18. maj 2020.

Medijski mrak u vreme korone (6): Prestrašeni Valjevci uzalud postavljali pitanja, Grad i Krizni štab ćutali o zarazi

Mesec dana su Valjevci proveli u strahu, bez ikakvih zvaničnih informacija o epidemiji u njihovom gradu, koji je bio jedno od žarišta koronavirusa. Pojedini mediji od lekara nisu mogli da dobiju ni savete kako da se prestrašeni građani zaštite. Gradska uprava na pitanja nije odgovarala, dok su zdravstvene ustanove pravile selekciju medija

Foto: Google streetview

Vlasti su vanredno stanje koristile za novi obračun sa nezavisnim lokalnim medijima i za favorizovanje poslušnih. Istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša pokazalo je da je centralizacija informisanja tokom vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja se tiču njihovog zdravlja, te da samo 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije. Cenzolovka predstavlja istraživanje o kvalitetu informisanja tokom epidemije u nekoliko gradova.

Burno je bilo tokom vanrednog stanja u Valjevu među predstavnicima vlasti, jer je Krizni štab, kojim je rukovodio gradonačelnik Slobodan Gvozdenović, čak pet puta menjao rukovodioce Stručno-operativnog tima (SOT) za praćenje epidemije koronavirusa.

Vlasti nisu bile otvorene ni za medije. Medijima je iz vrha vlasti, kao i iz zdravstvenih ustanova, saopšteno da nemaju ovlašćenja da daju informacije, a na sajtu Grada tek se 16. aprila prvi put pojavilo obaveštenje o broju testiranih, zaraženih, hospitalizovanih i umrlih od kovida 19. Saopštenja se objavljuju do danas u kontinuitetu, a dobijali su ih i mediji.

Građani su bili prestrašeni. Valjevo je u jednom momentu bilo epicentar zaraze, a niko od nadležnih se nije izjašnjavao… Kada se informacije ne iznose u javnost, stiče se utisak da je stanje još gore, dok se kod ljudi podgrevaju sumnja i strah da se nešto još veće krije (Danijela Dovečer, TV Marš)

Novinari i novinarke nisu imali priliku da postave pitanja predstavnicima vlasti, a nisu odgovarali ni na pitanja poslata mejlom.

„Od građana smo dobijali zaista mnogo pitanja i prosleđivali smo ih gradskoj vlasti, ali odgovora nije bilo. U ovoj vanrednoj situaciji građani su bili vanredno zainteresovani za sve teme koje se tiču svakodnevnog života tokom epidemije. Ipak, neki mediji su uspevali da dobiju informacije, čime je polarizacija medija, koja i inače postoji, još više došla do izražaja“, opisuje medijsku situaciju u Valjevu Slavica Vujanac, glavna urednica portala VA medija.

Ona tvrdi da je informacije iz bolnice dobijala, ali nezvanično, jer su svi sagovornici insistirali da im se ne pominju imena.

Problem su bile i dezinformacije, koje su se pojavljivale na pojedinim portalima, a onda brzo nestajale, svedoči Slavica Vujanac, koja smatra da su te dezinformacije plasirane iz vrha vlasti. Primer je netačna vest da je u poseti Valjevskoj eparhiji bila italijanska delegacija i da je to jedan od uzroka pojave koronavirusa u Valjevu, što je eparhija demantovala.

Svakog čuda sedam dana dosta

Kada je dr Zoran Živković došao na čelo SOT-a, uveo je onlajn konferencije. Dobra praksa trajala je samo sedam dana. Posle pritisaka i očiglednog neslaganja sa gradonačelnikom, dr Živković je već 29. aprila podneo ostavku.

Nakon toga više nije bilo komunikacije sa medijima. Na sajtu Grada Valjeva su od 16. aprila i dalje objavljivane informacije o broju testiranih, zaraženih, hospitalizovanih i umrlih.

Od građana smo dobijali zaista mnogo pitanja i prosleđivali smo ih gradskoj vlasti, ali odgovora nije bilo. U ovoj vanrednoj situaciji građani su bili vanredno zainteresovani za sve teme koje se tiču svakodnevnog života tokom epidemije. Ipak, neki mediji su uspevali da dobiju informacije (Slavica Vujanac, VA medija)

Danijela Dovečer, urednica programa na TV Marš, kaže za Cenzolovku da je od uvođenja vanrednog stanja, njena redakcija bila uskraćena za osnovne epidemiološke podatke, a od lekara nisu mogli da dobiju ni savet kako da se građani zaštite, kako se virus širi, koja dezinfekciona sredstva da koriste.

„Građani su bili prestrašeni. Valjevo je u jednom momentu bilo epicentar zaraze, a niko od nadležnih se nije izjašnjavao. Da je komandant Štaba ili predsednik SOT-a izašao samo sa statističkim informacijama, Valjevci bi znali da nije u pitanju spekulacija i sami bi preduzeli mere lične zaštite. Kada se informacije ne iznose u javnost, stiče se utisak da je stanje još gore, dok se kod ljudi podgrevaju sumnja i strah da se nešto još veće krije“, naglašava naša sagovornica.

Ona dodaje da su medijima koji dobijaju najviše novca na konkursu za projektno finansiranje iz gradskog budžeta bile dostupne i detaljne informacije o epidemiološkoj situaciji. Komandant Štaba, gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović, svedoči Danijela Dovečer, davao je intervjue za portal Kolubarski.info i za Radio Valjevo.

Pravovremene informacije ljudima ulivaju poverenje i sigurnost

I redakciji portala Kolubarske.rs rečeno je u lokalnim ustanovama da se obrate republičkom Kriznom štabu, koji je, kako su govorili valjevski zvaničnici, „jedini nadležan za davanje takvih informacija“.

Darija Ranković, urednica portala kolubarske.rs, objašnjava da je Štab za vanredne situacije Valjeva nakon svake sednice slao saopštenja za javnost preko kojih su građani informisani o naredbama, zaključcima i zabranama donošenim u skladu sa republičkim merama, ali o epidemiološkoj situaciji nije bilo reči.

Od lekara nismo mogli da dobijemo ni savet kako da se građani zaštite, kako se virus širi, koja dezinfekciona sredstva da koriste (Danijela Dovečer, TV Marš)

O broju obolelih, koji ukazuje na to da je Valjevo jedno od najvećih žarišta u Srbiji, nije govorio ni republički Krizni štab na redovnim konferencijama za novinare, ukazuje Darija Ranković.

Objašnjavajući koliko su značajne zvanične i pravovremene informacije saopštene od strane stručnih ljudi, Danijela Dovečer kaže da se na taj način stvara poverenje kod građana i povećava sigurnost. Oni postaju svesniji opasnosti i počinju da se ponašaju odgovornije i prema sebi i prema drugima. U suprotnom, zaključuje ona, stvara se inat i nepoverenje, pa ljudi smatraju da im neko ko je prema njima bio zatvoren ili neiskren ne sme zabranjivati ili naređivati šta da rade, bez obzira na to što su donete mere za njihovo dobro.

Na pitanja zbog čega tokom prvih mesec dana od početka vanrednog stanja na lokalu nisu bili dostupni podaci o broju zaraženih i testiranih na kovid 19, kao i druge važne informacije, zašto su onlajn konferencije za novinare nakon samo nekoliko dana ukinute, po čijem nalogu je lokalnoj samoupravi onemogućeno da daje informacije, te da li je postojala selekcija medija u dobijanju podataka, iz kabineta gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića do zaključenja teksta nismo dobili odgovore.


SUTRA: Medijski mrak u vreme korone (7): Novi Sad, jedini grad u Evropi u kome je uhapšena novinarka

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend