11. feb 2022.

Novinar iz Bujanovca traži zaštitu države

Nakon što je novinar sa juga Srbije Jeton Ismaili uputio pismo državnom vrhu zbog toga što je tužilaštvo odbacilo prijave zbog pretnji koje su mu upućene, ta odluka stavljena je van snage.

Osnovno javno tužilaštvo u Vranju na jugu Srbije potvrdilo je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) 10. februara da je stavilo van snage ranije rešenje o odbacivanju krivične prijave koju je Ismaili podneo protiv muškaraca koji su pretili njemu i njegovoj porodici.

U odgovoru se dodaje i da je tužilaštvo naložilo nastavak krivičnog gonjenja.

Jeton Ismaili je urednik portala Folonline na albanskom jeziku iz Bujanovca. Nakon što je na portalu izvestio o smrti dvojice neimenovanih građana od posledica COVID-a 19, u avgustu 2020. godine dvojica muškaraca, koji su navodno u srodstvu sa preminulim osoba, ušla su u dvorište njegove kuće i, kako Ismaili tvrdi, pretili smrću njemu i njegovoj porodici.

Prijava prvo odbačena

Ismaili je u februaru 2022. godine, nakon što je tražio informacije o svom slučaju, dobio od Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju odgovor da je u januaru 2021. odbacilo krivičnu prijavu protiv osumnjičenih.

Međutim, kako se navodi u odgovoru tužilaštva za RSE 10. februara, ta odluka je promenjena.

Muškarci su upali u dvorište naše porodične kuće i zapretili joj [supruzi] da će nas sve poubijati.

U tužilaštvu su naveli da je nova procena pokazala da je pritužba Ismailija osnovana i da je odluka o odbacivanju krivične prijave protiv osumnjičenih, kako se kaže, preuranjena.

Prethodna odluka tužilaštva je stavljena van snage i naložen je nastavak krivičnog gonjenja, dodaje se u odgovoru tužilaštva za RSE.

U međuvremenu, Jeton Ismaili uputio je početkom februara pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministarki pravde Maji Popović u kojem je izrazio nezadovoljstvo prvom odlukom Osnovnog tužilaštva u Vranju o odbijanju krivične prijave i tražio zaštitu.

Ismaili je isto pismo uputio domaćim i stranim novinarskim udruženjima i medijskim asocijacijama od kojih je takođe tražio zaštitu za sebe, ali i sve kolege iz unutrašnjosti Srbije koji, kako je rekao, trpe različite pritiske.

Tužilaštvo ravnodušno na pretnje smrću

„Činjenica da je Osnovno javno tužilaštvo u Vranju odbacilo krivičnu prijavu protiv dvojice muškaraca koji su meni i mojoj porodici pretili smrću, i to mi saopštilo tek kada je na moj pisani zahtev, posle godinu dana izvadilo predmet iz fioke, budi u meni sumnju u ispravnost te odluke“, rekao je Ismaili za RSE.

On ističe da su pretnje koje su u avgustu 2020. godine izrekli napadači prilikom upada u njegovu kuću bile konkretne i veoma opasne.

„Tog dana kod kuće je bila samo moja supruga sa troje maloletne dece, kada su dvojica muškaraca upali u dvorište naše porodične kuće i zapretili joj da će nas sve poubijati, prvo mene i decu“, rekao je Ismaili i dodao da je povod za napad i pretnje bio tekst o smrtonosnim posledicama virusa korona koji je objavio na portalu čiji je urednik.

Povod za pretnje tekst na portalu

„U tekstu sam spomenuo da su od posledica COVID-a 19 u roku od 48 sati preminula dva brata, ne spominjući njihova imena. Tekst se nije svideo napadačima, koji su bili u rodbinskim vezama sa preminulim osobama“, kaže Ismaili.

On i njegova supruga su nakon incidenta saslušani u Osnovnom tužilaštvu u Vranju.

U vreme kada je objavljen tekst, Ismaili je preko društvenih mreža bio zasut pretnjama i uvredama, zbog čega je lokalnoj policiji podneo više prijava protiv osoba koje su mu pretile smrću, ali ni od njih, do danas, nije dobio nikakav odgovor.

Nakon svega što mu se događalo u proteklih godinu i po dana, Ismaili je odlučio da otvorenim pismom upozori državne zvaničnike, domaća i strana novinarska udruženja i da ukaže da se kao novinar ne oseća bezbedno i da strahuje za bezbednost svoje porodice.

Kao još jedan razlog navodi i želju da skrene pažnju na težak položaj novinara na lokalu, koji se, kako je naveo, svakodnevno izlažu riziku i trpe konstantne različite pritiske.

Vapaj za zaštitu novinara

„Moj slučaj pokazuje da su novinari na jugu Srbije ostavljeni na cedilu i da nema ko da ih štiti. Zbog toga sam se obratio najvišim predstavnicima vlasti i od njih zatražio da nas zaštite i obezbede nam regularne uslove za rad“, kaže Ismaili.

On tvrdi i da novinari u lokalnim medijima trpe velike direktne i indirektne pritiske od različitih centara moći, pre svega političkih i ekonomskih, sa državnog ili lokalnog nivoa.

„Pritisci dolaze i sa albanske i sa srpske strane, nemaju ni verski ni nacionalni karakter, a jedina ideologija im je zastrašivanje i onemogućavanje rada ono malo nezavisnih novinara i preostalih slobodnih medija“, kaže Ismaili.

Sagovornik RSE ističe da je veoma teško biti novinar u manjim mestima poput Bujanovca i Preševa u kojima se svi poznaju.

Prema poslednjim podacima u Bujanovcu živi ispod 40.000 stanovnika, dok u Preševu živi oko 8.000 građana.

Ova mesta na jugu Srbije karakteriše i velik broj Albanaca, koji u Preševu čine oko 87 odsto ukupne populacije.

„Novinar u malom mestu čim izađe na ulicu – već se izložio riziku, a pretnje i pritisci na njih široj javnosti uglavnom ostaju nepoznati. Zbog toga pozivam sve organizacije koje se bave zaštitom novinara da obrate malo više pažnje na kolege koje rade u lokalnim medijima“, poručuje Ismaili.

Novinarstvo opasna profesija u Srbiji

Međutim, napadi i pritisci na novinare prisutni su u celoj Srbiji.

Jeton Ismaili je jedan od sedam novinara koji su doživeli napad ili pretnju u ovoj godini, prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) koje skuplja podatke o tome.

Kako se vidi u bazi, 2021. NUNS je zabeležio 151 slučaja napada i pretnji novinarima, od čega je je šest bilo fizički napad.

Prema podacima fondacije „Slavko Ćuruvija“, koje ime nosi po novinaru koji je ubijen ispred svoje zgrade 1999. godine za šta suđenje još traje, u periodu od 2017. do 2020. u skoro 70 odsto slučajeva pretnji i napada na novinare tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu.

Osuđujuća presuda je doneta u oko 17 odsto takvih slučajeva, dok je oslobađajuća presuda doneta u skoro tri odsto slučajeva.

Na pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara koji kritikuju vlast, upozoravaju međunarodne nevladine organizacije, ali i izveštaji Evropske komisije o napretku zemlje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend