19. nov 2020.

Misterija Dolovac (1): Tužiteljka napada medije i umanjuje broj napada na novinare

Zabrinjavajuća izjava tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je posle višegodišnjeg ćutanja prvi veći intervju iskoristila da napadne deo medija i kaže kako broj fizičkih napada na novinare drastično opada, suprotna je podacima najvećih novinarskih udruženja, pa čak i izveštaju MUP-a. Ova izjava negira podatke koje iznose sami novinari, dokumentujući ih brojnim prijavama napada i pretnji, o čemu Cenzolovka objavljuje seriju tekstova

Foto: Medija centar Beograd

Ove godine dogodio se rekordan broj napada na novinare. Po evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), zabeleženo je najviše napada otkako udruženje vodi ovaj registar i gotovo tri puta više fizičkih napada nego prošle godine. Po evidenciji Udruženja novinara Srbije (UNS), broj napada je u „drastičnom porastu“, a samo fizičkih napada je pet puta više nego prošle godine.

Dve baze, koje vode dva profesionalna udruženja, drastično se razlikuju zbog različitih metodologija i pristupa informacijama, ali oba registra nesumnjivo pokazuju neslavan strmoglavi pad bezbednosti novinara.

Prema NUNS-u, ukupan broj napada od početka godine je 165, od čega je 27 fizičkih napada. Prema UNS-u, ukupan broj napada je 100, a fizičkih 20.

Još ne znamo ko su policajci koji su 8. jula pretukli našeg mladog kolegu Žikicu Stevanovića, iako im je on više puta jasno rekao da je novinar. Niti znamo ko su ti policajci, niti ima najave da će oni biti krivično gonjeni (Vladimir Radomirović, UNS)

Presudan deo odgovornosti za ovakav porast broja napada ima tužilaštvo, jer se od njega očekuje da nedvosmisleno pokaže da su zločini protiv novinara kažnjivi, da će svaki biti adekvatno procesuiran, a pravda dostižna.

To je nerealno očekivati u situaciji kad tužilaštvo ima svoju, treću, evidenciju u kojoj beleži svega 31 napad ove godine, ocenjuje da se situacija popravlja, ne rešava napade policije na novinare koji su se masovno odigrali tokom julskih protesta ove godine, odbacuje krivične prijave u slučajevima kad su umešani moćni ljudi bliski vlastima, ili deli medije na zlonamerne i one koji nisu zlonamerni.

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac nedavno je u intervjuu Večernjim novostima izjavila da „broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada“, da se situacija popravlja i da je ona zadovoljna.

Taj intervju je odjeknuo u javnosti pre svega jer je, posle nekoliko godina ćutanja, Dolovac ušla u oštru polemiku sa predsednikom Višeg suda Aleksandrom Stepanovićem, koji je kritikovao rad tužilaštva.

Dolovac napada „deo medija“

U javnosti je, međutim, ostalo gotovo neprimećeno da je Zagorka Dolovac ovu polemiku pre svega iskoristila da oštro napadne „deo medija“, pa je čak i oštricu kritike sudije Stepanovića ublažila pripisujući je načinu na koji ju je taj deo medija preneo i istakao.

„Čini mi se da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički“, rekla je Zagorka Dolovac u intervjuu Novostima, ne precizirajući da li misli da su mediji ti koji namerno rade protiv interesa zemlje ili je to sudija Stepanović ili, što je verovatnije, svi pomenuti.

U tom intervjuu ona iznosi i podatke o smanjenom broju napada, kako kaže – „u stvarnosti“.

Da li tužilaštvo postupa na jedan način kad novinare napadaju građani, a na drugi kad ih tuku policajci? (Vladimir Radomirović, UNS)

„Prema našim evidencijama, broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se u takozvanom virtuelnom svetu, tj. na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo da su se ti ‘virtuelni napadi’ pretvorili u ‘realne’. Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac zasad ostao nepoznat“, rekla je Dolovac.

Ova izjava zabrinjava jer predstavlja negiranje podataka koje iznose sami novinari, dokumentujući ih u brojnim prijavama napada i pretnji.

Istovremeno je i u suprotnosti sa podacima MUP-a, koji je u svom nedavnom izveštaju Savetu Evrope o napadima na novinare tokom julskih protesta naveo da je većina i dalje u predistražnoj fazi, a da neki nisu ni procesuirani. Daleko od toga da su napadači kažnjeni.

Dolovac, u stvari, „demantuje“ saopštenje UNS-a u kome se upozorava da su „ove godine u Srbiji fizički napadi na novinare i medijske radnike u dramatičnom porastu u odnosu na prethodne“.

U saopštenju se podseća na najteži slučaj napada u poslednjih 10 godina – paljenje kuće u Grockoj novinara Milana Jovanovića 2018. godine, slučaj koji je na sudu, ali i na nerasvetljen težak napad na Željka Matorčevića, urednika istog lokalnog portala Žig info sa kojim sarađuje i Jovanović.

Takođe se podseća i na druge teške slučajeve koji opterećuju situaciju sa novinarskom bezbednošću, poput poništavanja prvostepene presude za ubistvo Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre 21 godinu, kao i nerasvetljena ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića.

Radomirović: Svi su mogli da vide desetine napada tokom protesta

UNS nije javno, kako bi se očekivalo, odgovorio na omalovažavajuću reakciju Zagorke Dolovac, s obzirom na to da je njome insinuirala ili da novinari lažiraju podatke ili da ne znaju šta je „stvarnost“.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović, međutim, objašnjava da bi odmah odgovorio da se nije razboleo od kovida 19. Radomirović za Cenzolovku kaže:

„Ne znam kojim podacima raspolaže gospođa Dolovac, ali cela javnost je u julu mogla da vidi na desetine napada na novinare tokom protesta ispred Narodne skupštine. Neke kolege su tada zadobile tako teške povrede da su morale da provedu po nekoliko dana u bolnici. Tačno je da policija i tužilaštvo, zahvaljujući saradnji u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara, sve efikasnije postupaju u slučajevima pretnji i napada na novinare, ali tu postoji jedan očigledan problem. Naime, brine me što još ne znamo ko su policajci koji su 8. jula pretukli našeg mladog kolegu Žikicu Stevanovića, iako im je on više puta jasno rekao da je novinar. Niti znamo ko su ti policajci, niti ima najave da će oni biti krivično gonjeni. Da li tužilaštvo postupa na jedan način kad novinare napadaju građani, a na drugi kad ih tuku policajci?“

Da podsetimo, novinar Bete Žikica Stevanović teško je pretučen 9. jula ove godine dok je izveštavao sa protesta i uprkos tome što je pokazao svoju novinarsku legitimaciju.

„Otvorena mi je glava na dva mesta, kažu da su lakše povrede, ali su mi šili te dve rane. Dobio sam više udaraca po nogama, leđima i rukama, po rukama jer sam štitio glavu. Sve to vreme meni deluje da policija u tom trenutku nije imala nameru da rastera demonstrante, već da pretuče što veći broj ljudi“, rekao je Stevanović posle napada.

Višestruko veći broj napada

Saopštenje UNS-a, koje je Dolovac „demantovala“, napisano je na osnovu baze podataka koje ovo udruženje vodi.

Na molbu Cenzolovke, dostavili su nam svoje podatke, u kojima stoji:

  • Od početka godine do sredine novembra zabeleženo je ukupno 100 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili UNS-u na napade, pritiske i pretnje ili su ti incidenti objavljeni u medijima.
  • Samo u julu, tokom protesta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, napadnuto je i u radu ometano 28 novinara, snimatelja i foto-reportera koji su izveštavali sa protesta. Njih 14 je zadobilo povrede od kojih je šest zahtevalo hitnu lekarsku pomoć.
  • Ove godine zabeleženo je 20 fizičkih napada, četiri slučaja kada su novinari bili hapšeni, devet kada im je bio onemogućen rad, isto toliko slučajeva uvreda, jezika mržnje i/ili pretnji na društvenim mrežama i sedam sajber napada. I još 51 različita vrsta pritisaka.
  • Broj fizičkih napada na novinare i medijske radnike u Srbiji u porastu je u odnosu na prethodne godine. UNS je utvrdio da su 2019. godine bila četiri fizička napada, 2018. bilo ih je šest, a 2017. godine 11.

Prema NUNS-ovoj bazi podataka, napada je ove godine bilo ukupno 165, od čega je 27 fizičkih, 10 napada na imovinu, jedna pretnja imovini, čak 81 pritisak i 46 verbalnih pretnji. Ukupan broj napada već sada je najveći otkako se poslednjih 12 godina vodi ova evidencija.

Upozoravajuće deluje podatak da se broj fizičkih napada u odnosu na prošlu godinu, kad ih je bilo 11, skoro utrostručio i da, kao i verbalne pretnje i pritisci, rapidno raste od 2016. godine.

SUTRA: Misterija Dolovac (2): Tužilaštvo evidenciju prilagođava političkim potrebama

1 komentar za: “Misterija Dolovac (1): Tužiteljka napada medije i umanjuje broj napada na novinare

  1. Petar

    SAMO SE VI „NAPADAJTE“ I ZAMAJAVAJTE SRPSKI NAROD! DOK DOMACI POLITICKI LESINARI& BRATIJA KRADE-OTIMA MILIONE NARODNIH PARA????

    21. nov 2020. at 14:52

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend