošenom za opremu, o donacijama i plaćenoj robi iz Kine i ostalih zemalja – a prema mišljenju Aleksandra Stankova, zauvek će ostati tajna.


SUTRA: Medijski mrak u doba korone (3): Informisanje preko Fejsbuk profila gradonačelnika Zaječara

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend