08. sep 2020.

Otkrivamo: Zašto je pala presuda u slučaju Ćuruvija

Osuđujuća presuda bivšim šefovima Resora državne bezbednosti zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", morala je da bude ukinuta, sudeći po obrazloženju odluke Apelacionog suda koji je naložio da se suđenje ponovi. Naprasno uvođenje NN izvršioca, ali i pojedinačnih radnji i okolnosti koje su opisane u presudi, ali ne i u optužnici, niti su za njih izvedeni bilo kakvi dokazi tokom suđenja, samo su neke u nizu proceduralnih i zakonskih grešaka zbog kojih je presuda označena kao kontradiktorna i nezakonita. Pitanje koje se odmah nametnulo u javnosti jeste da li je do ovih kardinalnih i gotovo amaterskih grešaka došlo slučajno, zbog različitog i previše slobodnog tumačenja aktuelnog Zakonika o krivičnom postupku ili je presuda napisana tako - da bi bila ukinuta.

Odluka Apelacionog suda u Beogradu da ukine prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvija, izavala je burne reakcije javnosti, koja je s pravom dovela u pitanje spremnost države da se obračuna sa zločinima iz devedesetih, posebno što joj je trebalo čak 15 godina da u ovom slučaju pokrene sudski postupak.

Međutim, imajući u vidu obrazloženje odluke Apelacionog suda koje je objavljeno na sajtu, presuda je morala da bude ukinuta jer je Specijalni sud u svojoj presudi potpuno promenio činjenice opisane u optužnici. Naime, kao neposrednog izvršioca zločina označio je NN osobu, iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal do kraja postupka zastupalo tezu da je odbegli Miroslav Kurak bio taj koji je pucao u novinara. S obzirom na to da ovakve “izmene” nisu uobičajne u sudskoj praksi, u javnosti se nametnulo novo pitanje – kako je do ovakvih propusta uopšte moglo da dođe?

“Ovlašćeni tužilac je do kraja glavnog pretresa ostao pri činjeničnom opisu iz optužnice, a prvostepeni sud je nakon toga, izmenio činjenični opis iz optužnog akta, tako što je dodao određene činjenice i okolnosti koje nisu bile sadržane u optužnici. Na ovaj način su, po nalaženju Apelacionog suda, okrivljeni oglašeni krivim za nove činjenice i radnje, koje optužba ne sadrži i o kojima, u toku postupka, nisu izvođeni dokazi. Naime, uvođenjem „NN lica“ u izreku presude, a koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okr. Radonjiću, Kuraku i Romiću prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici”, navedeno je u obrazloženju odluke Apelacionog suda koji je naveo i da je Specijlani sud “povredio objektivni i subjektivni identitet optužnice i prekoračio optužbu, čime je učinio bitne povrede odredbi krivičnog postupka”..

Prostim jezikom rečeno, okrivljeni šefovi DB osuđeni su za dela i okolnosti koje tužilac nije opisao u optužnici, niti za koje su tokom postupka izvedeni dokazi. Takođe, sud je uveo NN lice kao neposrednog izvršioca odnosno osobu koju je pucala u Ćuruviju, iako za to takođe nije imao nijedan dokaz izveden tokom postupka. Istovremeno, sud nije precizno obrazložio da li je uvedeno NN lice istovremeno i nalogodavac zločina što celokupno presudu čini nejasnom, kontradiktornom i nezakonitom.

Imajući u vidu da je svaki sud dužan da do detalja, jasno i precizno objasni zašto i na osnovu kojih dokaza je nekog proglasio krivim, ostaje nejasno zašto je Specijalni sud obrazložio svoju presudu na način za koji je bilo evidentno da neće biti održiv.

Podsećamo, za učešće u ubistvu Ćuruvije, koje se dogodilo, 11. aprila 1999. godine, na ukupno 100 godina zatvora bili su osuđeni tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić, kao i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić. Kuraku se sudilo u odsustvu jer se nalazi van Srbije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend