15. apr 2021.

Milan Pantić kao paradigma naših poraza

Juče se navršilo četrnaest godina kako je pokušano ubistvo Dejana Anastasijevića i njegove porodice. Dejana više nema, ali to nije razlog da se zaboravi na ovaj napad čiji izvršioci do danas nisu otkriveni.

Dejan je sam svojevremeno napravio najbolji presek stanja kada je reč o istrazi, i objavio u tekstu u Vremenu.

U ovom svedočanstvu dao je određene pravce koje je bilo neophodno obraditi kroz operativni rad, uzeti iskaze svih koje Dejan pominje u vrlo jasnim kontekstima, iz kojih se jasno vide mogući motivi i uzroci napada na njega i porodicu. Tadašnji ministar policije Jočić i ovde je „briljirao“, kao i sa izjavom da Pantić nije trebalo da bude ubijen već samo zastrašen, rekavši da nije lako otkriti nešto za šta nema povoda. A satanizacija i pretnje koje je Dejan doživljavao i povodom svog izveštavanja, i povodom svedočenja u Hagu u slučaju protiv Miloševića, i povoom najava da će svedočiti i u nekim drugim slučajevima, u istrazi uopšte nisu obrađeni i procesuirani. Vojislav Šešelj nikada posle odležane kazne nije ispitan na teške optužbe koje je Dejan iznosio kao rezultata sopstvenog istraživanja. Isto kao i Jovica Stanišić i brojni drugi koji se granaju samo iz ova dva primera.

Pored tri (realizovana) ubistva, ovo je jedan od najdrastičnijih primera nekažnjivost za ugrožavanje bezbednosti novinara. Ovakvi slučajevi mi predstavljaju noćnu moru. Proganjaju me i motivišu da godinama unazad radim na tome i insistiram da se menja kultura, odnos političara i javnosi prema tom pitanju kako se nikada više ne bi ponovili. Žrtve i njihove porodice su već platile suviše visoku cenu odanosti principima profesije.

I u ovom slučaju, samo na osnovu analize onoga što nije u istrazi urađeno, nije teško zaključiti da postoji još prostora da se dođe do bitnih informacija koje će razjasniti ovaj teroristički napad, kako ga je kvalifikovala policija (iako je za istragu bilo zaduženo 5. odeljenje za požare, eksplozije i paljevine).

Zato se svako malo javnost iznenadi kada progovorim o ubistvu Milana Pantića.

Naročito se iznenade kada ponovim šta je sve Komisija za istraživanje ubistava novinara uradila po tom pitanju. Mi smo naš posao, može se reći, završili još pre dve godine (radna grupa MUP-a je radila po instrukcijama nadležnog tužilaštva iz Jagodine ). Shvatili smo da smo došli do limita mogućnosti. Sve smo probali da na sledećoj instanci pokrenemo stvari. Nismo uspeli. Za sada.

Imena osumnjičenih izvršilaca i nalogodavaca u vezi sa jasno predstavljenim motivom, sa teritorije Beograda i Jagodine, dostavljena su nadležnom tužiocu u Jagodini, sa kojim smo zajedno u više navrata tražili preduzimanje daljih radnji od Tužilaštva za organizovani kriminal, koje ima više operativnih mogućnosti za ovako složene slučajeve-istrage. I dalje verujemo da prikupljeni dokazi za moguće ubice, naručioce i rasvetljeni motivi za ubistvo dopisnika Večernjih novosti predstavljaju dobru osnovu za intenziviranje istrage i podizanje optužnice. Naročito kada imamo i veoma važno, ključno svedočenje o koruptivnoj privatizaciji kao jasnom motivu da se na silu zaustavi novinar koji je pisao o korupciji.

Naredne dve godine se ništa nije događalo. Nakon neprofesionalne istrage u Jagodini u danu kada je ubijen Milan Pantić, koju karakteriše da bitni materijalni dokazi nisu sačuvani, da važne istražne radnje nisu obavljene, obrađene i dokumentovane, suočili smo se sa opstrukcijom od strane tamošnje policije i pravosudnih organa: sedam radnih grupa koje nisu rešile ovaj slučaj, stotine poligrafisanih… A u isto vreme nisu obavljene elementarne radnje saslušanja supruge, sina, analiza mobilnog telefona itd….

O svemu tome sam, povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti novinara, pisao kada je na RTS-u emitovan film „Srce zločina“.

Dobitnik Ninove nagrade Saša Ilić, rođeni Jagodinac, ovih dana me je podsetio na specifičnu atmosferu ovog grada u kojem je živeo, radio i u kojem je ubijen Milan Pantić. Mnogo toga objašnjava ovaj tekst.

Za dva meseca se navršava dve decenije od ubistva hrabrog novinara koji je samo radio svoj posao. Vreme je da se napravi ključni iskorak i dovrši istraga na temeljima rada Radne grupe Komisije za istraživanje ubistava novinara, da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme istragu, da se otvori i slučaj kriminalne privatizacije koja je motiv za ubistvo i rasvetli još jedno ubistvo novinara kako bismo savladali nekažnjivost. To je najbolji način za preveniranje mogućeg novog nasilja i ubistava novinara.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend