22. nov 2017.

Na Kosovu 24 slučaja napada na novinare

Udruženje novinara Kosova predstavilo je izveštaj o slobodi medija i bezbednosti novinara.

Ove godine fokus je stavljen na bezbednost novinara, jer je samo tokom ove godine registovano 24 slučajeva različitih napada, pritisaka, pretnji novinarima od kojih je 13 još uvek pod istragom, prenosi RTK 2.

„Novinari moraju biti slobodni u izveštavanju, a svaki napad na njih mora biti tretiran kao napad na službeno lice“, poručuju iz udruženja novinara i napominju da se u izveštaju bave pravnom zaštitom, slobodom medija, cenzurom. Kod prvog dela, odnosno domaćeg zakonodavstva desili su se neki događaji , ja verujem da su sve kolege upoznate o naporima predhodne vlade na izmeni i dopuni krivičnog zakona Kosova, drugi aspekat što se tiče domaćeg zakonodavstva je bio i koncept dokumenata koji je izradila kancelarija bivšeg premijera u vezi sa zakonom o pristupu javnim dokumentima, gde žalbe novinara ne treba da se prosleđuju ombudsmanu, već državnoj agenciji za zaštitu ličnih podataka“, rekao je Petrit Čolaku iz udruženja novinara Kosova, navodi RTK 2.

Šef misije OEBS-a na Kosovu, Jan Bratu istakao je da „male plate, rad u neadekvatnim uslovima, nedostatak ugovora i medijskih profesionalaca, nizak nivo bezbednosti novinara na Kosovu, sve su to faktori koji ukazuju na loš učinak javnih institucija i vlade“.

„Novinar treba da ima pravo na slobodna izveštavanja i pružanje informacija građanima, ali bez slobodnog izražavanja – građanima se uskraćuje pravo na istinu“, dodao je Bratu.

Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić podsetio je da je na Kosovu ubijeno 14 novinara, a da se o počiniocima još uvek ništa ne zna. Od državnog tužioca zatražio je da odgovori na pitanje dokle se stiglo sa rasvetljavanjem ovih ubistava.

„Koliko nam je poznato samo se za jedan slučaj vodi istraga i mislim da je to tema koja je nezaobilazna i koja bi trebalo uvek da bude u fokusu. I mi novinari bi morali da više upotrebimo našu snagu i snagu javnosti da utičemo na otvaranje ostalih istraga i na njihovu dinamiku. Moramo da tražimo i odgovore na pitanja šta se trenutno radi i zašto do sada ti slučajevi nisu rešeni“, pitao je Ničić.

„Ova ubistva su počinjena tokom perioda od 1998. do 2000. godine i imamo jedno ubistvo iz 2004. godine. Iako je ranije bilo istražnih radnji od strane Unmikovih policijaca u to vreme, svi ovi dosijei u koje nisu imali uvid domaći policajci, smatraju se vlasništvom Unmika. Mi smo sada u pregovorima da se svi ovi predmeti premeste kod domaćih tužioca“, odgovorio je Aleksander Ljumezi, državni tužilac.

Na pitanje Ničića odgovorio je i Bratu.

„Nije mnogo urađeno što se tiče toga, ali taj predlog je došao od strane OEBS-a i spremni smo da idemo dalje. Imamo neke aktivnosti koje smo planirali naredne godine. Postupak ide sporo, ali se ipak radi na tome“, rekao je Bratu.

„Zbog porasta broja napada na predstavnike medija, doneta je odluka da ove slučajeve istražuje odeljenje za teška krivčna dela“, istakao je zamenik generalnog direktora policije Naim Redža. Iako najavljen, konferenciji nije prisustvovao premijer Ramuš Haradinaj.

Danas Online, RTK 2

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend