24. apr 2020.

NUNS: Vučić pažljivije da pročita izveštaj Reportera bez granica

Nezavisno udruženje novinara Srbije ne čudi pad Srbije na listi Reportera bez granica (RSF), jer se mogao očekivati još lošiji rezultat imajući u vidu nivo i nastavljeni trend pada slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji u prethodnoj godini.

NUNS svake godine od 2016. godine zajedno sa svojim partnerima iz Regionalne platforme za zagovaranje slobode medija i bezbednost novinara radi istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara“. Poslednje za 2019. godinu, koje će u narednih mesec dana biti publikovano, uzroke pada na listi RSF uočava zbog sledećih faktora:

  • Novinari su i dalje fizički ugroženi zbog obavljanja svog posla. Nakon tri godine jednocifrenog broja fizičkih napada, u 2019. taj broj je opet dvocifren (11 fizičkih napada).
  • Verbalne pretnje po život novinara su stalno prisutne  i drže se na istom nivou već pet godina unazad (u 2019  bilo je 23 pretnje), dok se broj i vrste pritisaka uvećavaju iz godine u godinu. Prošle godine smo zabeležili 80 takvih incidenata (2018. – 72, 2017. – 62, 2016. -33).
  • Slučajevi krivičnih dela učinjenih na štetu novinara retko završavaju na sudu, dugo su u predistražnom i istražnom postupku, tako da i dalje imamo dva slučaja ubistva novinara i jedan pokušaj ubistva u predistražnom postupku.
  • Slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića naveden je u izvještaju RSF-a. Optuženi je suđenje koristio za klevetu Jovanovića i pretnje javnim tužiocima… NUNS pažljivo nadgleda ovo suđenje i izveštava o njemu, i na ovom slučaju možemo zaključiti koliko je pravosuđe slabo. U saradnji sa organizacijom Article 19 NUNS dostavlja informacije o ovom slučaju specijalnim reporterima za ljudska prava Ujedinjenih nacija i OEBS-a kako bi ovaj slučaj bio ispraćen od početka do kraja.
  • Zapaljiva retorika političara i nosilaca vlasti uperena je na novinare koji izveštavaju u javnom interesu i više od 30 % pritisaka potiče upravo od političara, što ohrabruje druge građane da svoj bes iskale upravo na novinarima. Na taj način se šalje poruka da je to dozvoljeno i društveno prihvatljivo ponašanje.
  • Kampanje blaćenja nezavisnih novinara i redakcije i dezinformisanje javnosti u tabloidnim medijima je dobila još veće razmere, a mediji koji to čine uživaju naklonost vlasti, što kroz državne fondove što kroz javno izražavanje podrške.
  • Trend zatvaranja državnih institucija i njihovog odbijanja da pruže informacije od javnog značaja je nastavljen i u prethodnoj godini.
  • Socijalno ekeonomski uslovi rada novinara i dalje predstavljaju značajan problem, i možemo ih slobodno nazvati prekarnim radnicima, a sindikalna organizovanost izostaje

Razlozi zbog kojih je možda ovaj pad na listi manji nego prethodne godine vidimo u sledećim činjenicama:

  • Medijska strategija je završena uz participaciju svih relevantnih aktera na medijskoj sceni, ali nakon tri godine, što je dragoceno vreme koje je izgubljeno za poboljšavanje uslova rada novinara i medija zbog neodgovornosti države koja je proces izrade dugo vodila na neadekvatan način i uz odsustvo struke. Strategija je odličan polazni dokument, ali imajući u vidu svakodnevno ponašanje predstavnika države koja je formalni potpisnik, plašimo se da i taj dokument ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.
  • Stalna radna grupa za podizanje nivoa bezbednosti novinara nastavila je sa radom u 2019. godini. Komunikacija, način prijavljivanja slučajeva i brzina reakcije na napade su pozitivne strane rada ove grupe, ali na efikasnosti procesuiranja slućajeva treba još mnogo da se radi.

Predsednik Srbije i vladajuće partije Aleksandar Vučić izjavio da smatra da je razlog pada Srbije na listi RSF činjenica da još uvek nema presude u slučaju Milana Jovanovića, čija je kuća zapaljena u decembru 2018. Mi smatramo da postoji mnogo više razloga od toga i savetujemo mu da bi trebalo da izveštaj pročita pažljivije.

NUNS,

23. april 2020. godine

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend