Matić je sinoć oko 20 sati prolazio ispred Skupštine, gde se odvijao manji skup, pa je, kako je saopštio ANEM, odlučio da to snimi, iako mu nije bilo poznato ko ga i zašto organizuje. Kad je krenuo u pravcu skupštinskih stepenica, prišao mu je nepoznati mlađi muškarac i „silovito mu istrgao telefon iz ruke“. Matić je rekao da je novinar i zatražio da mu se vrati telefon, ali bez uspeha.

„Pomilovanje“ je stiglo od Đorđa Prelića, nekadašnjeg vođe Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“ i čoveka koji je osuđen za učešće u ubistvu francuskog navijača Brisa Tatona.

„On je prišao i rekao: ‘Ja sam prepoznao ovog novinara, treba da mu vratiš telefon’. Vratili su mi telefon, ali je on nastavio da priča o tome kako smo mu ja i tadašnji B92 uništili život, praktično nas je optužio da je zbog nas bio u zatvoru, a ne zbog onoga što je sud rekao – dakle učestvovanja u ubistvu Brisa Tatona“, ispričao je Matić za N1. Nakon toga se obratio skupštinskom obezbeđenju koje navodno ništa nije videlo. Uputili su ga da prijavi slučaj policiji, što je Matić i učinio.

Sve ovo se, prema Matićevim rečima, desilo „na mestu koje bi trebalo da bude simbol demokratije i pravičnosti“.

„A postalo je mesto nasilja: vi praktično pored Skupštine ne možete proći“, rekao je on.

U tome ima istine: naročito ako ste novinar, ako pokušavate telefonom ili kamerom da snimite bilo šta oko Ćacilenda, gotovo je izvesno da ćete pasti u milost ili nemilost nekog od dežurnih batinaša.

Policije, koja je inače sve vreme tu, tada ili neće biti u blizini ili će volšebno gledati na drugu stranu.

Danas kamera o beton, sutra novinarska glava

To je bio slučaj sa ekipom N1 u novembru, kada je čuvar Ćacilenda sa prepoznatljivim crnim kačketom prišao novinarki Maji Nikolić i snimatelju Ivanu Pavloviću, tražio da prestanu sa snimanjem, a onda razbio kameru i stativ o beton.

Policija je bila u blizini, ali kao da nije. Približili su se tek nakon što su ih novinari pozvali, a napadač pobegao.

Dva meseca je bilo potrebno policiji i tužilaštvu da uhapse napadača koga su mediji identifikovali odmah nakon incidenta. Ispostavilo se da je reč o Vladanu Sretenoviću, čoveku koji je odležao 15 godina robije jer je 1997. godine ubio čoveka. Kako je sam ispričao na TV Happy, ubio ga je zbog novčanog duga i psovke. Kasnije je još jednom osuđen jer je prebio osobu u Arilju.

Sretenović je tri meseca nakon napada na N1 pušten sa nanogvicom u kućni pritvor, a tek početkom marta je podignut optužni predlog protiv njega i to za krivično delo sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanje programa. Praktično – za razbijenu opremu, ali ne i za ugrožavanje bezbednosti novinara.

I to nije jedina situacija u kojoj policija nije zaštitila novinare.

U novembru tokom protesta, četvorica batinaša su izlazila iz ograđenog prostora oko Skupštine, kada su spazili da ih fotografiše novinar Foneta Marko Čonjagić. Oborili su ga na zemlju, šutirali, a zatim probali da ga odvuku u ograđeni prostor Skupštine i oduzmu mu telefon.

Kada je nekako uspeo da se izvuče, tražio je od policajaca u civilu koji su bili u blizini da sačine zapisnik. Oni su mu rekli da postupaju po drugom slučaju i uputili ga u policijsku stanicu. Nisu reagovali ni oni ni pripadnici Žandarmerije koji su se tu nalazili, zbog čega je NUNS podneo prijavu unutrašnjoj kontroli MUP-a.

Bez zaštite policije ostala je tada i novinarka Insajdera Nataša Mijušković, koju su okružili nasilnici, stezali joj ruku i tražili da obriše snimke „da joj ne bi polomili kosti“. Ona je u KRIK-ovoj bazi „Ćaci – čuvari partije“ prepoznala jednog od njih – Jelenka Pijevca iz Priboja, vlasnika lokalnih kafića, čoveka koji je više puta pretio građanima na protestima. Pijevac je uhapšen tek nakon dva meseca od napada pa pušten u kućni pritvor, a nedavno je optužen za krivično delo prinude.

Mijušković se odmah nakon napada obratila policajcu koji bio u blizini, a koji joj je dao „prijateljski savet da tamo ne ulazi“ i uputio je da pozove 192. Na njen odgovor da je „on 192“, policajac je rekao „sve vas razumem, ali to je to“.

Inertnost istražnih organa je dosad i dokumentovana. CINS je u februaru ove godine objavio da je u poslednjih godinu dana zabeleženo najmanje 35 napada, pretnji i ometanja novinara u radu u okolini Ćacilenda, a da su tek u 10 slučajeva pokrenuti postupci pred Prvim OJT. U momentu objave istraživanja niko nije bio kažnjen jer su postupci bili u toku, a u jednom je prijava bila odbačena.

Ta odbačena prijava se ticala incidenta kada je bezbednost novinara itekako bila ugrožena, što je zabeleženo i kamerom. Novinar Insajdera Stefan Miljuš je izveštavao sa skupa u Beogradu 1. maja, kada je primetio da ga jedan nervozni mladić snima telefonom. U pitanju je bio, kako je otkrio CINS, Miloš Marin, osuđivan za posedovanje droge, otmicu i zlostavljanje.

Na pitanje zašto ga snima, Marin mu je odgovorio „bolje beži“, a onda ga dvaput udario po ruci i izbio mu telefon.

Prvo osnovno javno tužilaštvo je procenilo da „bolje beži“ nije pretnja.

„Sa aspekta krivičnopravne teorije i prakse „bolje beži“ se ne smatra pretnjom, imajući u vidu da njima nije konkretizovano zlo ili posledica po život i telo“, navodi Tužilaštvo u dokumentu koji je dobio CINS.

Nekažnjivost je reč na koju mnogi prvo pomisle kada se radi o napadima na novinare. To smatra i sam Veran Matić, inače član Radne grupe za bezbednost novinara.

„Zaista je veoma teško kada sednemo sa tužiocima da razgovaramo o nasilju nad novinarima i kada vidimo da je od 200 slučajeva u poslednje dve godine samo pet procesuirano sudski. Najteži napadi na novinare se apsolutno ne procesuiraju, i zaista mislim da je u ovom trenutku najmanje pet novinara u Srbiji životno ugroženo”, izjavio je Matić istakavši da to nije samo njegova, već i procena različitih međunarodnih organizacija za slobodu medija.

Meseci targetiranja Matića

Na Matića već duže vreme traju napadi i pritisci, koji dolaze i sa najvišeg državnog mesta – predsedničkog.

Vučić je prošlog leta izjavio da „onima koji su osuđivani zbog Verana Matića“ to treba da se izbriše iz evidencije, i da im se on izvini, aludirajući na Matićevu poziciju u Radnoj grupi za bezbednost novinara.

Matić je to video kao zeleno svetlo „za sve koji su optuženi zbog napada i ubistva novinara da se njemu obrate i naplate“.

Kampanja protiv Matića se naročito intenzivirala nakon što je u februaru na televizijama sa nacionalnom frekvencijom emitovan propagandni video „Zlo doba 2“, koji je izradio prorežimski Centar za društvenu stabilnost, a u kome se Matić naziva izdajnikom i plaćenikom.

Napad na njega su osudila novinarska udruženja, kao i opozicione političke stranke, tražeći da se napadač identifikuje i procesuira.