21. nov 2020.

Misterija Dolovac (3): U kojoj to stvarnosti postoje brojke koje iznosi tužiteljka

Zabrinjavajuća izjava tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je posle višegodišnjeg ćutanja prvi veći intervju iskoristila da napadne deo medija i kaže kako broj fizičkih napada na novinare drastično opada, suprotna je podacima najvećih novinarskih udruženja, pa čak i izveštaju MUP-a. Ova izjava negira podatke koje iznose sami novinari, dokumentujući ih brojnim prijavama napada i pretnji, o čemu Cenzolovka objavljuje seriju tekstova

Napad na novinare tokom inauguracije Vučića za predsednika (foto: E-stock/ Aleksandar Bačlija)

Rade Đurić, pravnik u NUNS-u, kaže za Cenzolovku da izjava Zagorke Dolovac „jasno govori da tužilaštvo strogo formalno tumači samo podatke koje ima u svom posedu i vezuje ih za primljene prijave u vezi sa slučajevima napada u kojima su oštećeni novinari“.

„Čini mi se da je ovo formalno tumačenje i ne može da znači da je broj fizičkih napada i verbalnih pretnji zaista opao. Jednostavno, ovde može da opada jedino broj prijava, a broj prijava može da opadne i zbog nezadovoljstva oštećenih novinara radom nadležnih organa ili zbog izostanka poverenja“, kaže Đurić.

Novinari ne znaju na osnovu kakvog registra ili analize Dolovac tvrdi da je samo 31 slučaj prijavljen i u kojoj je to „stvarnosti“, da se poslužimo njenim terminom, samo jedan počinilac ostao nepoznat.

„Moguće da jeste. Međutim, podaci NUNS-a pokazuju da je prijava trebalo da bude više. Možda se u taj broj ne uračunavaju slučajevi u kojima su novinari propustili da navedu da su novinari ili da su napadi izvršeni zbog posla koji obavljaju. Napadi mogu da se odnose na krivična dela koja se u osnovi ne vezuju za napade na novinare. Svedoci smo velikog broja slučajeva u kojima novinari iz brojnih razloga jednostavno ne žele da prijave fizički napad ili verbalnu pretnju“, komentariše za Cenzolovku Đurić.

Novinari, posebno u lokalnim sredinama gde se sa onima koji ih progone susreću svakog dana, a uprkos brojnim prijavama policiji i tužilaštvu ne dobiju adekvatnu zaštitu, na kraju dignu ruke od tužilaštva. Jedan od najpoznatijih primera o kome je Cenzolovka više puta pisala jeste slučaj fizičkih pretnji novinarki iz Inđije Verici Marinčić koju godinama proganjaju ljudi bliski lokalnim vlastima.

Evo kako je ona opisala svoje iskustvo sa tužilaštvom:

„Mi smo njima pisali svaki dan, ali je sve izgubilo smisao. Kao kad muž tuče ženu u braku i ona prijavi nasilje policiji, ali se ništa ne dogodi. Na kraju se saživi s tim maltretiranjem i to trpi. Izgubilo je smisao – ne prijavljujem to više, jer jednostavno oguglaš. U prethodnim slučajevima tužilaštvo se nije oglasilo, a sve su bili dobili. Nikad ništa nisu uradili povodom toga i ne vidim razlog zašto bi ovog puta bilo išta drugačije“, svedočila je za Cenzolovku Verica Marinčić.

Kao kad muž tuče ženu u braku i ona to prijavi policiji, ali se ništa ne dogodi. Na kraju se saživi s tim maltretiranjem. Izgubilo je smisao – ne prijavljujem napade više. Ranije se tužilaštvo nije oglasilo, a sve su bili dobili (Verica Marinčić)

Nakon što je fotografisala sina predsednika Srbije kako sedi u kafiću sa policiji poznatim i osuđivanim kriminalcem, novinarku KRIK-a Bojanu Pavlović zaustavila je policija, a zatim su joj, u prisustvu policije, prišla dvojica civila i oteli joj telefon. Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podnela je krivičnu prijavu. Međutim, prijava je ne samo odbačena već je tužilac u svojoj odluci netačno navodio činjenice i prećutao prisustvo dvojice ljudi čiji je identitet novinarka zahtevala da bude otkriven. Bojana Pavlović se na ovu odluku žalila.

Na molbu Cenzolovke da prokomentariše ovaj slučaj, ali i druge primere nereagovanja ili neadekvatnog reagovanja tužilaštva, Rade Đurić kaže da se nada da će u slučaju novinarke KRIK-a biti otklonjena prvobitna greška i propusti u radu pojedinaca. On dodaje:

„Nisu u pitanju klasična nepostupanja ili odsustvo reakcije, već je više nešto što mi kao pravnici smatramo propustima u radu. Ono što me brine jesu primeri izostanka reakcije po službenoj dužnosti, slučajevi u kojima oštećeni novinari i novinarke i predstavnici novinarskih udruženja smatraju da je tužilaštvo moralo da reaguje.“

Nije novost da tužilaštvo ne reaguje ili da odbacuje krivične prijave koje podnose novinari, kako bi to rekla tužiteljka Dolovac, „dela medija“ koje u svom intervjuu optužuje za interesnu negativnu kampanju protiv tužilaštva i „namerno potkopavanje krivično-pravnog sistema u zemlji“. Najnoviji slučajevi potkrepljuju stare sumnje da tužilaštvo postupa selektivno.

Da samo podsetimo na čuveni slučaj iz maja 2017. godine kada su, na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića, aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke brutalno postupali prema građanima i novinarima, sprečavajući ih da rade. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je prijave novinara za napade i pored brojnih objavljenih fotografija na kojima se vidi, recimo, kako pripadnik SNS-a davi ili vuče demonstranta, a novinarima, kako su svedočili, oduzimaju novinarsku opremu. Tužilaštvo je zaključilo da niko nije izvršio delo ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja. NUNS i NDNV su odluku tužilaštva okarakterisali kao „sramnu“ i motivisanu „ne pravdom, već isključivo interesom vlasti i vladajućih stranaka“.

Na podatke koje je u intervjuu za Večernje novosti iznela Zagorka Dolovac kritički je reagovao Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. I mada je on osporio deo statistike koji se tiče procesuiranja dela visoke korupcije i zaključio da su njeni argumenti neuverljivi, ključno je njegovo upozorenje koje se može primeniti i na „novinarsku statistiku“ tužiteljke Dolovac:

„Nije poenta u tome u koliko predmeta su postupili sudovi i tužilaštvo, već u koliko slučajeva, koji su prethodno obznanjeni u javnosti kao problematični, nisu postupili.“

POTREBNA JEDINSTVENA BAZA PODATAKA O NAPADIMA NA NOVINARE

Drastične razlike koje postoje u registrima napada i pritisaka na novinare, koje vode različita novinarska udruženja, ne doprinose uverljivosti i operativnosti borbe protiv njih. Naprotiv, uvode komotan prostor da tužilaštvo manipuliše statističkim podacima, ističe svoju bazu podataka, kao što to radi Zagorka Dolovac, i time omogućava da se bezbednost novinara pogoršava.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić založio se za formiranje jedinstvene baze podataka o svim vrstama napada na novinare, koja bi, osim verbalnih i fizičkih napada, sadržala i parametre koji određuju sve vrste ekonomskih pritisaka kojima su izloženi novinari.

Pašalić je povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, izjavio da „novinari u Srbiji već više godina rade u teškim uslovima, neretko izloženi fizičkim i verbalnim napadima“ i najavio da će jedinstvena baza podataka o napadima na novinare, koju ova institucija pravi sa strukovnim udruženjima i sindikatima, predstavljati jednu vrstu sistemske podrške.

„Više puta sam upozoravao na loše stanje u medijima i tražio da se kazne odgovorni za pretnje i napade na novinare, čiji položaj i rad su posebno otežani u uslovima aktuelne pandemije. Takođe, ubistva i fizički napadi na novinare i njihovu imovinu već dugi niz godina nisu rešeni. Nadležne institucije su dužne da stvore bezbedno okruženje za njihov rad, a baza podataka koju pravimo predstavlja samo jedan od koraka u tom pravcu. Jedinstvena baza podataka o napadima i pritiscima na novinare biće neka vrsta sistemske podrške radu i nezavisnosti novinara s obzirom na to da iza nje stoji institucija Zaštitnika građana kao nezavisna državna institucija visokog ranga koja se bavi zaštitom ljudskih prava“, naveo je Pašalić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend