11. apr 2021.

Obeležena 22. godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije

Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja položili su danas vence u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na mestu gde je novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine.

Vence na mestu ubistva Slavka Ćuruvije položili su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. (foto: N. Jovanović/SĆF)

Vence su položili Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) i Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektrnskih medija (ANEM) i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Ukazavši da se pravda za ubistvo Ćuruvije još čeka jer i dalje nema pravnosnažne presude, predstavnici udruženja pozvali su vrh vlasti da obezbedi da budu kažnjeni nalogodavci i mreža pomagača,  jer je „ubistvo bilo u organizaciji države“.

„Jasno je svima da je surova likvidacija, na žalost, delo naše države. A ta država je do danas bila spremna da, čini mi  se, da pred lice pravde isporuči tek nekoliko saučesnika u tom zlodelu. Nalogodavci i mreža pomagača i egzekutora i dalje su, po meni, zaštićeni a Slavka Ćuruviju u poslednjih nekoliko godina iznova satanizuju u režimskim medijima a zlikovce proglašavaju herojima“, rekao je predsednik NUNS-a  Željko Bodrožić.

Kako je rekao, Ćuruvijine kolege i poštovaoci i dalje veruju da je „pravda dostižna i da će kompletna istina o svirepom ubistvu Ćuruvije, u organizaciji naše države, uskoro izaći na svetlo dana“.

On je podsetio da je tužilac, u završnoj reči, naglasio da je „nalog za ubistvo došao iz vrha vlasti a da je porota bila cela vlada“.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović je poručio državnim organima, pre svega pravosuđu, da ove godine konačno donese pravosnažnu presudu i pozvao „one koji su na vrhu vlasti da obezbede da se sazna puna istina“.

On je pozvao da budu kažnjeni i odgovorni za ubistvo novinara Milana Pantića, ubistva novinara na Kosovu, od 1998. do 2005, novinara Radio televiziije Srbije u NATO bombardovanju i ubijenih kineskih novinara u bombardovanju.

„Država mora da pokaže da nema nekažnjivosti za ubistva novinara, samo tako možemo slobodno i bezbedno da radimo svoj posao“, rekao je Radomirović.

Predsednik ANEMA-a Veran Matić je rekao da i dalje postoji „opstrukcija “ kod ovog ubistva  jer „i danas imamo snažne aktivnosti Službe državne bezbednosti koja je je preživela, bilo u institucijama  ili neformalnim centrima moći i štiti optužene“.

Kako je rekao, tim aktivnostima se štiti i četvorooptuženi Miroslav Kurak koji je u bekstvu, navodeći da je Komisija za rasvetljavanje ubistava novinara više puta insistirala da se „Interpolova poternica realizuje, on locira i privede pravdi u našoj zemlji“.

„Nadam se da se na tome radi“, naveo je Matić, dodajući da pravda neće biti zadovoljena dok svi odgovorni ne budu u zatvoru sa pravnosnažnim presudama sa dugogodišnjim kaznama.

U jučerašnjem zajedničkom saopštenju UNS i NUNS su podsetili  da je Ćuruvija ubijen sa 12 metaka ubijen ispred ulaza u svoj stan i da ga je neposredno pre ubistva neprestano pratilo 27 pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB).

Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je pred većem Specijalnog suda tek pre šest godina, a 22 godine nakon svirepe likvidacije u toku je ponovljeni prvostepeni postupak i još uvek nema pravosnažne presude, naveli su UNS i NUNS.

Ponovljeni postupak pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud) vodi se protiv četvorice nekadašnjih pripadnika RDB – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Aprila 2019. njih četvorica nepravnosnažno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

 

*Izvorna vest dopunjena je u 13.47 izjavama čelnika novinarskih i medijskih udruženja koji su danas položili vence na mestu gde je Slavko Ćuruvija ubijen.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend