15. dec 2022.

NIN o slučaju Ćuruvija: Ubice na slobodi, policajci na nišanu

Dvadeset i četiri godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije i skoro osam od početka sudskog postupka i dalje se opstruiše proces, ugrožava inspektor koji je vodio slučaj, a optuženi kao neposredni ubica, izbegava hapšenje, piše nedeljnik NIN.

Foto: Dalibor Danilović

Osim opstrukcija – zastrašivanja svedoka, pokušaja izdvajanja ključnih dokaza, pojavljivanja pripadnika nekadašnjeg DB-a Branka Crnog, koji je bio i član Glavnog odbora SNS-a, a u vreme ubistva Ćuruvije zamenik prvooptuženog šefa DB-a Radomira Markovića, postoje informacije i o pripremanju likvidacije inspektora Dragana Kecmana koji je vodio slučaj.

Informacije o njegovoj ugroženosti pojavljuju se 2006, pa 2016. i 2021, kada je optuženi Kurak izbegao hapšenje. Postoji i dokaz da su iz MUP-a neovlašćeno ulazili u bazu sa ličnim podacima članova Komisije za istraživanje ubistava novinara.

O tome za NIN govori predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.

„Nekoliko pretnji Kecmanu nije procesuirano, a čini mi se ni ozbiljno shvatano, iako je još 2006. evidentirana komunikacija ‘Kecmana treba o’laditi’. U julu 2016, o pretnji Kecmanu ‘obaveštajci’ su napisali izveštaj i prosledili Analitici MUP-a. Kada su rađene provere u martu 2017, nisu prikazali taj izveštaj. To je potpisao tada šef kabineta direktora policije Nemanja Bojčić. Kecman je originalni izveštaj predao Slobodanu Mališiću (šef novosadske policije protiv koga je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo postupak zbog drugih dela) koji je bio zadužen za pretnje. Od tada do danas nikakav rezultat i odgovor ne postoje. Tada smo se Kecman i ja dogovorili i pozvali na razgovor osobu koja se pominje kao organizator mogućeg napada, i upozorili ga na saznanja i na to da su nadležni obavešteni. Naravno, demantovao je da je bilo šta pominjao i na tome je tada ostalo“, kaže Matić.

On zatim navodi: „Tokom 2020. i 2021. obavili smo više razgovora na temu hapšenja Kuraka. Imali smo utisak da se ne radi dovoljno na hapšenju. Na jednom od sastanaka dogovorena je konkretna aktivnost. U međuvremenu, u septembru 2021, pouzdani kontakt preneo je Kecmanu razgovor koji je imao sa B. C, visokim funkcionerom DB-a u vreme ubistva Ćuruvije. B. C. je rekao da ga je drug iz Južne Afrike zvao, ne navodeći o kome se radi, i da vrši pritisak na njega da reši problem koji ima, te da policija intenzivno radi na njegovom pronalaženju, a da je za sve to odgovoran Kecman, te da on to gura. Drug mu je rekao da mora da reši taj problem kako zna…“, objašnjava Matić.

On kaže da je inspektor Kecman u službenoj belešci izneo dva moguća pravca, šta bi moglo da znači „rešavanje problema“: „Da se ubrza okončanje sudskog postupka u vezi sa ubistvom Ćuruvije u njihovu korist da se oslobode odgovornosti i, druga opcija, da se njemu (Kecmanu) uputi poruka i na neki način nanese neprijatnost.“

Matić navodi da je Kecman o ovim saznanjima obavestio načelnika UKP-a, ali načelnik nije pokazao zainteresovanost i dodaje: „Kada je pripremljeno hapšenje koje je trebalo da se izvede u jednoj afričkoj zemlji u kojoj je Kurak boravio, dan ili dva pre samog hapšenja, on je nestao, očigledno upozoren.“

Prva informacija o ugroženosti Kecmana, o čemu je NIN ranije pisao, tajno je snimljena februara 2006. u beogradskom klubu Varadero na Makišu. Tamo su se tada sastali Kurak, koji je u bekstvu od 2014, Branko Crni (koga Matić spominje u kontekstu 2021. sa inicijalima B. C.) i svedok Slaviša Arsić, koji je neposredno pre toga dao iskaz u vezi sa ubistvom Ćuruvije upravo Kecmanu.

Kurak je tada zaključio, što je snimljeno: „Kecmana treba o‘laditi.”

Zatim je dobijena informacija o ugroženosti Kecmana 2016, o čemu za NIN govori i penzionisani inspektor i član Radne grupe za ubistva novinara Predrag Simonović.

„Nakon što je sa mesta načelnika UKP-a PU za grad Beograd Kecman smenjen 2016, bez ikakvog objašnjenja, uz konstataciju tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića da nije smenjen zbog rezultata nego je vraćen u UKP u sedište MUP-a da bi pomogao rasvetljavanju ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine, Radna grupa dolazi do saznanja da se u inostranstvu priprema likvidacija Kecmana. Pripadnici Službe za obaveštajne poslove došli su do saznanja u vezi sa pripremom ubistva, sačinili izveštaj i prosledili ga Službi kriminalističke analitike (SKA) koja potpada pod UKP. U to vreme sekretar UKP-a bila je Dijana Hrkalović. O svemu je bio obavešten i tadašnji šef Nemanja Bojić, isti onaj koji je u vezi sa mnom napisao dopis da je stekao utisak da postoje problemi u Radnoj grupi. Kada je Kecman tražio da mu se dostavi taj izveštaj, iz SKA je dobio odgovor da tako nešto ne postoji. Onda je Kecman nabavio izveštaj pa su se naprasno setili da tako nešto postoji i da je u bazi analitike i tek kasnije, 2017, Treće odeljenje UKP-a obavlja razgovor sa Kecmanom. Mislim da nikada nije dobio izveštaj u vezi sa proverama bezbednosti njega i njegove porodice“, kaže Simonović.

Inspektor Kecman nije želeo da daje izjave. U MUP-u smo nezvanično saznali detalje šta je bilo 2016. Službena beleška Službe za obaveštajne poslove o ugroženosti Kecmana sačinjena je jula 2016. U njoj piše da je prijatelj izvora 23. juna 2016. u jednoj kafani seo pored grupe ljudi čija je imena naveo i koji su razgovarali o likvidaciji Kecmana. Nikakve reakcije na ovo nije bilo u MUP-u.

Tek kada je Radna grupa za ubistva novinara saznala za to i tražila 7. februara 2017. zvaničnim dopisom informacije o ugroženosti i Kecmana i drugih članova, dobila je prvo veoma neobičan odgovor. Naime, skoro mesec dana kasnije 3. marta 2017. stigao je odgovor iz MUP, tačnije iz Službe kriminalističke analitike UKP-a, koji je potpisao Nemanja Bojičić. U odgovoru se navodi da su izvršene provere i da ne raspolažu informacijom da je Kecman ugrožen.

Do danas niko iz MUP nije objasnio zašto ništa nisu preduzeli, kada je sačinjena beleška o ugroženosti Kecmana i kako je moguće da su prvo dali odgovor da nemaju informacije o tome.

Predsednik Komisije Matić ukazuje i na još jedan nerasvetljeni problem, da su iz MUP-a neovlašćeno ulazili u bazu sa ličnim podacima članova Komisije.

„Bilo je puno pritisaka i opstrukcija u radu Komisije za istraživanje ubistava novinara. Svakako nismo očekivali da ćemo raditi u miru, ali je problem u tome što nije bilo reakcije sistema kada je trebalo ispitati pretnje, ili neuobičajene radnje kojima je ugrožavana bezbednost članova Komisije, a posebno Radne grupe. Nikada nije ispitan masovni pristup ličnim podacima članova Komisije koji je dolazio iz kancelarija MUP-a iz različitih mesta u Srbiji. Radio sam pod 24-satnom policijskom zaštitom“, napominje Matić.

Opširnije čitajte u aktuelnom izdanju nedeljnika NIN.

Preuzeto sa: NIN

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend